Izvor: S media, 03.Okt.2010, 15:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potreban nam je aktivizam, ne razočaranost

Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović izjavio je danas, deceniju posle petooktobarskih promena, da su, očekivanja gradjana koji su te promenile iznedrili bila veća od onoga što je učinjeno i što se moglo učiniti, ali da ipak nema mesta osećaju razočaranosti i izneverenosti.

"Uvek je u istoriji tako. Očekuje se mnogo više od onoga što se ostvari. Tako je bilo sa svim revolucijama, sa svim reformama. Ta ocena važi i za 5. oktobar", rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je Mićunović u intervjuu Tanjugu, i poručio da gradjani ne smeju odustati od želje da se angažuju kako bi čitavo društvo bilo bolje.

Mićunović ističe da je onaj ko tvrdi da se ništa nije dogodilo zaslepljen ogorčenjem, jer nije u stanju da se seti kako je bilo 1995. ili 1999. godine, a da Srbiji sada predstoji da nadje meru i održi se kao socijalna država i istovremeno ne preseče motivaciju za brže ekonomsko oporavljanje, investicije, privredni razvoj.

On je dodao da je očekivao da će unutarašnji politički dijalog posle 2000. godine napredovati više, ali da je i dalje previše strasti, a u strasti se, ukazao je, ne čuje onaj drugi i ne čuju se najbolji mogući argumenti.

Na političkoj sceni stvar je prešla na lični teren i privatnu motivaciju, dodao je jedan od osnivača DS-a.

"Tu nemamo najbolje odnose. Imamo, rekao bih, rasulo vrednosti. U svakoj zajednici mora postojati neka zajednička ideja oko koje ćemo se okupiti. Trebalo je da naša politička kultura bude drukčija... Gradjani su zbunjeni i prepušteni sebi, a kada je čovek prepušten sebi, on postaje egoističan, postaje individualista koga ne interesuju oni oko njega", rekao je Mićunović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji "deficit pravde", pravosudje koje je napravilo mnogo grešaka i krivo je, smatra, za što-šta što se dešavalo zbog korupcije, pristrasnosti, neefikasnosti.

Govoreći o neophodnosti podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, Mićunović je istakao da njihove odgovornosti i uloge nisu jednake.

U zemlji je, smatra, pod uticajem prethodnih režima izvršna vlast i dalje ključna, parlamentarna je mnogima služila kao "protočni bojler" za neke vladine ideje, a sudska je bila pod pritiskom i kontrolom.

"Ja ne bežim od bilo kakve odgovornost. Imam političku odgovornost, pre svega, jer sam u vrhu jedne partije koju sam i osnovao - Demokratske stranke, i sigurno sam odgovoran za sve to što ona radi, ali, kada me pitate o vlasti, vlast je u vladi", rekao je Mićunović.

Procenjujući rad vlada od 2000. godine, Mićunović je rekao da su neke od njih radile energično i dobro, htele nešto više, pa su presečene, precizirajući da tu misli na prvu demokratski izbaranu vladu posle 5. oktobra.

"Druge vlade su išle sporije, mnogo su kočile, treće su bile hibridne. Sada imamo jednu koja bi trebalo da nas privede Evropskoj uniji, treba da nas dovede do kandidature, bar do predvorja, i njena odgovornost je velika. Ona ne deluje uvek harmonično, to se vidi i zbog toga se mnoge stvari rešavaju kompromisom", rekao je Mićunović.

On je dodao da još uvek postoji "ucenjivački kapacitet" pojedinih političkih grupa, pogotovo kada su koalicije u pitanju.

Na pitanje da li Srbija danas ispunjava njegova očekivanja, Mićunović je rekao da u zemlji postoje problemi, unutrašnji i spoljnopolitički, da situacija nije sjajna, ali da ima potencijala, i to ne samo u ljudskom resursu.

"Srbija ima sjajan geopolitički položaj, ima Dunav, velike mogućnosti za razvoj poljoprivrede i ako iskoristi ovu mladost i pamet za razvoj informatičkih tehnologija, koje su tehnologije budućnosti, treba da se uključi u svetske privredne i političke procese u skladu sa svojim susedima i da napreduje", ocenio je Mićunović.

Kada je reč o demokratiji, dodao je, demokratske procedure su napredovale, više ne može biti velikih primedbi na izbore, postoji sloboda štampe i moguće je uvek javno kritikovati vladu i sve političke pojave.

On smatra da sa te, formalne strane, Srbiji ne preti opasnost, jer je čuvaju, izmedju ostalih, Savet Evrope i Evropska unija svojim standardima, zahtevima i monitoringom.

"U tom pogledu, mi smo sigurno potpuno demokratska zemlja. Problem je što demokratija može na razne načine da se ugrozi, a dve stvari su njeni kočničari - jedno je krupni kapital, i to krupni anonimni kapital, koji vrši pritisak i korumpira političke, sudske, ekonomske strukture, stvarajući kartele i monopole i proizvodi velike probleme", naveo je Mićunović.

Drugi kočničar je, po njegovom mišljenju, ono što se dešava sa medijima, koji, smatra, pokazuju veću sklonost da mogu biti upotrebljeni u političke svrhe i da se njima može manipulisati.

To su stvari koje nagrizaju demokratiju iznutra, istakao je Mićunović, i poručio da gradjani ipak ne traba da budu razočarani i da se osećaju izneverenim.

"Nemojte biti, zbog toga što sve nije ostvareno onako kako želite, razočarani u tom smislu da se odreknete svakog učešća u političkom životu. Da bi neka država bila dobra, mora da ima i količinu dobrih gradjana spremnih da se uključe u njeno poboljšanje", rekao je Mićunović.

Ukoliko se povlače principijelni ljudi, onda nadiru oni koji vode računa samo o svom dobitku, a to onda vodi korupciji i svemu ostalom što nije dobro za društvo, upozorio je Mićunović.

"Prema tome, to je uvek tako: ako se dobri i pametni povlače, oni drugi, suprotni, zauzimaju njihova mesta", zaključio je predsednik Političkog saveta Demokratske stranke.

(Tanjug)

Nastavak na S media...

Press: 5. OKTOBAR, deseta godišnjica: Ima li razloga za slavlje?