Izvor: Večernje novosti, 17.Jan.2013, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Evrom“ plaćali u preistoriji

NAJZAD su dešifrovani misteriozni preistorijski predmeti nalik na simbol evra koje srpski arheolozi pronalaze u drevnim skrivnicama u Pomoravlju. Reč je o metalnoj moneti centralnog Balkana starijoj od 2.500 godina, otkriva prof. dr Mile Stojić iz Arheološkog instituta SANU. - Predmeti u obliku slova e, sa strelastim ispupčenjem, neodoljivo podsećaju na simbol valute EU, pa smo ih u šali nazvali preistorijski evro - kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << profesor Stojić. - Ovo je dokaz da je čovečanstvo monetarni sistem otkrilo mnogo ranije nego što se do sada smatralo. Prostor Srbije je bio i tada raskrsnica puteva i mesto na kome je, izgleda, osim prve svetske metalurgije stvoren i prvi novac.Arheolozi su u ostavama, kako nazivaju jame u zemlji iskopane na skrovitim mestima, često nalazili skrivene gomile gotovo istovetnih predmeta, naizgled bez ikakve praktične namene. Najmisterioznije su bile ostave iz sredine 4. milenijuma pre nove ere, u kojima su bile složene stotine veoma sličnih predmeta nalik bakarnim sekirama bez ijednog traga upotrebe. Oni su skriveni u vreme vinčanske kulture, kad je teritorija Srbije postaje kolevka metalurgije. - Ovdašnji bakarni predmeti bili su glavni izvozni artikl širom Evrope, ali ne kao alat ili oružje, već isključivo kao dragocenost i sredstvo plaćanja - kaže profesor Stojić. Bilo je neobjašnjivo, zašto bi neko zakopao najveće dragocenosti tog vremena i zaboravio ih. Ista priča se ponovila s ostavama iz bronzanog doba u kojima je bio skriven ogroman broj sličnih predmeta čija je masa varirala od nekoliko desetina do nekoliko stotina kilograma, a ponekad je prevazilazila tonu. Tajanstvena skladišta po pravilu su pronalažena kraj saobraćajnica u rečnim dolinama, a najčešće duž moravsko-vardarskog komunikacionog pravca u Srbiji. LOMLJENI SITNIŠ U JEDNOJ vrsti preistorijskih skrivnica nalaze se alke ukrašene perlama i njihovi pravilno odlomljeni delovi, kao i metalne šipke sa žlebovima, nalik štanglama čokolade. - Nije reč o nakitu, već o preistorijskom novcu. Sitniji apoeni su dobijani lomljenjem osnovnih "banknota", alki i šipki - objašnjava profesor Stojić.- Shvatili smo da je reč o svojevrsnim trezorima preistorijskih sredstava plaćanja - kaže profesor Stojić. - To se kosilo s uvreženim teorijama da je novac nastao tek u 8. veku pre nove ere u Grčkoj. Međutim, na centralnom Blakanu još mnogo ranije je postojala moneta. To dokazuju i takozvane "skitske strelice" iz Pomoravlja i istočne Srbije. Arheolozi su uočili da čudni vrhovi strelica nisu mogli da imaju praktičnu upotrebu, jer su napravljeni tupi i obeleženi rupicama. - Shvatili smo da je reč o "banknotama" čiju je vrednost obeležavao broj rupica - kaže profesor Stojić. - Za područje Srbije posebno su karakteristični predmeti od srebra i bronze, ujednačene veličine i težine, koji neodoljivo podsećaju na znak evra. Ove stare monete zadržale su se veoma dugo u upotrebi. Njih su koristili i Kelti koji došli u Srbiju u 3. veku pre nove ere i njihovi potomci Skordisci, iako su tada već odavno bili u opticaju i grčki i rimski novčići.PROPAO IZVOZNAJVEĆE preistorijske riznice zakopane su i zaboravljene u bronzanom dobu, od 13. do 11. veka pre naše ere. - Nauku je dugo mučilo pitanje zašto je blago napušteno - kaže profesor Stojić. - Analizom rasporeda "trezora" uvideli smo da su posejani duž puta od Grčke ka centralnoj Evropi, a napušteni su kad je propala velika mikenska kultura, najveći uvoznik metalnih proizvoda iz naših krajeva.

Nastavak na Večernje novosti...