Izvor: Glas javnosti, 15.Apr.2010, 07:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milutinović: Bio sam u kontaktu sa DOS 5. oktobra 2000.
BEOGRAD - Nakon pet i po godina u Haškom tribunalu osećaj gorčine postoji, ali ne u toj meri da bih bio osvetoljubiv, rekao juče bivši predsednik Srbije Milan Milutinović, prvi put obraćajući se javnosti posle tamnovanja u Hagu, ali i posle petooktobarskih promena.
Gostujući u emisiji Svedok RTS-a, Milutinović je sinoć rekao da je uoči 5. oktobra bio u komunikaciji sa liderima DOS, ali i da je pokušao da Slobodana Miloševića ubedi da prihvati izborni poraz od Vojislava Koštunice.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << />
- Čelnici Demokratske opozicije Srbije tražili su podršku da ne dođe do najgoreg, ja sam to i obećao, tako da je to bila dramatična epizoda koja se dobro završila - rekao je bivši predsednik Srbije, dodajući da je suština tog odnosa bila savetodavna, jer je on mnogo toga u politici prošao.
- To je zapravo značilo da i ne počinje svet od neke nove vlasti, da državni kontinuitet ipak mora postojati. Razgovarao sam sa Labusom, on nije imao posebne zahteve, njihova procena je bila da nisu u mogućnosti da kontrolišu situaciju. U tom smislu su tražili pomoć, i ja sam to i obećao - naveo je Milutinović. Dodao je da je mnogo članova SPS-a pokušalo da ubedi Miloševića da prizna poraz na predsedničkim izborima.
- Bilo je i dramatičnih razgovora tokom kojih sam ga ubeđivao da prizna poraz. Opšti zahtev bio je da se prizna pobeda Koštunice, ali bilo je izuzetaka, jer su neki smatrali da treba ići u drugi krug - otkriva Milutinović.
Sa Miloševićem u Hagu samo tri puta
Milutinović je rekao da se samo dva tri puta sreo na hodniku sa Slobodanom Miloševićem, tokom boravka u Hagu, dodajući da su bili na različitim spratovima i da nisu imali prilike za viđanje.
Nudio direktan ulazak Srbije u NATO
U seriji BBC "Smrt Jugoslavije", iz koje se saznalo da se sa Medlin Olbrajt sreo četiri puta, i da joj je, u dogovoru sa Miloševićem ponudio da NATO dođe u Srbiju pod komercijalnim uslovima, Milutinović je rekao da su svi pokušavali da nađu način da se izbegne ono najstrašnije.
- Postojala je ideja da se, s obzirom na veliki broj baza Sjedinjenih američkih država, jedan broj izmesti na Kosovo, kao što je recimo to u sporazumima sa Nemačkom ili Italijom, ali pod uslovom da tu odluku ratifikuje srpski parlament. To je bila ideja još u razgovorima sa Holbrukom 1996. godine, da se direktno ide u NATO, a ne preko Partnerstva za mir, jer sam mislio da bi u tom kontekstu mnoge stvari išle drugačije - rekao je on.
Opisujući dane koje je proveo u Hagu, rekao je da je tamo živeo svoj život, da je to shvatao kao nešto prolazno, i kao nešto što mora da se odradi.
- Svako ima svoj odbrambeni mehanizam, tamo je dosta mesta zauzelo suđenje, pripreme, čitanje materijala. Postoji jedno nepisano pravilo da tamo o slučajevima možda samo razgovaraju oni iz istog predmeta, i da se samo pitaju proceduralne stvari. Svako ima svoju muku i teško je deli sa drugima.
Govoreći o pregovorima u Rambujeu, značajnom delu njegove političke karijere, on je rekao da ti pregovori ipak nisu odmah bili osuđeni na neuspeh, ali da su bile različite reakcije.
- Dve delegacije nisu direktno razgovarale. Mi sa Albancima ustvari nikada nismo ni razgovarali, uvek je bilo posrednika. Bilo je manjkavosti u proceduralnom smislu. Bili smo spremni i da se izljubimo sa njima kako bi razgovarali, ali je uvek i bila distanca. Nije bilo jedinstva ni unutar Kontakt grupe. Tekst je predviđao referendum samo na jednoj teritoriji, pa se onda unapred znao rezultat. Teško je sada biti pametan, taj problem postoji još od Prizrenske lige, i nije se samo prelila situacija iz Albanije na Kosovo. Veliko je pitanje da li je i sam Rugova mogao da reši situaciju, jer je i njegov život bio ugrožen od ekstremističkih grupa - kaže Milan Milutinović.
Govoreći o pregovorima u Dejtonu, koji je došao na kraju prvog Klintonovog mandata, kada mu je trebao veliki međunarodni uspeh, Milutinović je rekao da Dejtonski sporazum jeste specifičan jer ima elemente koji su inovacija u međunarodnoj praksi, da je bio politički potreban svima koji su patili.
