Izvor: Blic, 17.Dec.2014, 11:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novac za restituciju kasniće tri godine

Isplata novca po zahtevima za restituciju imovine počeće tri godine kasnije nego što je to predviđeno zakonom, saznaje „Blic”.

Vlasnici oduzete imovine na novčano obeštećenje moći će da računaju tek od januara 2018, a ne od aprila 2015, kako je bilo predviđeno. Novina je i da će rok za isplatu državnih obveznica za obeštećenje sa 15 godina biti smanjen na 12 godina.

- I dalje ostaje da će maksimalno obeštećenje u novcu po bivšem vlasniku i podnosiocu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zahteva iznositi 500.000 evra - kaže za “Blic” Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Teško je precizirati koliko naslednika očekuje da im se vrate oduzete zgrade, poslovni prostori, njive, šume, preduzeća, ali u Mreži za restituciju procenjuju da ih je 228.000, ili u proseku tri po jednom zahtevu. Iza nekih predmeta je samo jedan naslednik, ali ima primera da istu dedovinu traži čak njih pedeset i troje, a to je slučaj sa naslednicima iz Kruševca.

- Za obeštećenje vlasnika zakonom je određen iznos od najviše dve milijarde evra. Obveznice bi dospevale godišnje, i to po godini 160 miliona evra - kaže Strahinja Sekulić.

Efekti

Postoje i apsurdne situacije. Praksa pokazuje da bi finansijski efekti po budžet bili mnogo veći kada bi država vratila poljoprivredno zemljište i zatim oporezovala vlasnika, nego što sada dobija novac od zakupa tog zemljišta.

- U opštini Plandište godišnji zakup za hektar državnog zemljišta plaća se 11.000 dinara, a subvencija koju država daje tom zakupcu je 12.000 dinara - ističe Antić.

Ono što će izmenama i dopunama zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju biti olakšano jeste i vraćanje poljoprivrednog zemljišta oduzetog komasacijom. Osim toga, krug vraćanja u naturi se širi i na zgrade u državnoj svojini koje koriste diplomatsko-konzularna predstavništva, čiji pravi vlasnici sad polažu pravo na njih.

- Jasno je da država novca za obeštećenje nema, ali i da ove izmene nisu konačne - ističe Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju.

Rok koji će ambasade i konzulati, kao i vojna i trgovinska predstavništva u okviru njih imati da koriste zgrade u zakupu je 10 godina, dok se one ne vrate vlasniku. Poslovni prostori se vraćaju tri godine posle pravosnažnog rešenja o restituciji.

- Mora se težiti naturalnoj restituciji zgrada, lokala i zemljišta, makar i s odloženim vraćanjem u posed vlasnicima - ukazuje Antić.

Plan Agencije za restituciju, kako naglašava Strahinja Sekulić, jeste da do kraja 2015. godine u naturi vrati sve objekte, kao i građevinsko i šumsko zemljište koje može da se vrati.

Nastavak na Blic...