Izvor: Politika, 28.Dec.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Internet debatom do novog izbornog programa
Dok socijalisti šefa stranke drugi put zaredom biraju aklamacijom, demokrate će, po uzoru na nemački SDP, na partijskom referendumu odlučivati o ulasku u postizborne koalicije
Pisanje budućeg izbornog programa Demokratske stranke (DS) neće više biti ekskluzivno pravo partijskog rukovodstva. Po ugledu na britanske laburiste, članovi, ali i pristalice DS-a, nevladine organizacije i stručnjaci iz pojedinih oblasti, moći će svojim predlozima da učestvuju u jednogodišnjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << internet debati posle koje će biti usvojen novi program za predstojeće parlamentarne izbore.
Za razliku od demokrata, koje posle gubitka vlasti, s rejtingom na ivici cenzusa, pokušavaju da animiraju preostalo partijsko članstvo, poslednji kongres vladajućeg SPS-a kao da je bio korak unazad kada je reč o unutarpartijskoj demokratiji. Kao razlog za ovakvu tvrdnju Vladimir Goati, predsednik organizacije Transparentnost Srbija, ističe da je Ivica Dačić drugi put uzastopno aklamacijom izabran za predsednika stranke.
„To je bilo glasanje kao početkom prošlog veka. Kada je osnovan SPS, Slobodan Milošević je imao protivkandidata Radmilu Anđelković, što ne znači da je reč o vrhunskoj demokratiji. Pre četvrt veka u SPS-u su poštovana određena demokratska pravila i glasanje je bilo tajno”, podseća Goati.
On kaže da trećina parlamentarnih partija u Evropi svog predsednika bira glasanjem svih članova, a da taj model kod nas nijedna partija, osim u jednom slučaju LDP, nije ni pokušala da primeni.
„Članovi hoće da se pitaju i odlučuju o važnim pitanjima i da imaju potvrdu da su i oni subjekt. U Srbiji, iako imamo autoritarne partije, funkcioneri biraju predsednika, što je anahrono”, smatra Goati.
On smatra da su novine u pravilniku o radu DS-a veliki demokratski korak napred. Međutim, upozorava i da u Srbiji nije razvijena politička kultura i da će možda ove promene u početku biti mali podsticaj da se članovi više angažuju.
Aleksandra Jerkov, narodna poslanica DS-a, kaže da je veća aktivnost partijskih članova između dva izborna ciklusa cilj novog pravilnika, koji je pravljen po uzoru na one koje imaju socijaldemokratske stranke Evrope.
„Debata o izbornom programu podrazumeva široku raspravu o tome koje su oblasti za stranku najznačajnije, u čemu će učestvovati i nestranačke ličnosti. To što bude usvojeno biće jedan od zadataka vlade ukoliko DS bude deo vladajuće koalicije, ili će se zalagati za to ako bude u opoziciji”, ističe Aleksandra Jerkov.
U kreiranju programa važnu ulogu će imati i lokalni odbori DS-a, koji preko interneta mogu da podnesu amandmane kojima sugerišu izmene u prvih pet prioritetnih oblasti. Na kraju resorni odbori predlažu konačan tekst, o čemu poslednju reč ima glavni odbor DS-a. Ceo proces koordinira politički savet DS-a, na čijem je čelu Dragoljub Mićunović.
Goatija, međutim, ne bi iznenadilo da su promene u DS-u vešta stranačka ikebana, kojom bi se DS ponosio što će se njihovi članovi pitati, a što nije propisano programima drugih partija.
„Ukoliko to zaista bude zaživelo, to će za mene biti prijatno iznenađenje i nešto što bi i drugi trebalo da slede. U razvijenim demokratijama dominantan civilizacijski trend je da se ljudi pitaju o ključnim stvarima organizacije kojoj pripadaju”, ističe Goati.
On kaže da se u okviru britanskih laburista vode oštre i duge polemike o različitim temama, gde oni koji su u manjini ne snose sankcije zbog svog javno iznesenog mišljenja.
„Punih 50 godina vođene su debate o izbacivanju iz programa nacionalizacije imovine, što je uspelo tek za vreme vladavine Tonija Blera. Ozbiljne rasprave su međunarodni standardi, ali ja sam sumnjičav da je to moguće danas primeniti u našoj zemlji u bilo kojoj partiji. Reč je o istom ljudskom materijalu koji je navikao da partija funkcioniše na stari način. Teško da će oni omogućiti cvetanje više cvetova, jer je za to potrebno da protekne najmanje tridesetak godina, ali je važno napraviti prvi korak”, naglasio je Goati.
Osim ove promene, u DS-u su odlučili da primene iskustva iz razvijenih zapadnoevropskih demokratija, pa će njihovi članovi pitati na mini-referendumu o ulasku stranke u izvršnu vlast.
Ovaj demokratski model upravljanja strankom preuzet je od nemačke Socijaldemokratske partije, čiji su članovi pre nekoliko meseci odlučili da li će biti u velikoj koaliciji sa konzervativnom Hrišćansko-demokratskom unijom Angele Merkel.
Goati naglašava da su institucije partije kod nas relativno slabe i da su to „dečje bolesti demokratije”.
„Da bi se institucija učvrstila i ukorenila, neophodno je vreme. Pretpostavljam da će institucije biti neuporedivo stabilnije i bolje za deset, dvadeset ili sto godina”, zaključio je Goati.
Dejan Spalović
objavljeno: 28/12/2014
.jpg)
