Izvor: RTS, 11.Maj.2015, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intenziviran rad na zakonu o imovini oduzetoj Jevrejima
Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić kaže da je intenziviran rad na pripremi posebnog zakona o jevrejskoj imovini oduzetoj tokom Holokausta, i da će zakon sigurno biti donet. U Beogradu održana konferencija "Holokaust i restitucija".
Sekulić je novinarima nakon otvaranja konferencije "Holokaust i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << restitucija" rekao da bi bila "velika sramota" za Srbiju da ne donese taj zakon, za koji on očekuje da će biti donet u vrlo kratkom roku, prenosi Tanjug.
Skupu su prisustvovali gosti iz SAD, šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport, ambasadori SAD, Izraela i Kanade, predstavnici Jevrejske zajedince i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Na otvaranju skupa Sekulić je rekao da pljačka jevrejske imovine nije bila samo posledica Holokausta, već i jedan od glavnih motiva i da je zato i poništavanje posledica te pljačke jedan od prioritetnih zadataka Srbije.
"Nadam se da će, kao posledica konferencije doći do ubrzanja izrade zakona o imovini koja je ostala bez naslednika", rekao je Sekulić i naveo da su učesnici konferencije poslali "fino upozorenje Srbiji" da donese taj zakon.
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Ruben Fuks rekao je da je pre nešto više od godinu dana održan prvi skup o Holokaustu i restituciji i ubrzo formirana radna grupa za pisanje novog zakona, koji se uglavom odnosi na imovinu bez naslednika, ali da je, nažalost, održala samo jedan radni sastanak.
Dodao je da je u postojećem zakonu o vraćanju oduzete imovine uzgred pomenut Holokaust kao razlog uzimanja i predmet vraćanja.
Navodeći da je Holokaust "masovno, grabežno ubistvo izvedeno na naročito svirep i pomukao način", Fuks je rekao da Jevrejima imovina nije oduzimana pojedinačnim aktima, već jedinstvenim aktom svake od okupacionih sila ili kolaboracionističkih vlasti.
Navodeći da je primer za to zakon o pripadanju jevrejske imovine državi Srbiji iz 1942. godine, Fuks kaže da je uništenje Jevreja bez presedana obuhvatilo više od 80 odsto jevrejskog stanovništva na ovom terenu čime je onemogućena individualna restitucija imovine, jer svi koji bi mogli da zahtevaju imovinu takođe su pobijeni.
"Pljačka jevrejske imovine bila je sveobuhvatna, uključujući pljačku novca, sredstava za proizvodnju, robe u magacinima, hartije od vrednosti, dragocenosti, umetnina, sve pokretne imovine, od pokućstva do garderobe, i nepokretnosti – lokala, stanova, kuća, građevinskog i poljoprivrednog zemljišta", rekao je Fuks.
Predmet restitucije biće samo deo oduzete imovine
Fuks je istakao da je vraćanje nepokretnosti koja će biti najčešći predmet restitucije samo je fragment one imovine koja je oduzeta.
"Oni koji su se iseljavali iz ondašnje Jugoslavije, iz Srbije najčešće u Izrael, to je oko polovina Jevreja koji su preživeli Drugi svetski rat, morali su da se odreknu imovine zajedno sa odricanjem od državljanstva. Ima nekoliko primera da je imovina vraćena ličnostima koje su se odrekle odlaskom u emigraciju", kaže Fuks.
Fuks je ocenio da posao na izradi leks specijalisa za vraćanje imovine bez naslednika treba završiti tako da bude zadovoljena pravda u najvećoj mogućoj meri, jer potpuno nikada neće biti zadovoljena.
Navodeći da Jevrejska zajednica već dugo živi isključivo od pomoći iz inostranstva, na ivici egzistencije, Fuks je rekao da sada malobrojni preživeli treba da vide da je nepravda ispravljena i treba omogućiti Jevrejskoj zajednica da gaji uspomenu na one čija sredstva su predmet takvog specijalnog zakona.
Predsednik Udruženja javnih tužilaca Srbije Goran Ilić rekao je da je Zakon o rehabilitaciji u najtešnjoj vezi sa restitucijom, a da se stiče ponekad utisak da on stvara prostor za takozvanu "sekundarnu viktimizaciju", kada sistem nema odgovarajuću reakciju na potrebe žrtava.
"Prema zakonu o rehabilitaciji, pravo na rehabilitaciju nemaju pripadnici kvislinških i okupacionih formacija koji su učestvovali i izvršili ratni zločin. Onaj ko je bio pripadnik takvih formacija i onaj ko je izvršio zločin, a sud ne može da dokaže da je bio pripadnik formacije može da bude rehabilitovan. To je problematična odredba", rekao je Ilić.
