Izvor: Blic, 03.Sep.2010, 01:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dvostruka zamka za srpsku rezoluciju

Činjenica da su u proteklih nedelju dana u zvaničnoj poseti Srbiji boravili ministri spoljnih poslova Nemačke i Velike Britanije, kao i delegacija američkog kongresa nedvosmisleno govori da su vodeće države EU i SAD čvrsto odlučile da stave tačku na status Kosova i da spreče raspravu o tom pitanju na predstojećem zasedanju Generalne skupštine OUN (GS OUN) povodom savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde (MSP). >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

Njihova krajnje jasna i odlučna poruka Srbiji i svetu, iako nije nova, glasi da je „geografska karta jugoistočne Evrope završena”, da je „nezavisnost Kosova činjenica” i da je time „završen proces dezintegracije Jugoslavije”. Ta poruka nesumnjivo se odnosi i na status BiH.

Neposredan povod posete dvojice ministara jeste zahtev Srbiji da povuče svoj predlog rezolucije upućen GS OUN ili da pristane na njegovu suštinsku izmenu. To bi praktično značilo odustajanje Srbije od dve ključne tačke njene rezolucije. Prva se odnosi na stav da „jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja”, a druga predviđa nastavak dijaloga „o svim otvorenim pitanjima”. Obe tačke su u sukobu sa stavovima i politikom vodećih država EU i SAD, a prva i sa mišljenjem MSP. Suočen sa snažnim pritiskom vodećih zapadnih sila i sa realnom opasnošću da srpski predlog rezolucije ne bude prihvaćen u GS OUN, a sa nizom negativnih posledica po Srbiju, državni vrh Srbije je izrazio spremnost na kompromis, to jest na odgovarajuće izmene svoje rezolucije, pod uslovom da se ne zahteva priznanje nezavisnosti Kosova.

Te izmene, naravno, ne bi bile redakcijske prirode. One podrazumevaju suštinsku izmenu formulacija koje relativiziju savetodavno mišljenje MSP i predviđaju nastavak pregovora „o svim otvorenim pitanjima”, to jest i o državnom statusu Kosova. Tako izmenjena rezolucija onemogućila bi dalje pregovore o statusu Kosova pod okriljem OUN. Težište bi bilo usmereno na dijalog i vođenje pregovora Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, o tzv. tehničkim pitanjima. To, svakako, podrazumeva i pregovore o specifičnom autonomnom statusu severnog Kosova i garantovanje međunarodne zaštite verskih objekata SPC, kao i ljudskih i manjinskih prava Srba u ostatku Kosova.

Ako Srbija narednih dana pokaže očekivanu kooperativnost i fleksibilnost, to jest pristane na izradu zajedničke rezolucije sa EU, odnosno njeno amandmansko „popravljanje”, može očekivati blagonaklonost EU u pogledu ubrzanja procesa ratifikacije sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i procesa sticanja statusa kandidata za člana EU. U svakom slučaju, međunarodni položaj Srbije, posebno njeni odnosi sa EU i SAD, nisu poboljšani, već su realno pogoršani činom podnošenja rezolucije bez ozbiljnog pokušaja njenog prethodnog usaglašavanja sa EU, što je sa njene strane očekivano i nuđeno. Ako Srbija pristane na izmenjenu ili zajedničku rezoluciju sa EU, ona će biti usvojena u OUN. Ali time bi, verovatno, bio i okončan dalji angažman OUN, odnosno Saveta bezbednosti, a time i Rusije i Kine u vezi sa statusom Kosova. Ako bi, međutim, Srbija suštinski ostala pri sadašnjim formulacijama u svojoj rezoluciji, ona verovatno ne bi bila prihvaćena. Time bi nesporno bio veoma usporen i otežan put Srbije u EU. Možda bi neprihvatanje rezolucije srpskom državnom vrhu, kao „častan poraz”, u većoj meri išlo u prilog na unutrašnjem političkom planu nego pristanak na njenu suštinsku promenu. Takav ishod glasanja u OUN pravdao bi se „višom silom”, koja je, uprkos maksimalnim naporima srpskog državnog vrha i podršci Rusije i Kine, nelegalnom upotrebom surove oružane sile pogazila teritorijalni integritet Srbije i sprečila njegovu obnovu u skladu sa međunarodnim pravom.

Koliko je aktuelno ponašanje vodećih evropskih sila i SAD očekivano, toliko je ponašanje pojedinih opozicionih partija (pre svega SNS i NS) politički koristoljubivo i licemerno. Naime, koliko juče (26. jul 2010) SNS i NS su u skupštinskoj raspravi o savetodavnom mišljenju MSP podržali dosadašnju politiku državnog vrha Srbije, odnosno predložene naredne aktivnosti u vezi sa Kosovom. Na osnovu usvojenih zaključaka Skupštine Vlada je pripremila i uputila GS OUN predlog rezolucije. Sada, kada je vidljiv odlučan otpor vodećih sila EU i SAD donošenju te rezolucije, ove dve partije (kao i DSS) koriste, praktično politički zloupotrebljavaju veoma težak međunarodni položaj Srbije, najavljujući masovne proteste i traženje vanrednih izbora ako srpska rezolucija ne bude usvojena u OUN. A ako bude usvojena kao rezultat pristanka državnog vrha na kompromis sa EU i SAD, „patriotska” opozicija će to proglasiti za državnu i nacionalnu izdaju i takođe tražiti ostavke, odgovornost i vanredne izbore. Nudeći se EU i SAD kao novi politički partner na vlasti u Srbiji. Da apsurd bude veći, lider SNS T. Nikolić ovih dana zvanično izjavljuje da bi on pisao novu rezoluciju sa EU, da bi pregovarao sa Tačijem i da je srpski državni vrh podnošenjem rezolucije „direktno zabo prst u oko EU”! Pa, on je poslednji Srbin koji bi imao moralno pravo na takve izjave, imajući u vidu fatalnu politiku njegove stranke od početka ratnih sukoba do NATO bombardovanja Srbije, teškog poraza i okupacije Kosova! Ali borba za vlast po svaku cenu, korišćenjem neiskrene i demagoške proevropske retorike dojučerašnjih ekstremnih šešeljevaca, očigledno nema moralnih brana. Još jednom se potvrđuje da je strančarenje i stavljanje partijskih i ličnih iznad državnih interesa - srpski politički usud.

Nastavak na Blic...

S media: Predsednik Albanije poziva UN da odbace rezoluciju Srbije