Izvor: Blic, 20.Avg.2016, 07:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li srpska opozicija barem oko ovoga DA SE DOGOVORI
Zajednički kandidat opozicije za predsednika Republike za pojedine opozicionare je pitanje budućnosti zemlje, za druge početak kraja aktuelnog režima, dok treći još ne znaju da li on treba da bude jedan ili bi bilo bolje da ih ima više.
Lideri opozicionih stranaka manje-više jesu saglasni oko toga da bi dobro rešenje bila jedna osoba koju će podržati čitava opozicija. Međutim, ono oko čega nisu saglasni jeste da li bi on (ili ona) trebalo da bude neko sa manje ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << više političkog iskustva, iz politike ili van nje, evroskeptik ili evrofanatik... Ipak, ima i onih koji i pored najbolje volje, ne vide mogućnost da kandidat opozicije bude samo jedan. Razgovori između stranaka na ovu temu još nisu počeli, ali je sva prilika da bi uskoro i to moglo da se dogodi.
Pajtić: Izbori su početak kraja režima
Lider DS Bojan Pajtić kaže za "Blic" da bi bilo pragmatičnije da kandidat bude neko ko je manje u žiži i na političkom bojnom polju.
- Razgovaraću sa svim opozicionim strankama da bismo napravili konsenzus oko kandidata koji bi se borio za uređenu, pravnu državu, koji bi štitio Ustav i svakog građanina ove zemlje - kaže on.
Kako navodi, ako je opozicija mogla zajedno da se bori protiv krađe glasova, treba ponovo da bude racionalna i lišena sujete, “jer su predsednički izbori prilika za početak kraja režima”. On još navodi i da je jedina stvar koju aktuelni premijer radi “satanizovanje lidera opozicije”.
Tadić: Opozicija u kontraritmu
Da bi opozicija trebalo da se ujedini smatra i prvi čovek SDS Boris Tadić, ali bi to ujedinjenje trebalo da bude oko "zajedničke politike, vrednosti i ciljeva".
- Ujedinjenje samo oko zajedničkog kandidata je ujedinjenje samo oko jednog važnog, ali ipak kratkoročnog cilja, a opozicija danas u Srbiji ima pred sobom ozbiljnu misiju. Osim što je neophodno promeniti ovu štetnu vlast, neophodno je promeniti i način finkcionisanja same opozicije, koja je godinama u kontraritmu - priča Tadić za "Blic".
On navodi da bi opozicija morala građanima da ponudi nove politike u mnogim sferama jer, "ova vlast nakon što je usvojila naš strateški cilj evrointergracija, primenjuje rešenja koja je vreme pregazilo i time zaustavlja razvoj zemlje".
- Bilo bi važno da zajednički kandidat bude osoba značajnog političkog iskustva, a ne neko ko će ga sticati na mestu predsednika države - naglašava Tadić.
Jovanović: Odluka u septembru
Bez stava o potencijalnom zajedničkom kandidatu na predsedničkim izborima još uvek je LDP. Lider liberala Čedomir Jovanović kaže za “Blic” da do sada nije bilo nikakvih kontakata na ovu temu.
- Stranka će odluku o predsedničkim izborima doneti nakon sednice Predsedništva i Glavnog odbora u septembru - kaže on.
Radulović: Vučić kandidat za predsednika
Za Pokret "Dosta je bilo" i njegovog prvog čoveka Sašu Radulovića jedan predsednički kandidat nije "pitanje spremnosti, nego pitanje budućnosti zemlje".
- Premijer nema dobrog kandidata i izgubiće i predsedničke i beogradske izbore. To će ujedno biti i kraj mraka u kome žive građani Srbije. Zbog toga premijer i jeste na mukama i moraće prvi da povuče potez. Mislimo da procenjuje da jedino on ima šansu da pobedi na predsednčkim izborima - priča Radulović za naš list.
On navodi da je Pokret DJB više puta isticao da je opoziciji potreban kandidat koji ima nesporan kredibilitet i ugled u društvu. Prema njegovom mišljenju, to neće biti nijedan lider opozicije zbog konstantnog blaćenja kom su izloženi svi. On navodi da se ne radi samo o pobedi opozicionog kandidata, već da je to šansa za normalnu, uređenu zemlju i izvršnu vlast koja radi u interesu građana.
Maršićanin: Ne mogu se premostiti ključne razlike
Trenutno prvi čovek DSS Dragan Maršićanin priča za "Blic" da ni unutar DSS još nije bilo razgovora na ovu temu, da nije bilo ni poziva drugih stranaka kao i da, prema njihovim saznanjima, ovakvih razgovora još nema.
- Zajednički kandidat na izborima bi trebalo da znači i zajedničku politiku opozicionih stranaka po ključinim pitanjima, a upravo se na njima opozicione stranke dobrim delom razilaze. Ne vidim mogućnost da jedna ličnost, pa i nestranačka, to premosti. To ne znači da jedan deo opozicionih stranaka ne može da ima svog kandidata - kaže on.
Kako navodi, DSS je za to da se "vlast promeni zbog politike, a ne zbog vlasti".
- Prostom matematikom opozicija bi mogla nešto da uradi sa jednim kandidatom, ali mi se ta opcija čini nerealnom baš zbog različitih politika u ključnim stvarima - kaže Maršićanin za "Blic".
.jpg)
