Izvor: Blic, 28.Apr.2017, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠLJIVE NEMA NI ZA DŽEM Mraz i sneg napravili ogromnu štetu u voćnjacima
Aprilski sneg i mraz koji su pogodili voćnjake u zapadnoj Srbiji napravili su veliku štetu, a gruba procena kaže da je oko 70 odsto roda šljive uništeno.
- Katastrofalna je šteta, ali tek posle ovih nekoliko sunčanih dana, imaćemo pravu sliku o tome koliko je roda tačno propalo. Biće žestokih problema ove godine sa šljivom, i ako godišnji rod bude oko 200.000 tona, biće veoma dobro - priča za „Blic“ prof. dr Tomo Milošević sa Agronomskog fakulteta u Čačku.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Prema rečima Miloševića, svi voćnjaci koji se nalaze ispod 200 i iznad 800 metara nadmorske visine imaju veći rizik da stradaju od lošeg vremena. Zato je potrebno osigurati ih, ali je stepen svesti kod srpskog seljaka o tome nizak. A mnogi nemaju novca ni za osiguranje ni za zaštitu.
- Nije loše osigurati, ali naši prozvođači nemaju tu naviku. Mali broj osigurava svoje voćnjake, a to je svega 10 do 12 odsto njih. Postoje metode kako da se branite i od mrza i snega i od suše. Ali, sve to košta, a srpski seljak samo tome može da zamišlja - kaže Milošević.
Jutarnji mrazevi koji su zahvatili Toplički okrug potpuno je uništio zasade voća i povrća na čitavoj teritoriji. Iako još uvek nema zvaničnih procena kolika je tačno šteta naneta poljoprivrednicima, procena je da je rod uništen od 80 do 100 odsto. Poljoprivrednici kažu da je šteta neprocenjiva.
- Ovo je jedna od većih šteta koja je naneta poljoprivredi u Blacu, pa i čitavoj Toplici. Mraz je gotovo potpuno uništio zasade šljive, višnje, jagode, maline, kupine, orahe... - očajan je Radivoje Krstović iz Blaca.
On kaže da je obilazio svoj šljivik i da se na ruci mogu izbrojati preostali plodovi na 400 stabala. On naglašava da gotovo ne postoji poljoprivrednik koji je svoj zasad osigurao kod neke od osiguravajućih kuća.
- Upravo zbog niske cene otkupa uzdamo se u sreću i Boga da nas ne zadesi neka elementarna nepogoda. Ruku na srce, ni osiguravajuće kuće nisu fer prema poljoprivrednicima jer je komplikovana procedura procene nastale štete, što dodatno obesmišljava osiguranje. Realno, ne verujem da postoji poljoprivrednik u Toplici koji se osigurao - naglašava Krstović.
Nešto bolja situacija je u prokupačkoj opštini. Nezvanično saznajemo da je procenjeno da je šteta u zasadima višnje oko 40 odsto, šljive od 70 do 80, oraha 90, vinove loze 30 odsto...
Ukoliko ostane prošlogodišnja cena otkupa, poljoprivrednici će sa mukom dočekati sledeći rod.
- Godinama nas uništavaju otkupljivači koji se bogate dok proizvođači siromaše. Država im dozvoljava da nas ucenjuju i zarađuju na našem znoju - kaže Saša Stanković, ratar iz sela Stara Božurna.
Godišnje 500.000 tona šljive
Srbija deli treće i četvrto mesto sa najvećim svetskim proizvođačima šljive. Godišnje se proizvede oko 500.000 tona ovog voća, a velika većina potiče iz zapadne Srbije.
.jpg)
