Izvor: RTS, 08.Apr.2012, 09:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svet pred izborom

U 59 država sveta, ili svakoj trećoj, ove godine se glasa na izborima, ili se organizuju referendumi. Pažnja javnosti usmerena na izbore u četiri globalno uticajne države, pa su i najznačajnije u analizi kako će izbori uticati na međunarodne političke i ekonomske odnose.

U svakoj trećoj državi sveta, tačnije u njih 59,  ove godine se organizuju izbori ili referendumi. Izbori za šefa države su u tri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nacija, Rusiji, Francuskoj i Americi, dok u četvrtoj, Kini, novog lidera imenuje partija.

Te četiri države daju i dve petine svetskog bruto proizvoda, pa su i najznačajnije u analizi kako će izbori uticati na međunarodne političke i ekonomske odnose.

Nedavno su na marginama samita o nuklearnoj bezbednosti u Seulu, predsednik SAD Barak Obama i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev imali zanimljiv razgovor.

Naime, prilikom neformalnog susreta njih dvojice, došlo je do "tehničkog propusta", kada je zabeležen deo razgovora koji je trebalo da ostane privatan.

Obama je rekao Medvedevu da mu treba prostora i da će nakon predstojećih predsedničkih izbora biti "mnogo fleksibilniji" po pitanju kontroverznog raketnog štita.

Medvedev mu je odgovorio: "Razumem vas. Preneću vašu poruku Vladimiru".

Šaputanje dva predsednika pokazuje kakvi bi američko-ruski odnosi mogli da budu pošto su Rusi za predsednika izabrali Vladimira Putina, a Amerikanci će svog izabrati u novembru.

Nikolaj Petrov iz Karnegijevog centara u Moskvi smatra da najviše što može da se očekuje je da odnosi budu kakvi su sada, odnosno da ne budu gori.

U Moskvi ne kriju da im demokratska administracija u Vašingtonu više odgovara od moguće republikanske, koja, kažu, koristi hladnoratovsku retoriku.

Urednik časopisa "Izazovi evropskih integracija" Nikola Jovanović kaže da je poznata strategija predsedinka Obame, koji se zalaže za blagi detant sa Rusijom. "Ukoliko republikanski kandidat pobedi na izborima, može se očekivati konzervativnija politika, koja je bliža 20. nego 21. veku", smatra Jovanović.

Dok je u Moskvi stari znanac, Vašington tek treba da sazna šta će novi lider koji će na jesen, na kongresu Komunističke partije, biti imenovan u Pekingu, značiti za američko-kineske odnose.

Pedesetosmogodišnjem Si Đinpingu, sinu visokog partijskog zvaničnika, Amerika, kažu, nije strana. Pre dvadeset godina obilazio je američke farme, kćerka mu studira na Harvardu, a utakmice NBA lige su mu razonoda. To, međutim, ne znači promenu.

Bivši urednik honkoškog lista Jutarnji dnevnik Južne Kine Vili Lam ističe da je zajednički cilj rukovodstva u Pekingu da Kina u sledećih deset ili dvadeset godina dobije status supersile.

"Si Đinping najveću podršku ima u vojsci, pa je sasvim moguće da će generali imati veći uticaj na spoljnu i bezbednosnu politiku", ocenjuje Lam.

Američki republikanci su, zbog kineske ekonomske politike, za tvrđi stav prema Kini, ali i sadašnjoj administraciji je prioritet da parira njenom sve većem uticaju u svetu, pa poznavaoci objašnjavaju da se težište svetskih političkih i ekonomskih odnosa seli u azijsko-pacifički region.

Što se Evrope tiče, mogućim opredeljenjem da nacionalne interese stave ispred evropskih, kandidati na predsedničkim izborima u Francuskoj mogu da utiču na međunarodne odnose.

Prema rečima Jovanovića, ko god da pobedi na izborima u Francuskoj, može se očekivati isti stav prema Srbiji. "Jedina razlika među kandidatima je to što se aktuleni predsednik Nikola Sarkozi zalaže za snažniju evropsku politiku", dodaje Jovanović.

Kriza je uslovila da se glasači osvajaju ne na osnovu spoljne politike, već gotovo samo na osnovu nacionalne ekonomske politike. Poznavaoci kažu da ovogodišnji izbori najviše uticaja imaju na svetsku ekonomiju. To može da bude uzrok i ekonomskih nestabilnosti, ali se pre svega otvaraju nove mogućnosti za razvoj.

Nastavak na RTS...