Izvor: Politika, 19.Dec.2010, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jeremić nije imao šanse

Rezultate izbora u Demokratskoj stranci analitičari ocenjuju kao očekivane, a posebne novine ne očekuju ni u budućem delovanju stranke

Najveće, a po mnogima i jedino iznenađenje na dugo najavljivanoj izbornoj skupštini Demokratske stranke bilo je to što se na rezultate glasanja čekalo do kasno u noć, uprkos tome što je prvi put kod nas na jednom stranačkom skupu u Srbiji primenjeno elektronsko glasanje. Savremeni sistem glasanja uz pomoć kartica s pin-kodom izdržao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je, kako je rečeno, do neke 1.600. kartice, a onda je oko 1.100 delegata bilo prinuđeno da glasa na starinski način – zaokruživanjem brojeva na papirnom listiću.

Dugo čekanje na rezultate izbora za pet potpredsednika stranke unelo je tako neočekivanu neizvesnost u ishod glasanja, iako je ishod, kako se na kraju ispostavilo, bio uglavnom očekivan. Politički analitičari to što među novim potpredsednicima nema ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, koji je dobio najmanji broj glasova, objašnjavaju uglavnom njegovim slabim uporištem u stranačkoj infrastrukturi.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da su delegati glasali za one koje su i predložili na tu funkciju, što je posledica i unutarstranačkog lobiranja i procene birača ko je koliko važan za stranku. „Jeremić nije imao ni eksplicitnu podršku predsednika stranke, dakle bio je prepuštan sam sebi, a uz sve to on je čovek s nevelikim partijskim stažom koga u stranci nedovoljno poznaju i koji se u poslednje vreme nekoliko puta i konfrontirao zvaničnoj stranačkoj politici“, dodaje on.

Urednik „Nove srpske političke misli“ Đorđe Vukadinović takođe kaže da je rezultat potpuno očekivan. „Mislim da Jeremić nije imao realne šanse da prođe i da je to i njemu bilo jasno. On je u trku ušao kada je već bio postignut dogovor stranačkog establišmenta o potpredsedničkim funkcijama i kada su praktično glasovi biti već podeljeni. On se, međutim, ne može smatrati gubitnikom ovih izbora, čak i da ostavimo po strani kontroverze koje su pratile ovo glasanje i koje se uklapaju u dugu tradiciju spekulacija i mitova koji prate praktično sve izbore u DS-u. Nije prošao katastrofalno, spasao je obraz, osvojio je respektabilan broj glasova, verovatno više nego što su u stranci i očekivali i to bi mogao da bude zalog za neke buduće stranačke izbore“, dodaje Vukadinović.

„Jeremić, za razliku od Pajtića, pa i Petrovića i Đilasa, nije imao podršku u infrastrukturi i ovo za ozbiljne analitičare, koji su imali u vidu da mu je kampanja morala biti drugačija i da je u nekoj meri bojkotovana, nije nikakvo iznenađenje“, objašnjava docent Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.

Stojiljković je za B92 rekao i da se regularnost izbora ne dovodi u pitanje, uprkos tome što je sistem zakazao.„To je mala bruka, ali je to nepotrebno dodatno dramaturški obojilo ove relativno neizvesne izbore, jer je DS, time što je imao jednog kandidata više i to ne sparing partnera, nego ozbiljnog takmaca, ipak, dalo neku demokratsku dimenziju, koju, inače, unutarpartijski izbori imaju jako retko“, smatra on.

Stanković smatra da tako ozbiljna stranka kao što je DS ne bi dozvolila nikakve neregularnosti prilikom glasanja, ali da je to sada stvar ličnog utiska: „Ko hoće da sumnja niko ne može da ga razuveri, ali rezultat je rezultat“.

Analitičari su saglasni u oceni da buduća pozicija Vuka Jeremića u DS-u zavisi od njega samog. „On ovo može da doživi kao prolaznu fazu u političkoj karijeri koje je ipak zvezdane trenutke doživela u Demokratskoj stranci ili da, ako kod njega prevlada osećaj lične povređenosti, odluči da se sukobi s vrhom stranke. Mislim da bi ovo drugo bilo nekorektno prema stranci, ali i nekorisno za njega. Osnivanje sopstvene stranke bio bi veliki politički avanturizam, a stavljanje na raspolaganje nekoj drugoj stranci vrlo neozbiljno“, kaže Stanković.

Vukadinović ističe da u ovom trenutku verovatno ni sam Jeremić ne zna koji bi mu bio sledeći potez. Po njemu, ovaj izborni rezultat mu pruža nadu u uspeh i jedne i druge odluke, ali su i rizici u oba slučaja veliki.

„U svakom slučaju mislim da za sam DS nije dobro to što je političar koji uživa najveće poverenje javnosti od svih koji su se kandidovali, dobije najmanje glasova na unutarstranačkom izborima.“

Sem očekivanih rezultata izbora, skupština DS nije donela, kako tvrde stručnjaci, ni posebne novine kad je reč o budućim aktivnostima stranke. Dejan Vuk Stanković kaže da je govor predsednika Borisa Tadića bio dosta apstraktan i uopšten, ali da se iz njega vidi da je DS ostala na istim pozicijama. „Veći fokus je dat evropskim integracijama, a teme koje je Tadić pomenuo uglavnom su one koje su navedene kao ključne i u izveštaju Evropske komisije, a koje Đelić naziva zapovestima. To je uglavnom bio promotivni govor, uobičajen za stranačke kongrese, uz reference na izjave Zorana Đinđića i istorijat DS-a, što su opet uobičajeni retorički ukrasi u takvim prilikama.“

Đorđe Vukadinović navodi da ga je skupština DS-a podsetila na partijske kongrese iz druge polovine osamdesetih. „Nije bilo ni euforije, ni nove energije, ni novih ideja. Ukratko, ne mislim da su Tadić i DS iz ovog kongresa izašli jači nego što su u njega ušli, ni kadrovski ni idejno“, zaključuje urednik „Nove srpske političke misli“.

-----------------------------------------------------------------

Đilas – pobednik

Dragan Đilas je najveći pobednik ovih izbora u DS-u, smatra Đorđe Vukadinović. „Time što je osvojio najviše glasova u trci za potpredsednika, on se praktično nametnuo kao drugi čovek u stranci i Boris Tadić će to morati ozbiljno da uzme u obzir. Đilas je već i po političkoj poziciji, kao gradonačelnik Beograda, sebi izborio značajnom mesto, a sada je ono dodatno potvrđeno i unutar stranačkom podrškom“, objašnjava Vukadinović

G. Novaković

objavljeno: 20.12.2010

Nastavak na Politika...