Izvor: Politika, 25.Jun.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rizici podizanja dijaloga sa Prištinom na politički nivo
Simeon Pobulić: Najvažnije da se ovde znaju ciljevi zbog kojih bi se taj dijalog podigao na takav nivo. – Đorđe Vukadinović: Ne menja mnogo to ko pregovara u ime Beograda, kada će ionako, ko god potpisao taj sporazum, Srbija morati da ga sprovede. – Vladislav Jovanović: Iznenađen sam što je predsednik Srbije krenuo s tim da se razgovori podignu na viši nivo, ne razjašnjavajući da bi to značilo samo novi ustupak
Učestalo i sa svih strana, govori se o promeni formata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razgovora Beograda i Prištine i o podizanju dijaloga na viši nivo. Da li će do toga zaista doći, da li bi „viši nivo” podrazumevao susret najviših čelnika Beograda i Prištine, konkretno, predsednika ili premijera, da li bi se, pri tome, razgovaralo samo o političkim ili i o tehničkim pitanjima i šta bi to, na kraju, donelo Beogradu, zasad nije mogućno pouzdano reći, ali pojedini izvori ukazuju da se taj novi proces uveliko priprema.
Evropska unija još ne zna u kom će se pravcu nastaviti dijalog između Beograda i Prištine, odnosno da li će to biti na tehničkom ili na političkom nivou, preneo je Tanjug tvrdnje iz Brisela, u kojima se ističe da bi u ovom drugom slučaju posredničku palicu u dijalogu Beograda i Prištine od Roberta Kupera direktno preuzela visoka predstavnica EU Ketrin Ešton.
S druge strane, Marko Đurić, savetnik predsednika Srbije, izjavio je da u ovom trenutku nije moguće reći hoće li se predsednik Srbije Tomislav Nikolić sastati sa Atifete Jahjagom, predsednicom Kosova, jer pre toga Nikolić želi da se u Srbiji postigne konsenzus i definiše taktika. Rekavši ipak da nakon posete Nikolića Briselu „možemo da govorimo o podizanju dijaloga na viši nivo”, podvukao je da tome mora da prethodi unutrašnji konsenzus u državi.
Šta bi to značilo podići dijalog na viši nivo, nije jasno ni Simeonu Pobuliću, član Foruma za međunarodne odnose. „Vi možete da podignete razgovore na viši nivo ako pred sobom imate rešenje nekog velikog pitanja, pa da onda iza toga treba da stoji autoritet”, naglašava on. Stoga je, kako smatra, najvažnije da se ovde znaju ciljevi zbog kojih bi se taj dijalog podigao na takav nivo. Pored toga, on podseća i na to da je većem delu Evrope stalo da Kosovo dobije nezavisnost, kao i da je Brisel ušao „u neku kolotečinu iz koje ne mogu lako da izađu”.
Za razliku od drugih analitičara, koji smatraju da bi eventualno uključivanje predsednika ili premijera Srbije značilo priznanje Kosova, Pobulić misli da ulazak Srbije u te razgovore ne bi morao da znači de fakto priznanje nezavisnosti Kosova, pod uslovom da se zemlja unapred ogradi. I u Drugom svetskom ratu zaraćene strane su, kako kaže, pregovarale o nekim pitanjima, iako su međusobno ratovale i međusobno se ubijale.
Podsetivši da ovde postoji konsenzus oko Kosova u većoj meri nego oko drugih pitanja i da znači da se ne prihvati nezavisnost Kosova, niti formalno niti indirektno, Đorđe Vukadinović, urednik časopisa „Nova srpska politička misao”, upozorava da se taj konsenzus minira stavljanjem Beograda pred svršen čin, različitim vrstama pritisaka iz Brisela i drugih zapadnih prestonica i jednim arogantnim stavom Prištine, koja je već navikla da se njeni zahtevi na kraju tolerišu, za razliku od Beograda, u čijem se slučaju, kako kaže, čak i najrazumniji i najminimalniji zahtevi uglavnom dočekuju „na nož” i odbacuju, kao i sada kada je reč o tumačenju dogovora oko fusnote.
Vukadinović, inače, smatra da se tema pogrešno vodi o tome ko treba da vodi pregovore. „Ne menja mnogo na stvari ko pregovara u ime Beograda ili u ime Srbije, kada će ionako, ko god bude pregovarao i potpisao taj sporazum, to Srbija morati da sprovede”, kaže i dodaje da je zato važno utanačiti te neke „tvrde linije” ispod kojih se ne bi išlo, bez obzira na to ko bude formirao novu vladu, ko bude odlučivao i ko bude pregovarao u ime Srbije.
Nekadašnji jugoslovenski ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović „pomalo je iznenađen i pomalo razočaran” što je novi predsednik Srbije krenuo s tim da se razgovori podignu na viši nivo, ne razjašnjavajući sebi i drugima da bi to značilo samo novi ustupak, posle niza drugih koje smo učinili u korist Brisela i Vašingtona, a na našu štetu. „Moj stav je da uopšte nije trebalo ulaziti u proces tzv. normalizacije odnosa sa Prištinom, jer to je nešto što samo ide naruku onima koji su proizveli nezavisnost Kosova i njima olakšava ono što su tim proizvođenjem destabilizovali situaciju, a mi im našim rukama pomažemo da to naknadno stabilizuju, i to na našu štetu, a u njihovu korist.”
Briselu i Vašingtonu, prema njegovim rečima, odgovara da zaokruže taj proces priznavanja nezavisnosti Kosova, bilo što ćemo mi to priznati formalno bilo faktički.
Neki analitičari smatraju da bi Beograd u razgovore na višem nivou ušao zbog severa Kosova, tačnije Srba koji žive na toj teritoriji. Da li bi eventualni razgovori oko severa značili i da Srbija priznaje ostatak Kosova?
„Sever bi bio samo sastavni deo Kosova kao nezavisne nove države i sever bi bio samo neko malo poboljšanje Ahtisarijevog plana, kojim je inače predviđao puno prava za Srbe, ali u okviru nezavisne države Kosovo. Postigla bi se neka vrsta autonomije, ali u okviru Kosova, a cena koju bismo za to platili jeste prihvatanje novog stanja stvari”, smatra Jovanović, koji pretpostavlja da se srpskim političarima žuri da se što pre izvuku iz tog „medveđeg zagrljaja” kakvo je Kosovo, zarad želje da što pre uđemo u EU.
B. Čpajak
objavljeno: 26.06.2012.
.jpg)
