Izvor: Vesti-online.com, 29.Avg.2014, 07:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jasenovac i Kozaru čuva od zaborava

U prostorijama Generalnog konzulata Republike Srbije u Štutgartu svoj prvenac, knjigu "Krugovi života - Gradonačelnik i Srpkinja" promovisala je Desa Burazor Aslanidu. Oko 80 ljubitelja književnosti došlo je da čuje više o delu koje je napisala žena koja je od svog dolaska za Nemačku krajem 90-ih godina prošlog veka bila veoma aktivna i uporna u širenju istine o Srbima.

Slikarka im odna kreatorka: Desa (druda zdesna) sa najbližim saradnicima 

 
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<
O njenom delu govorila je Biljana Ivantis, ženska pevačka grupa Bosilje, društvo "Sveti Sava" predstavilo se sa nekoliko srpskih pesama, dok su braća Lazar i Vojin Vasiljević recitovala pesmu "Vostani Serbije". Stihove je govorio i generalni konzul Republike Srbije Božidar Vučurević.

 

Desin prvi roman posvećen je njenoj velikoj porodici u Potkozarju čije su brojne članove ustaše pred i za vreme Drugog svetskog rata pobile (na tri strane se navode imena pobijenih), bežanju njenih roditelja od ustaša, životu posle Drugog svetskog rata, izbijanju rata na prostoru bivše Jugoslavije, njenom razmišljanju da li da dođe za Nemačku, dolasku, problemima na koje nailaze kao Srpkinja koja traži posao, nepravdi koja je zadesila njen narod, medijskoj hajci na Srbe kao jedine krivce, ali i upoznavanju čoveka koji se borio za istinu o Srbima i koji je nešto kasnije postao njen suprug.

 

Borac za istinu

Deo prihoda od prodatih knjiga Desa je dala u humanitarne svrhe. Inače, Desa je većem delu našeg naroda u Štutgartu i okolini poznata po humanitarnim akcijama i borbi za pravu istinu o Srbima, kao slikarka i modna kreatorka. Nepravda koja je učinjena prema srpskom narodu je takođe bila jedan od motiva da napiše knjigu kako bi i druge pokrenula da budu bar malo aktivniji na tom polju.

Tadašnji gradonačelnik Baknagna kraj Štutgarta Paul Biber i Desa su jedno vreme zajedno neumorno radili na širenju istine o Srbima, ali su stizale i pretnje koje su zajednički hrabro podnosili.

Za svoje delo ona je rekla:

- Nisam pisac i ne želim to da budem, ali želim samo Jasenovac i Kozaru da sačuvam od zaborava.

Na knjizi sam radila punih pet godina. Trebalo je imati hrabrosti i vremena proći onim putem kojim su moji roditelji išli u mislima. Želela sam da se pojavi baš 2014. godine, kada se obeležava 100 godina Prvog svetskog rata, jer je moj deda po majci ostao na Solunskom frontu.

Knjiga je izašla na dan rođenja njene ćerke, a predstavljana je i na nemačkog radiju. Desa će sa ovim delom biti na Sajmu knjiga u Beogradu, na štandu pisaca za dijasporu. Ima ponuda da se po ovoj knjizi uradi i pozorišni komad, što joj naravno imponuje.

Nastavak na Vesti-online.com...