Izvor: Studio B, 20.Feb.2011, 12:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad pristupačan za sve
Beograd postaje sve pristupačniji za osobe sa invaliditetom.
Mrak je, ali ona se dorbo snalazi u njemu. Korača hrabro i ne boji se. Žali što neće videti sve one beznačajne stvari koje nije volela, nije ih zapamtila jer joj nisu bile važne, nisu bile lepe. Prihvatila je život u tami, shvatila da nema nazad, ali kada bi mogla da vrati vreme, čvrsto bi zagrlila Mariju i ako baš ne može da joj produži život, poljubila bi je za kraj.
U saobraćajnoj nezgodi pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << tri godine Tamara je izgubila vid, njen tada dvogodišnji sin doživeo je veliku traumu, a sestra Marija otišla zauvek. Bila je to teška godina, počinje svoju priču ova hrabra žena.
- Život mi se promenio za 10 sekundi, više ništa nije bilo isto. Nje u stvarnosti nema, ali ja čuvam najlepše slike duboko u sebi i ne dam joj da nestane, ne dam da je ne vidim. Nisam plakala, suza nije bilo, nisam molila, reči su nestale, nisam se mnogo pitala jer ne želim odgovore koje ne razumem. Shvatila sam da moram dalje. Izvukla sam poslednji atom snage i hrabro krenula napred. Meni nije mrak pred očima, želim da vidim svetlost i ona je tu. Ja živim, normalno živim, radim, družim se, smejem se i da, mnogo volim ovaj grad. Nakon nesreće mislila sam da neću imati život, da je sve potonulo i da je sve izgubljeno. Beograd mi je izašao u susret i hvala mu - toplim glasom prepričava svoj život u tri minuta.
Tamara je preživela tri teške operacije, prelome i ono najvažnije - pobedila je medicinu, uverivši lekare da iz te borbe ipak izlazi kao pobednik. Ona živi sa suprugom i petogodišnjim sinom na periferiji grada, u malom, lepo uređenom stanu. Sve je na svom mestu, jer ona tako najbolje funkcioniše. Ima lep posao i zadovoljna je svojim životom, bez slike. Dok odsečnim tonom priča svoju priču, spretnim pokretima završava kuvanje ručka, maže crveni karmin i nastavlja priču.
- Volim da šetam gradom sama i to mi je u ovom gradu omogućeno. Centar je prilično uređen. Obeleženi trotoari, autobuska stajališta, raskrsnice i zvučni semafori. Nadam se da će ubuduće ceo grad biti pristupačan za sve invalide - Tamara završava razgovor uz nežan pokret rukom preko duge plave kose, blag osmeh i reči izvinjenja, jer žuri na svoje radno mesto.
Predsednik Savetodavnog tela osoba sa invaliditetom pri kabinetu gradonačelnika Darko Ivić kaže da je u poslednje četiri godine dosta urađeno što se tiče dostupnosti grada invalidima.
- Prilagođen je Bulevar kralja Aleksandra, centar grada je prilično sređen. Sada ćemo se fokusirati na to da i delovi van centra, kao i najvažnije institucije i objekti budu prilagođeni invalidima. Sada su i velike hale poput „Pionira", „Arene", ali i Sportskog centra „Vračar", dostupni osobama sa invaliditetom. U planu je da se i ostali sportski centri u gradu prilagode. Ada je zaista pristupačna, urađeni su prilazi plaži, toaleti i tuš-kabine - objašnjava Ivić.
Kako je objasnio, ljudi nemaju dovoljno razvijenu svest i nemaju dovoljno informacija šta osobe sa invaliditetom mogu da urade. Bog nam na jednoj strani oduzme, a na drugoj da. Slepi mogu, osim rada na centrali, da rade i mnoge druge poslove uz malu prilagođenost, a na kompjuteru mogu da naprave čudo, tvrdi Ivić.
- Osobe sa invaliditetom cene posao, retko kada koriste bolovanje. Teško dolaze do posla i boje se da će ga izgubiti. Svaki preduzetnik može mnogo da dobije njihovim zapošljavanjem. Po opštinama u Beogradu je počelo zapošljavanje osoba sa invaliditetom, ali lokalna zajednica i treba da bude primer drugima. Osobe sa invaliditetom su vedre, nasmejane, pozitivne... Važno je da se čovek ne preda, treba da ima svoj cilj, ambiciju i pre svega da voli život - ističe Ivić.
Život nas nauči i primora da budemo hrabri, iako to nećemo ili ne umemo. Tamara, s početka naše priče, mora da bude hrabra i kaže da često citira izreku koju je nekada čula, „nije loše ljutiti se na Boga, on će to podneti".
PRESTONICA PRISTUPAČNA OSOBAMA SA INVALIDITETOM
Izvor: Kurir, 20.Feb.2011
BEOGRAD - U saobraćajnoj nezgodi pre tri godine Tamara je izgubila vid, njen tada dvogodišnji sin doživeo je veliku traumu, a sestra Marija otišla zauvek. Bila je to teška godina, počinje svoju priču ova hrabra žena...- Život mi se promenio za 10 sekundi, više ništa nije bilo isto. Nje u stvarnosti...
