Izvor: Politika, 30.Mar.2011, 23:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Standardi pre statusa

Nije evropski komesar za proširenje Štefan File slučajno za skupštinskom govornicom poručio da „proces pristupanja nije lagana i udobna vožnja”. Jedino uz snagu opšteg političkog konsenzusa oko evrointegracija Srbija može u roku od tri, četiri meseca, koliko joj je ostalo za dokazivanje u Briselu, da ispuni sve standarde koji se od nje očekuju da bi krajem godine dobila status kandidata za EU.

I nije File slučajno sveo velike reformske obaveze Srbije samo na „tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slova” – reformu pravosuđa, borbu protiv kriminala i korupcije i promene izbornog zakonodavstva – uz naglasak da je saradnja sa Haškim tribunalom od ključnog značaja za eventualnu pozitivnu odluku EU. Srbiji je sasvim dobro poznato, još od novembarskog godišnjeg izveštaja EK, a onda i iz sopstvenog Akcionog plana za brže sticanje statusa kandidata, iz decembra, šta sve mora da uradi, da bi stigla do željenog cilja.

Uprkos tome, „presek” tromesečnog učinka u ispunjavanju preuzetih obaveza pokazao je da praktično trećina posla nije obavljena. U senci izgubljenog vremena oko rekonstrukcije vlade, što je donekle blokiralo proces prilagođavanja evropravilima, krile su se, i to u mnoštvu neispunjenih ili nezavršenih obaveza Akcionog plana, političke nesuglasice. Partijska neslaganja usporila su donošenje zakona o finansiranju političkih aktivnosti, imenovanja u Institutu za standardizaciju i Akreditacionom telu, rad na ukidanju blanko ostavki...

Ako se, međutim, ima u vidu upozorenje Filea da „tempo ka EU zavisi od Beograda”, jasno je da državni organi, ukoliko zaista žele da dosegnu kandidatski status, moraju do leta da udvostruče taj tempo. Budući da je do kraja marta vladin plan ispunjen 70 odsto, do kraja juna učinak bi trebalo da bude drastično veći kako bi se, uz planirane zadatke za novi kvartal završio i prethodno neurađeni deo posla. Uključujući i saradnju sa Hagom, koja je, prema rečima evropskog komesara, ključna, ne samo za mišljenje EK, u oktobru, već i za odluku 27 država članica, u decembru. Pri tome, vlast mora da ima na umu da je u oktobru prošle godine, kada je Savet ministara prosledio zahtev za članstvo Evropskoj komisiji, dogovoreno da će naredni koraci Srbije ka EU zavisiti od te saradnje.

Da Evropa za dodelu statusa traži reforme, „ne reči, već dela”, svedoče, i primeri drugih zemalja, recimo Albanije, koja lane nije postala kandidat, jer nije ispunila politička merila u vezi sa demokratijom i vladavinom prava. 

Iako EU zaista drži „gusto sito” u rukama, ipak reči evropskog komesara za proširenje (sve da u njima ima i nekog preterivanja), da je „dolazak Srbije u EU nadohvat ruke”, ne bi trebalo da ostave ravnodušnim evropski nastrojene političare i građane. Tim pre, što je sintagmu „zamor od proširenja”, koja se ovde neretko koristi kao opravdanje, da, eto, nema baš razloga da se hrli ka Briselu, kad tamo drže „zatvorena vrata” za nove članice, resorni komesar isključio, nazvavši to mitom, poput onog o Jetiju, koga još niko nije video.

Biljana Čpajak

objavljeno: 31.03.2011.

Nastavak na Politika...

Blic: Vlada mora da usvoji zakone koje odlaže od 2000. godine