Izvor: Danas, 01.Feb.2015, 20:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pravosuđe i dalje sporno

Beograd - Beograd je svoje obaveze proistekle iz Briselskog sporazuma u velikoj meri ispunio, dok Priština ima puno posla da bismo mogli da kažemo da je u potpunosti sproveden Briselski sporazum, rečeno je Danasu u vladinoj Kancelariji za KiM, povodom ispunjavanja vladinog Plana primene Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Oblasti u kojima u potpunosti nisu ispunjeni svi zadaci su prilagođavanje pravnih okvira, pravosuđe i zajednica srpskih opština.

S obzirom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << na to da otvaranje prvih poglavlja u pregovorima Srbije i EU zavisi od primene Briselskog sporazuma, i da je evropski komesar za susedstvo Johanes Han rekao da je Srbija i bez Prištine mogla niz svojih obaveza da ispuni, postavili smo nadležnima u Kancelariji za KiM pitanje šta je tačno Srbija ispunila od svojih preuzetih obaveza.

Nakon što je u aprilu 2013. potpisan Briselski sporazum, tadašnji premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači su se u Briselu 22. maja dogovorili o Planu primene Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Vlada Srbije prihvatila je Plan četiri dana kasnije.

U Planu primene, koji je sačinjen na engleskom, albanskom i srpskom jeziku, sadržani su rokovi i koraci koje Beograd i Priština treba da preduzmu do kraja 2013. u sprovođenju Sporazuma - od prilagođavanja pravnih propisa, formiranja zajednice srpskih opština, zatim policije i pravosuđa, do zahteva za primenu deset ranijih briselskih „tehničkih“ dogovora i nastavka političkog dijaloga.

U Kancelariji za KiM o prilagođavanju pravnih okvira rečeno nam je da se radna grupa za izmenu propisa sastala samo jednom, i da prištinska strana nije pokazivala interesovanje za učešće u radu te grupe, dok Brisel nije sazivao sastanke tog tela. „Priština nije izvršila nikakve izmene pravnog sistema, dok je Srbija svoje prilagođavala određenom dinamikom“, naveli su u Kancelariji.

ZAJEDNICA SRPSKIH OPŠTINA

Druga tačka Plana odnosi se na zajednicu srpskih opština. Obe strane su imale zadatak da osnuju upravljački tim (koji čine predstavnici četiri opštine sa severa i koji je ustanovljen na osnovu podrške nadležnog organa Kosova) za osnivanje zajednice sa spiskom poslova i zadataka koje je odredio Odbor za implementaciju. Spisak poslova i zadataka treba da obuhvati i izradu nacrta statuta. U Kancelariji kažu da je upravljački tim sa spiskom poslova i zadataka osnovan, da je Beograd izradio nacrt statuta, dok Priština nije prilagodila propise kako bi omogućila uslove za osnivanje ZSO.

POLICIJA

Naredna tačka odnosi se na policiju, a Srbija se obavezala da počne sa zatvaranjem prostorija u kojima su smeštene njene bezbednosne strukture na Kosovu, dostavi informacije specifikujući broj i čin zaposlenih u Vladi Srbije u sektoru za bezbednost na Kosovu koji su izrazili zainteresovanost za priključivanje kosovskim strukturama, počne neophodne unutrašnje procedure za prestanak isplata ličnih dohodaka osoblju nakon njihovog priključivanja ekvivalentnim kosovskim strukturama i to predstavi radnoj grupi. Po ovoj tački, tvrde u Kancelariji, Beograd je bukvalno sve uradio, dok Priština nije integrisala sve pripadnike - 22 pripadnika policije, kao i vatrogasce, spasioce i administrativne radnike.

PRAVOSUĐE

U oblasti pravosuđa bilo je neophodno formirati Radnu grupu koja će razviti detaljne planove za integraciju srpskih pravosudnih organa u kosovske strukture, kao i za osnivanje bilo koje nove strukture koju zahteva Sporazum, uključujući osnovne sudove i kancelarije javnog tužilaštva u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom, koje će biti sprovedene kao deo kosovskog pravnog okvira i uz podršku Euleksa. Srbija treba da dostavi informacije o broju svog osoblja zaposlenog u pravosudnim organima na Kosovu koji su izrazili zainteresovanost da se priključe kosovskim strukturama, odmah nakon što bude usvojen zakon o amnestiji. Do kraja 2013. predviđalo se da će integracija pravosudnih organa biti završena i da će svi srpski sudovi na Kosovu biti zatvoreni, nova tela uspostavljena, a osoblje integrisano u kosovski sistem.

Međutim, kako navode u Kancelariji za KiM, radna grupa se nije sastajala zbog višemesečnog nepostojanja vlade u Prištini i političkog vakuuma. „Na sastancima pre toga, Priština je pokušavala da dogovore protumači na drugačiji način i nametne stavove koji bi izmenili dogovor, što je stvorilo pravni vakuum i nedostatak pravnih mehanizama na severu KiM. Struktura u sudovima i tužilaštvima treba da odražava etničku sliku na severu, da sudije i tužioci budu ljudi koji žive i rade na tom prostoru i uživaju poverenje sugrađana“, naveli su u Kancelariji.

Kada je reč o lokalnim izborima, sve je realizovano. U kancelariji tvrde i više od toga.“Da budemo potpuno jasni i otvoreni, odluka Srbije da Srbi uzmu učešće na parlamentarnim izborima u Pokrajini po svom značaju prevazilazi i nadilazi celokupan Briselski sporazum i o tome se u javnosti ne govori dovoljno i mnogo ne razume. Jer, ako je Briselski sporazum bio samo oko lokalnih izbora za četiri opštine na severu KiM i oko integracije nekoliko stotina radnika MUP i pravosuđa, što još uvek nije sprovedeno, naša odluka da uđemo u parlamentarne izbore i u pokrajinske institucije, zapravo znači ulazak u celokupan sistem na KiM i posledice te naše odluke su neuporedivo dugoročnije i dalekosežnije od odluke da pristupimo Briselskom sporazumu“, zaključuju u Kancelariji.

Ispunjana je i transparentnost finansiranja, što je obaveza iz šeste tačke Plana.

Ispunjeni ranije postignuti dogovori

Kada je reč o potpunoj primeni svih dogovora ranije postignutih u dijalogu, jedino su obaveze vezane za katastar u procesu fizičke realizacije, dok su obaveze oko matičnih knjiga, carinskih pečata, univerzitetskih diploma, slobode kretanja, regionalnog predstavljanja, integrisanog upravljanja prelazima, dogovora koji se odnose na oficire za vezu, naplate carina/razvoj fonda za severno Kosovo i nastavka političkog dijaloga u potpunosti primenjene, tvrde u Kancelariji za KiM.

Nastavak na Danas...