Izvor: Blic, 30.Jun.2008, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tadić određuje kadrove Dačiću u policiji

U ministarstvima koja su koalicionim dogovorom u novoj vladi pripala Demokratskoj stranci, G17 plus i SPS biće podele vlasti „po dubini", saznaje „Blic". Između DS i G17 plus dogovoreno je da u svim njihovim resorima ministri budu iz jedne, a državni sekretari ili zamenici iz druge stranke, a u 90 odsto slučajeva je to dogovoreno i sa SPS, rekli su „Blicu" u vrhu G17 plus. Demokrate koje vode pregovore sa SPS već su postigle dogovor da u ministarstvu policije, na čijem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će čelu biti Ivica Dačić, postave svog državnog sekretara, kao i direktora policije. Takođe će i mesto direktora BIA pripasti DS-u.

Na mesto državnog sekretara u ministarstvu policije trebalo bi da dođe Saša Vukadinović, dosadašnji šef Uprave za izvršenje zavodskih sankcija pri Ministarstvu pravde, saznaje „Blic" u vrhu DS. Na mestu direktora policije ostaće najverovatnije Milorad Veljović, koji je u prethodnih godinu dana pokazao izuzetan profesionalizam.

Podela vlasti između stranaka koje će formirati Vladu neće biti završena sve dok se do detalja ne podele sva mesta u ministarstvima, ali i u državnim preduzećima koja su pod njihovom direktnom kontrolom, jer se tek s tim uspostavlja precizan odnos moći i kontrole novca među njima.

- Treba imati na umu da feudalizacija ima mnoge svoje pipke i da se oni ne završavaju na ministarskim i doministarskim foteljama, već da se prostiru po dubini ministarstava i sa njima povezanim korisnicima javne imovine. Takođe, međupartijska kontrola može biti jednako neuspešna kao i da je nema ili čak rezultirati većom štetom. Naime, uvođenjem „novog igrača" uspeh može da izostane ako taj igrač pristane na stara pravila igre u zamenu za kupljeno ćutanje. U tom slučaju, rasipanje javnih fondova može biti i veće - kaže za „Blic" Nemanja Nenadić, izvršni direktor „Transparentnost Srbija" i dodaje da međupartijska kontrola nikada ne može da zameni kontrolu koju vrše nezavisne državne institucije i javnost.

Feudalizaciju ministarstava prva je od 2000. uvela prva Koštuničina vlada 2004. godine, kada su stranke počele da kontrolišu ne samo cela ministarstva već i čitave oblasti, na primer, sve što je u vezi s novcem ili sve što je u vezi sa silom.

Najveće stranačke borbe uvek se vode oko podele funkcija u ministarstvima sile koja daju moć i oko podele rukovodećih funkcija u državnim i javnim preduzećima, koja najčešće znače kontrolu novca i direktnu materijalnu korist za stranku i njenog funkcionera.

Posebno su zanimljiva preduzeća koja se nalaze pod ingerencijom ministra finansija: SDPR, Uprava za trezor i Carina. Lider SPS Ivica Dačić rekao je za „Blic" da dogovor oko ovih preduzeća u ministarstvu koje je pripalo demokratama još nije postignut. Međutim, socijalisti su ranije nezvanično govorili da je dogovoreno da Carina pripadne njima. G17 plus se tome veoma protivi zbog pečata koji je Mihalj Kertes svojevremeno ostavio na ovoj službi. Ova stranka je prošle nedelje postigla načelan dogovor s liderom DS Borisom Tadićem da zadrži direktorska mesta u koja je držala i u prethodnoj vladi, uključujući Aerodrom. Od insistiranja socijalista na tome da dobiju Aerodrom „Nikola Tesla" i popustljivosti Tadića zavisiće i da li će ovaj načelan dogovor biti i sproveden.

Kako za „Blic" kaže portparol G17 plus Nikola Papak, dogovoreno je da članstvo u upravnim odborima i direktorska mesta pripadnu strankama proporcionalno podršci koju imaju u parlamentu. Kako „Blic" saznaje, DS je SPS-u ponudio „Srbija gas", NIS i PTT, ali potpredsednik SPS Milutin Mrkonjić, traži da ima kontrolu nad Aerodromom „Nikola Tesla", „Putevi ma Srbije" i „Železnicama Srbije".

Ovo Mrkonjićevo zalaganje suprotno dosadašnjim izjavama socijalista da će biti protiv „feudalizacije ministarstava" ukazuje na to da će stranačke želje da što više kontrolišu vlast prevagnuti.

Konkursi za direktore javnih preduzeća

„Transparentnost Srbija" zalaže se za to da se direktori javnih preduzeća biraju na konkursima umesto da se postavljaju kao rezultat međupartijskih dogovora.

- Nema opravdanja da menadžment i članovi upravnih odbora javnih preduzeća, dakle ljudi koji treba da usmeravaju rad tog preduzeća, budu iz stranaka. Minimalni uslov za njih bi trebalo da bude da zadovolje kriterijume u obrazovanju i iskustvu. Druga stvar su članovi nadzornih odbora. Ima mišljenja da država treba da ima svoje predstavnike u njima da bi nadzirala upravljanje državnom imovinom. Nije transparentno da li su predstavnici stranaka u tim preduzećima prisutni zbog upravljanja ili materijalne koristi - kaže za „Blic" Nemanja Nenadić.

Nastavak na Blic...