Sudovi zbog preopterećenosti i nedovoljne specijalizovanosti za tu temu, naveo je Ilić, nemaju kapacitet da se u pravoj meri i na pun način posvete ovoj temi, budući da svaka odluka o rehabilitaciji mora da podrazumeva i neko "mini-istorijsko istraživanje", a postoji rizik da tužioci, zbog zatrpanosti predmetima, nemaju dovoljno vremena da se posvete tom važnom pitanju.
EU pomno prati proces
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport podsetio je da se u zakonu usvojenom 2011. jasno kaže da će Srbija usvojiti poseban zakon o restituciji jevrejske imovine i da EU i Delegacija EU u Beogradu pomno prate implementaciju tog zakona.
"EU snažno podržava Terezinsku deklaraciju i njene smernice o restituciji jevrejske imovine ili kompenzacije za oduzetu imovinu", istakao je Davenport i pozdravio posvećenost gradonačelnika Siniše Malog izgradnji Memorijalnog centra na Starom sajmištu.
Davenport je ocenio da je Agencija za restituciju, uprkos preprekama u radu, više nego opravdala svoje postojanje i izrazio nadu da će tako i nastaviti.
Ambasador Izraela u Srbiji Josef Levi ukazao je da je pitanje restitucije jevrejske imovine oduzete tokom Holokausta pitanje zadovoljenja pravde i ispunjenja obaveze prema 6,5 miliona Jevreja koliko ih je ubijeno.
Podsetivši da je oko 33.000 Jevreja živelo u vreme Drugog svetskog rata na teritoriji današnje Srbije, Levi je naveo da je 83 odsto njih ubijeno, a oni su, kako je istakao, imali sinagoge, sobe, kuće, bašte, stanove.
"Ne znam da li se kuće, stanovi i sobe njih sećaju, ali se mi sećamo, i moramo da se sećamo, onih koji su uništeni, ubijeni na najbrutalniji način u ovoj zemlji. Ne krivimo Srbiju niti evropske zemlje, izuzev nemačkih nacista i njihovih kolaboracionista, ali očekujemo od evropskih zemalja da nađu pravedno rešenje, uključujući srpsku vladu", istakao je Levi.
Kako je ukazao, Izraelci su realni i svesni da Srbija nije bogata zemlja, ali preporučuju i traže da Srbija donese zakon o jevrejskoj imovini oduzetoj tokom Holokausta i da prilikom izrade zakona razmotri princip supstitucije jer, kako je rekao, "ako nema novca, ima nekretnina širom Srbije".
"Sve je moguće, potrebna je samo dobra volja. A nje ima", zaključio je Levi.
Hitno završiti proces vraćanja imovine Jevrejima
Sudija iz Svetske jevrejske organizacije za restituciju Elen Heler rekla je da je Srbija u prethodnih 10 godina učinila velike korake u restituciji imovine Jevrejima, ali je naglasila da naša zemlja mora hitno da završi taj proces.
Helerova je ukazala da mnogi koji su preživeli Holokaust u Srbiji danas žive u krajnjem siromaštvu, bilo u Srbiji ili u inostranstvu, te da je neophodno vratiti im dostojanstvo.
"To je moralni imperativ. On nas obavezuje da ne odlažemo dalje akcije. Restitucija mora da ostane visok prioritet Srbije kao nezavisne i demokratske zemlje", istakla je Helerova.
Ukazala je na problem restitucije jevrejske imovine bez naslednika, kao i nemogućnost da Jevreji koji su emigrirali prikupe potrebnu dokumentaciju za podnošenje zahteva za vraćanje imovine.
"Imali smo jutros uspešan sastanak sa ministrom pravde Srbije (Nikolom Selakovićem), koji nam je potvrdio da je Srbija posvećena usvajanju novog zakona bez daljeg odlaganja, kako se nada, do kraja 2015. godine", rekla je Helerova.
Specijalni izaslanik Stejt departmenta SAD za pitanja Holokausta Nikolas Din poručio je da SAD podržavaju napore u cilju restitucije jevrejske imovine i očekuju da Srbija usvoji poseban zakon o tome.
Din je istakao da je za vladavinu zakona u demokratskom društvu potrebno sprovesti restituciju, a taj proces treba da bude "pravedan, transparentan i nediskriminišući", kao jedan od ključnih faktora na putu Srbije ka EU.
.jpg)