- To se moralo završiti i postojala je saglasnost o potrebi zatvaranja te bosanske tragedije i u tom smislu su svi bili saglasni, pa nije samo problem mandata. U politici treba biti pragmatičan i ceniti šta druga strana misli, ako nema zajedničkih interesa, neuspeh je uvek zagarantovan.
Milutinović je rekao da je na predsedničkim izborima 1997. godine, kada je pobedio Vojislava Šešelja, najviše glasova ipak dobio u Srbiji, kao i Šešelj, a ne od Albanaca, čak i u Drenici, o čemu je deo opozicije često govorio. On je rekao da, ako se pažljivo pročita Ustav iz 1989. može se videti da su kompetencije predsednika samo ustavne, da politiku vode Vlada i Skupština, a ne predsednik.
- Ja sam se vladao po Ustavu. Ali, ako je neko istovremeno predsednik republike i najveće partije i može da menja poslanike kako hoće, onda je normalno da za njim ide vlast.
Milutinovicu treba da se sudi u Srbiji jer je sluzbeno putovanje iskoristio za privatne svrhe kupovanje cip[ela i razgledanje grada
Sad je Milutinovic rehabilitovan i njega ce SPS da stavi za predsednika umesto Tadica!
Zivi bili pa videli!
pasle ratova - svi su "pametni"generali,a milan milutinovic verovatno vec pise svoje "memoare",gde nadam se ima nameru da vasceloj srbiji "objasni"otkud on kao profesor politickog fakulteta u beogradu -po njemu, pre svega"naucnik", ne politicar- uopste u politici?otkud bas da se kao takav -"uvali"sa milosevicem,da mu postane malte ne poslusan/posilni,kao i nezamenljivi strucnjak za poslove "diplomatije","ozbiljnih medjunarodnih pregovora",da bi ga gazda postavio najzad za predsednika zemlje,jer je iscrpeo mogucnosti samo postavljenja na to mesto -a sebe je u to ime "nagradio" premijerskom pozicijom(sto su na njegovom primeru iskopirali i milo u "montenegru",i putin u rusiji!!??).u hagu je prosao nije mi jasno kako(kao kroz ig;lene usi!?)izvukao se cist kao suza,a po povratkuu zemlju - docekan je na svu sramotu ove zemlje i naroda ,kao "bivsi predsednik drzave srbije" kome po tom zakonu i principu pripadaju i sve pocasti i olaksice koje to zvanje povlaci za sobnom!?...demokrate koje su se borile 15-tak godina protov "velikog gazde"- da bi se pre dve godine danasnji predsednik tadic,u ime svih nas(ali bez pitanja nacije!!??..) pomirio sa bivsim protivnicima o oformio koaliciju sa istima u ktriticnom momentu velike verovatnoce gubljenja vlasti i pozicije su naravno glavni krivci!!i tako su milutinovic,dacic,mrkonjic,lilic i jos mnogi drugi danas u vladi drzave srbije(valjda po n jima "srpskog spasa"?!) ,i umesto da su svi doziveli lustraciju pa "kom' opanci, kom' obojci", svako nastavlja svoj "istorisko politicki stil,nacin i put "-svako na svoj nacin!za to vreme srpska nacija i dalje kao krdo ovaca cuti,trpi,"lazmislja"i ceka "robina huda,zoroa ili viliema tela"a za to vreme su se vise umorili...kao nista ne razumeju,a i ne interesuje ih... i ne znaju sta da rade!?...f u j !!!
Na vase pitanje kako je prosao u Hagu je toliko jasan i ocigledan odgovor da ce vam ga dati svako ko je tada bio punoletan.
Milutinovic je kadar koji je izdao Milosevica, bio je saradnik DOS i stranih sluzbi koje su nasilno menjale vlast! To je i sam priznao. Za tu svoju uslugu je izdrzao pun mandat i otisao u Hag da jedini bude oslobodjen!
Zasto je izdao Milosevica i radio protiv njega? Sigurno ne zbog svog demokratskog potencijala.
Bio je kriminalac koji je ucestvovao u nizu pljacki od kojih je samo jedna u preduzecu DIPOS a o saradnji sa surcinskim klanom da ne govorimo.
Posto je to njegovo bavljenje nelegalnim poslovima bilo ocito i otkriveno jedini spas mu je bila pogodba sa DOS koju je lako izveo... Isto kao i surcinci i drugi olos....
Inace lustracija je nesto sto sto nikada nigde nije izvedeno ako ne racunamo revolucije i druge nasilne prevrate. Ali gde bi to uradili "demokrate" kako ih vi nazivate.....
