Izvor: RTS, 02.Okt.2010, 09:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Moderna mafijaška država

Komunističko doba korupcije u Hrvatskoj ne prestaje. Mnoge države imaju mafiju. U Hrvatskoj, međutim, mafija ima državu. Dok se ovo ne prepozna kao problem, nemilosrdan put ka ekonomskom ambisu će se nastaviti.

Hrvatska je na raskrsnici. Bivša jugoslovenska republika je na ivici ulaska u Evropsku uniju. Pregovori o pristupanju su počeli, a mnogi Hrvati nadaju se da će u EU ući sledeće godine.

I narod, ali i političari smatraju da će članstvom u Uniji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << država prosperirati po ugledu na zapadne zemlje. Zagrebačka politička elita, i levica i desnica, očekuju da će EU pronaći lek za sistemske probleme u Hrvatskoj, što se, inače, neće dogoditi.

Najveći problem Hrvatske je taj što se politička javnost nikada nije suočila sa komunističkom prošlošću. Pod srpskom dominacijom Jugoslavije, Hrvatska je bila svedena na vazalni ekonomski odnos sa Beogradom.

Od 1945. godine, pa do njene smrti 1980, komunistički diktator Josip Broz Tito nametnuo je brutalnu policijsku državu. Njegovo multietničko carstvo pokorilo je konstitutivne narode, posebno Hrvate.

Tito je nastojao da razbije dva velika izvora protivljenja totalitarnoj vladavini, hrvatsko seljaštvo i Rimokatoličku crkvu.

Njegov režim ubio je više od 200.000 Hrvata, uključujući veliki broj sveštenika i monahinja. Crkve su bile oduzete, a pod pokroviteljstvom države, ateizam sistematski usađen u komunističku mladež.

Sloboda štampe se i ne pominje. Disidenati i anti-komunistički intelektualci ili su streljani ili su završavali u zatvorima.

Hrvatski nacionalizam divljački potisnut

Ekonomski kolektivizam uništio je privatna preduzeća, ali i ličnu odgovornost. Korupcija je mogla da se sretne na svakom ćošku. Hrvatski nacionalizam je u to vreme divljački potisnut.

Ukratko, tradicionalni katolicizam stopljen sa centralno-evropskom civilizacijom bio je do krajnje mere iskorenjen.

Posle četiri godine rata, zemlja je postigla svoju nacionalnu nezavisnost. Međutim, rat je do sada skupo plaćen. Posle rata ostalo je dobro organizovano podzemlje, a njegove glavne delatnosti su bile šverc oružja i trgovina narkoticima i cigaretama.

Mnogi kriminalci infiltrirali su se u vrh vlasti vladu. Takođe, mnogi bivši komunisti jednostavno su promenili titoistička obeležje, crvenu zvezdu za hrvatsku crveno-belu šahovnicu.

Međutim, zadržali su svoje autoritativne, korumpirane navike. Hrvatska država postala je leglo korupcije čiji pipci zalaze u svaki sektor društva.

Bivši lider Hrvatske demokratske zajednice Ivo Sanader, koji je obavljao funkciju premijera hrvatske vlade, pod istragom je zbog pronevere, mita i korupcije. Zvaničnici unitar vlade tvrde da je zajedno sa svojim bliskim saradnicima pljačkao javnu imovinu.

Prikupili su ogromono lično bogatstvo o trošku poreskih obveznika, a samo HDZ koštao je Hrvatsku grotesknih milijardu dolara, što je prevelika suma za tako malu naciju.

Sanader bi zato, ako se dokaže da je kriv, trebalo da odgovara za svoje postupke pred hrvatskim narodom.

Pokušaj lojalnosti

Hrvatski političari, crpe maksimum svoje snage u pokušaju da od etatizma i masovne birokratije, stvore ogromne mašine koje bi omogućile zemlji da postane lojalni saveznik.

Ono što nedostaje je transparentnost i otvorenost. Političke veze i mito i dalje su neophodni za lični napredak. Zdravo društvo zasniva se na pluralizmu, vladavini prava, utvrđenih prava privatne svojine i meritokratiji.

Hrvatska nema nijedan od pomenutih elemenata. Iako HDZ želi da postigne pomenute ciljeve, u stvarnosti, traži upravo suprotno: u balkanskom stilu kleptokratije, koji vrši veliki uticaj na medije, biznis i ekonomiju.

Status kvo može da posluži i tamošnjoj eliti, ali ne i ogromnoj većini Hrvata. Nezaposlenost je 18 odsto, a ogromni državni dug preti dugoročnoj budućnosti zemlje.

Strana ulaganja i mnogo potrebniji poslovni kapital jednostavno beže iz Hrvatske. Ekonomska stagnacija stvorila je jaz između bogatih i siromašnih, što potencijalno dovodi do socijalne nestabilnosti.

Srednja klasa se smanjuje, a društo segmentiše na dva nivoa - oni koji imaju i oni koji nemaju. Takva slika nezavisne Hrvatske ne liči na onu kakvu su je sanjali.

Težnja Hrvatske svakako je da postane Švajcarska ili preciznije, Austrija jugoistočne Evrope. Širom Hrvatske mogu se sresti mladi talentovani i inovativni ljudi. Njena prirodna lepota i zadivljujuća jadranska obala već čini zemlju turističkom Mekom.

Hrvatske drevne veze sa Austrougarskom predstavljaju čvrsto sidro kulture na Zapadu, a štampa bi mogla da funkcioniše i bez političkih trzavica.

Hrvatska nikada neće ostvariti svoje nacionalne potencijale i civilizacijsku sudbinu sve dok ne povede rat protiv korupcije.

Mnoge države imaju mafiju. U Hrvatskoj, međutim, mafija ima državu. Dok se ovo ne prepozna kao problem, nemilosrdan put ka ekonomskom ambisu će se nastaviti i nikakvi fondovi i subvencije Evropske unije ne mogu to da promene.

Džefri T. Kuhner je kolumnista lista Vašington Tajms i predsednik Instituta Edmund Berk, sa sedištem u Vašingtonu.

Nastavak na RTS...

Blic: Vašington tajms: Ulazak u EU neće rešiti probleme Hrvatske