Izvor: RTS, 03.Nov.2016, 17:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mreža za restituciju: Reagovati po uzoru na slučaj "Trepče”

Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić ocenio je da nadležne institucije u Srbiji moraju da reaguju kao što su to učinile u slučaju "Trepče" i ponište sve zakone na osnovu kojih je nepopisana državna imovina oduzeta nacionalizacijom prešla u ruke tajkuna.
"U senci 'Trepče' ne smemo dozvoliti da se nepopisana državna imovina topi i nestaje tako što se tajkunima omogućava da bez osnova prisvajaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << imovinu poput 'Autokomanda' preduzeća, 'Luke Beograd' i 'Imleka'", rekao je Antić na konferenciji za novinare i dodao da je ta imovina, oduzeta nacionalizacijom, a koja je postala vlasništvo tajkuna, možda i mnogo vrednija od "Trepče".

Antić je tim povodom rekao da se prvo sređuju haos i nered u vlastitoj kući, spavaćoj sobi, pa se tek onda prelazi na ostatak dvorišta, pogotovo ako neko nema faktičku vlast nad ostatkom tog dvorišta.
"Srbija može da se ljuti, da poništava odluke, ali to mora da radi i ovde gde ima faktičku vlast gde njeni predstavnci vlade i vlasti mogu u svakom trenutku da traže da se primeni zakon Srbije", rekao je Antić i dodao da je upravo pitanje "Trepče" otvorilo pitanje imovine u Srbiji.
Otvaranjem pitanja "Trepče" čulo se da Srbija ima popisanu svu državnu imovinu na KiM, a istovremeno Mreža za restituciju dobija odgovor da takva evidencija ne postoji u ostatku Srbije, rekao je Antić.
Prema njegovim rečima, niko u Republičkoj direkciji za imovinu, Gradu Beogradu, Ministarstvu privrede ne popisuje imovinu jer se podaci kriju da bi imovina bila opljačkana.
Antić je naveo i da je restitucija najbolji lek za otimanje državne imovine.
"Da nije bilo restitucije nikada ne bismo znali da su od 2000. po Šešeljevom zakonu u Knez Mihajlovoj 9 u zgradi Velizara Mitrovića vlasnici dva lokala izvesna Ceca Svetlana Ražnatović i kompanija Miroslava Miškovića, i da nikada ta svojina nije bila popisana", rekao je Antić.
Antić je rekao da je "Trepča" oteta od vlasnika 1946. zakonom o nacionalizaciji i da se 60 godina kasnije na Kosovu, ponavljaju iste ideje Edvarda Kardelja na osnovu kojih je taj rudarsko-metalurški kombinat prešao u ruke kosovske vlade.
Ocenio je da je problem sa Zakonom o "Trepči" u tome što je ona definisana kao društveno preduzeće pod upravom kosovske agencije za privatizaciju.
Antić je ocenio kao ključnu i dobru stvar za građane to što se nije desila privatizacija državne svojine tako da je u zakonu o "Trepči" sporno što je predviđeno da su mineralni resursi kosovsko vlasništvo.

Nastavak na RTS...