Izvor: Blic, 25.Okt.2016, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija i Hrvatska moraju da reše ovih 7 problema ili će još dugo ostati NEPRIJATELJI
Zaštita srpske nacionalne manjine, rešavanje pitanja nestalih, sukcesija, granica na Dunavu, samo su neka od nerešenih sporova koji opterećuju odnose Srbije i Hrvatske više od 20 godina.
U svom prvom intervjuu od kada je premijer Hrvatske, Andrej Plenković je rekao da se sa Srbijom moraju rešiti “sva rezidualna pitanja koja su ostala otvorena od vremena velikosrpske Miloševićeve agresije na Hrvatsku”.
- Uz pitanja zaštite manjina, nestalih, granice i drugih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << posebno se ističe pitanje procesuiranja ratnih zločina i Zakona o nadležnosti državnih organa Srbije - kazao je hrvatski premijer, pokrenuvši ponovo razgovore o svim onim stvarima na koje decenijama obe države kao da žmure.
Međutim, tek će se videti da li je i ovog puta, kao i svih ranijih godina, reč samo o političkim izjavama ili će se sa reči preći i na konkretna dela.
Za istoričara i saradnika Instituta za savremenu istoriju Milana Gulića, radi se o stvarima koje Hrvatska smatra otvorenim pitanjima, a ne o onome što Srbija vidi kao problem.
- Ključni problemi poput stanarskih prava desetine hiljada ljudi koji su ga u Hrvatskoj imali, malo je verovatno da će se rešavati. I ovo, kao i isplata penzija ili učešća Srba u privatizaciji, što za Srbe jesu nerešena pitanja, Hrvatska ne vidi tako. Za njih su ona rešena - kaže Gulić.
Bez značajnijih pomaka u odnosima dve zemlje
On kaže da nije siguran da će biti značajnijih pomaka sa novim premijerom Hrvatske na čelu vlade, ali ističe da ne očekuje da će odnosi biti kao u prethodnom periodu, kada su vraćeni unazad, i kada su u toj vladi “sedeli Miro Kovač i Zlatko Hasanbegović”.
- Ne verujem ni da će Hrvatska procesuirati razne zločince za, recimo, “Oluju”, jer bi time, praktično, udarila u temelje svoje državnosti - priča on.
U junu ove godine potpisana je dekleracija između Srbije i Hrvatske o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između dve zemlje. I u srpskoj i u hrvatskoj javnosti ovaj potez obe strane je pozdravljen, a o njenom ishodu će tek moći da se govori kroz neko vreme.
I u njoj su kao ključni problemi istaknuti utvrđivanja granice na Dunavu, sukcesija, povraćaj i obeštećenja kada je u pitanju imovina, ali i penzije i nestali. Takođe, tu su i regionalna jurizdikcija i manjine, problemi koji su svih ovih dana isticani kao ključni i na kojima će Hrvatska insistirati kada je u pitanju otvaranje poglavlja 23 između Srbije i EU.
1. Granica na Dunavu
Problem: Utvrđivanje 145 kilometara granice na Dunavu. Spor postoji zbog zbog 11.000 hektara zemljišta: 10.000 na levoj obali u Srbiji i 1.000 hektara na desnoj obali u Hrvatskoj.
Viđenje Srbije: Srbija smatra da bi granica trebalo da ide sredinom Dunava.
Viđenje Hrvatske: Na osnovu katarstra delove zemljišta u smatraju svojim.
Rešenje: Ako pregovori ne uspeju, teritorijalni spor izneti pred međunarodnim pravosudnim institucijama.
2. Sukcesija
Problem: Podela imovine nekadašnje SFRJ: od isplate stare devizne štednje, preko problema mešovitih banaka, do podele ambasada i rezidencija.
Viđenje Srbije: Odvojeno rešavati pitanja imovine društvenih preduzeća i stanarskih prava.
Viđenje Hrvatske: Nije rešeno pitanje reciprociteta za sticanje prava vlasništva nad nekretninama za državljane drugih država koje treba rešiti bilateralnim sporazumom.
Rešenje: Primena Sporazuma o pitanju sukcesije koji je potpisan 2001. godine u Beču, uz rad Komisije za sukcesiju koja bi rešava sporna pitanja
3. Manjine
Problem: Nekadašnja SCG je 2004. godine potpisala bilateralni Sporazum sa Hrvatskom, po kome se garantuje politička zastupljenost pripadnika hrvatske manjine na svim nivoima vlasti, od lokala do centralnog nivoa.
Viđenje Srbije: današnji srpski zakoni ovakvu mogućnost ne dozvoljavaju, jer kod nas postoji obaveza poštovanja prirodnog praga.
Viđenje Hrvatske: Za razliku od Srbije, Hrvatska ovakvu mogućnost ima.
Rešenje: Izmena srpskog normativnog sistema i garantovana mesta ili promena Sporazuma iz 2004.
4. Nestali
Problem: Pre dve godine je u avgustu u Mostaru potpisana dekleracija o nestalima, koja je trebalo da podstakne da se završi proces traženja osoba nestalih u proteklim ratovima na području bivše Jugoslavije.
Viđenje Srbije: Nisu u potpunosti ispunjeni ciljevi iz dekleracije.
Viđenje Hrvatske: Napravljen je spisak ubijenih i nestalih, ali se spiskovi ne podudaraju i odatle nastaju problemi.
Rešenje: Ustupljivanje dokumentacije i dobra volja za rešavanjem ovog pitanja.
5. Regionalna jurizdikcija
Problem: Hrvatska ne želi na nju da pristane, iako sa druge strane ima mogućnost suđenja u odsustvu, što Srbija ne radi.
Viđenje Srbije: Problem ne postoji, mnogi optuženi za ratne zločine su procesuirani, bilo da je reč o Haškom sudu ili domaćem pravosuđu.
Viđenje Hrvatske: Selektivna primena ove odredbe, zbog čega Hrvatski građani dolaze pod udar zakona.
Rešenje: Poverenje između zemalja i ustupanje sudskih predmeta.
6. Imovina
Problem: Srbi u Hrvatskoj traže povraćaj imovine (spekuliše se sa brojkom oko 50.000 oduzetih stanova). Kada Srbi pomoću suda uspeju da vrate imovinu, uz to mora da plate i onome ko je koristio njihov stan ili kuću i to u iznosu od nekoliko hiljada evra.
Viđenje Srbije: Imovina Srba je uništavana i ratna šteta se mora nadoknaditi.
Viđenje Hrvatske: Za vreme vlade SDP-a stav Hrvatske je bio da novca nema.
Rešenje: Politička volja i novac.
7. Penzije
Problem: Iako postoje, sporazumi koji regulišu ovu oblast se ne primenjuju, pa građani ne mogu da ih ostvare ili povežu staž iz perioda pre 90-ih i tokom 90-ih.
Viđenje Srbije: Neprimenjivanje sporazuma. Ovakav problem mahom imaju samo Srbi
Viđenje Hrvatske: Nema stopiranja primene sporazuma, već da je dokumentacija izgorela i nedostaju podaci.
Rešenje: Primenjivati sporazume
.jpg)
