Izvor: Politika, 27.Maj.2012, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaka vlada sa podrškom u parlamentu je legitimna

Vučićeva poruka da vlada bez SNS-a neće biti legitimna nema neko utemeljenje u izbornim rezultatima. Ona bi bila osnovana da su naprednjaci ubedljivo najjača stranka, kaže Zoran Stojiljković

Posle pobede Tomislava Nikolića iz SNS-a je stiglo upozorenje da vlada u kojoj neće biti naprednjaka neće imati legitimitet. Aleksandar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vučić, sada vršilac dužnosti šefa naprednjaka, izjavio je da vlada „legalistički može biti formirana bez SNS-a, ali to bi bilo nelegitimno i loše za zemlju”. Vučić je rekao i da je uveren da iz nekih neoficijelnih razgovora koje su imali to i njihovi protivnici znaju.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković kazao je da je „legitimna svaka vlast koja iza sebe ima, kakvu-takvu, parlamentarnu većinu”. Politički analitičar Miodrag Radojević je rekao da je „legitimitet politička kategorija i on se ne može kvantifikovati, ali se možda može pretvoriti u izvestan broj mandata, a vlada je legalna i legitimna dokle god ima parlamentarnu većinu”.

Zašto se sada odjednom pojavljuje priča o legitimitetu vlade, koja bi, eventualno, bila formirana bez naprednjaka, profesor Stojiljković objašnjava:

„Ovakve poruke se mogu shvatiti kao način da se utiče na svest građana i da oni, na neki način, ograniče odlučivanje političara, ali nemaju neko utemeljenje u izbornim rezultatima. Ta vrsta politike bila bi osnovana da su oni ubedljivo najjača stranka. Ovde to nije slučaj. Rezultati dve ključne stranke, DS i SNS, koje su toliko govorile o dvostranačkom sistemu, nisu dobile ni polovinu glasova birača, pa nema osnova za takve priče. Građani i građanke ovakvim glasanjem očito su pokušali da spreče da bilo ko dobije apsolutnu vlast, jer ako neko dobije apsolutnu vlast, onda će je lako zloupotrebiti. Što se legitimiteta vlade tiče, jedini kriterijum za to jeste parlamentarna većina koja iza nje stoji, a naprednjaci i demokrate trebalo bi da budu mnogo skromniji nego ranije, jer im izborni rezultati nisu bogzna kakvi”.

Radojević je naveo da je „legitimitet jedna fluidna politička kategorija, dakle, ona zavisi od volje naroda”. Prema Radojevićevim rečima „jedna vlada u jednom trenutku može imati legitimitet, a nakon godinu dana ga može izgubiti, ali u ovom trenutku poprilično je jasan raspored snaga na političkoj sceni i on je kvantifikovan brojem poslaničkih mandata”. Radojević je istakao: „Svaka vlada koja dobije parlamentarnu podršku biće legitimna. Mislim da je ta izjava o nelegitimnosti način da se rezultat Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima iskoristi za pritisak na druge političke stranke da bi SNS bio u vladi”.

Srbija je od uvođenja višestranačja imala 11 vlada, a, nema nijedne stranke koja u nekom trenutku i u nekoj kombinaciji nije bila u vladi. Imali smo i dve manjinske vlade, jednu 1993. koju je vodio Nikola Šainović (SPS), a SRS je podržavao, i drugu, postpetooktobarsku, koja je bila sastavljena od DSS-a i G17 plus, sa Vojislavom Koštunicom na čelu, a koju je podržavao SPS. I jedna i druga vlada su odlično funkcionisale, dok, u prvom slučaju, Šainoviću radikali nisu otkazali podršku, a u drugom slučaju sve dok G 17 plus nije srušio sopstvenu vladu. Među dugotrajnije, spadaju dve vlade sa tankom većinom. Jedna, koju je vodio Mirko Marjanović, formirana je uz pomoć šest poslanika Nove demokratije, koji su u parlament ušli na listi SPO, pa napustili Vuka Draškovića i zajedno sa socijalistima i 128 poslanika, vladali više od tri godine. Druga je još aktuelna vlada Mirka Cvetkovića, koja će jedina odraditi pun mandat, a formirana je sa 130 poslanika, nekad je imala poslanika manje, nekad ponekog više, ali je uspela da, bez većih problema, dočeka kraj četvorogodišnjeg mandata.

M. Čekerevac

objavljeno: 28.05.2012.

Nastavak na Politika...