Izvor: Blic, 16.Avg.2008, 22:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dve prepreke na putu ka EU

Dve su prepreke između Srbije i EU. Jedna je dovršenje saradnje s Tribunalom hapšenjem i izručenjem dvojice optuženih. Druga je sporazum EU i Srbije o evropskoj ulozi na Kosovu. Ako bismo do kraja ove godine ili do polovine sledeće godine uklonili obe prepreke, Srbija bi po prvi put od 2000. do danas došla u situaciju da ima čist i otvoren put u Evropu - kaže u razgovoru za „Blic nedelje" Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i bivši ministar spoljnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poslova.

- Tada bi, uz uslov političke stabilnosti u zemlji, do izražaja došli veliki administrativni, ekonomski i ljudski potencijali Srbije da dostigne sve ostale zemlje u regionu koje su u postupku prijema. Srbija bi mogla da uđe u EU u malom vremenskom razmaku iza Hrvatske, a pre ostalih. Ali ne pre nego što obe ove prepreke budu uklonjene.

I nakon hapšenja Karadžića, EU je zadržala prilično tvrd stav prema Srbiji, pa na poslednjem sastanku Saveta ministara EU nije odobren prelazni sporazum. Može li nam se desiti isto i 15. septembra na novom sastanku ministara EU?

- Uveren sam da će u septembru prelazni sporazum stupiti na snagu. Međutim, sve je to malo. Sve su to tehničke stvari koje, uzgred budi rečeno, u ovom trenutku više koriste Uniji nego Srbiji. Za Srbiju su važne dve stvari. Prvo, konačno eliminisanje šengenskog zida. I drugo, najvažnije, da EU odluči da počne pregovore o članstvu sa Srbijom, kao i sa njenim susedima. To su odluke o kojima moraju razgovarati lideri zemalja EU. To su odluke od kojih zavisi stabilnost i ekonomski i socijalni mir i razvoj Balkana, ne samo Srbije. Neodlučnost Evropljana u odnosu na ubrzanje procesa pridruživanja Srbije i njenih suseda otvara prostor za destabilizaciju, a to nije ni u čijem interesu.

Kako gledate na inicijativu Srbije da se Međunarodni sud pravde u Hagu izjasni o proglašenju nezavisnosti Kosova? Može li ova inicijativa dati rezultate ili će nas, kako tvrde neki strani analitičari, samo još više nepotrebno zavaditi sa EU i SAD?

- Nemam velika očekivanja od ove inicijative. Ali, sada mislim da je najvažnije da nijednog trenutka ne izgubimo iz vida da smo mi u postupku pridruživanja EU, da smo odlučili da se svrstamo na geopolitičkoj mapi. To opredeljenje naše vlade mora stalno biti prisutno u svemu što radimo.

Do pogoršanja odnosa između EU i Srbije ne mora da dođe. Preduslov za to je da postoji stalna dnevna komunikacija između naših zvaničnika i evropskih. U tom stalnom dijalogu potrebno je postići potpunu predvidljivost u ponašanju svih aktera, tako da svima bude jasno kako će se onaj drugi ponašati u zavisnosti od odluke koju Sud bude doneo, ako do Suda inicijativa dođe. Nadam se da će naša vlada stalno voditi dijalog sa partnerima u EU. Ako bude tako, onda ova inicijativa neće biti doživljena kao protivevropska. Pored toga, potrebno je još sada, ili najkasnije posle zasedanja Generalne skupštine UN, ove jeseni, da naša vlada započne dijalog sa EU o ulozi EU na Kosovu. Tu je i koren i rešenje svih nesporazuma između Srbije i EU. Inicijativa je sporedna stvar. Međutim, ako ovaj dijalog s Evropljanima izostane, onda je moguće da nas neki među njima dožive kao svoje protivnike, kao vođe antizapadnog raspoloženja u srcu Evrope, a to bi imalo dramatične posledice na političku i ekonomsku poziciju zemlje.

Očekujete li da će EU preko svojih zvaničnika Kušnera i Rena, čiju posetu Beograd čeka, izvršiti pritisak da se odustane od inicijative pred Međunarodnim sudom pravde?

- Ne. EU ni na jednom sastanku nije razgovarala o inicijativi Srbije i ne postoji nešto što bi se nazvalo zvaničnim, zajedničkim stavom EU. Otuda, ne verujem da to može da bude zvanična tačka dnevnog reda tokom ove posete. Ova poseta bi trebalo da posluži da EU oda priznanje Srbiji zbog napora da se okonča saradnja sa Tribunalom. Pored toga, potrebno je da se razgovara o stupanju na snagu prelaznog sporazuma kao dela Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji. Potrebno je da se izvrši pregled onoga što je Srbija uradila da bi došla na tzv. belu šengensku listu. I konačno, mislim da je vreme da se razgovara o kandidaturi Srbije za članstvo u EU i o početku pregovora o članstvu. To je sve prvi set pitanja. Drugi set pitanja odnosio bi se na evropsko prisustvo na Kosovu i saradnju Srbije sa misijom EU na Kosovu, u postupku rekonfiguracije Unmika, odnosno stavljanja Euleksa pod UN.

Hoće li se rat u Gruziji odraziti na kosovski problem i kako? Može li se povući paralela između ova dva regiona?

- Velika ruska pobeda u malom kavkaskom ratu već proizvodi ozbiljne geostrateške i geopolitičke posledice u svetu, posebno u crnomorskom basenu i na Kavkazu. Deo tih posledica ima veze sa Srbijom. Konkretno, najave ruskih zvaničnika o nepoštovanju integriteta Gruzije predstavljaju najavu potpuno realpolitičkog pristupa međunarodnim odnosima, sličnog onom koji smo do sada videli na primeru Kosova od strane SAD i najuticajnijih zemalja EU. Ipak, mislim da bi trebalo sačekati još neko vreme da vidimo kako će se iz krize izaći i tek tada zaključivati kako će ona uticati na Srbiju.

Može li nam se desiti da uslov za članstvo bude zahtev da Srbija prizna nezavisno Kosovo?

- Ne. Od Srbije neće niko tražiti da prizna Kosovo. Ali, od Srbije se očekuje da svoje legitimne interese na Kosovu realizuje zajedno s evropskim prisustvom na Kosovu. Od Srbije se očekuje da bude u dijalogu sa svim akterima, a tamo ih je pet (Vlada Srbije, Vlada Kosova, UN, EU i NATO). U ovom trenutku nema komunikacije sa EU i sa Vladom Kosova. Mislim da je nužno uspostavljanje te komunikacije sa EU i zajednički svakodnevni rad na životnim pitanjima kao što su omogućavanje svima koji na Kosovu žive da normalno putuju, doprinos energetskoj stabilnosti, saradnja u regionalnim organizacijama. Nadam se da će u jednom trenutku na obe strane biti dovoljno političke hrabrosti da se uđe u direktan dijalog dve vlade u vezi s ovim konkretnim životnim, tehničkim pitanjima. To bi doprinelo povećanju bezbednosti Srba koji žive na Kosovu u enklavama ispod Ibra i otklanjanju administrativnih prepreka za njihovu svakodnevnu, životnu komunikaciju sa Srbijom u svim oblastima.

Kosovo je podeljeno

Kako vidite budućnost severnog Kosova?

Kosovo je nezavisno od Srbije, ali je teritorijalno podeljeno. Suverenost na Kosovu dele Vlada Kosova, UN i EU. To je veoma složena situacija i biće potrebne godine da bude pojednostavljena. Na severu Kosova ne očekujem bilo kakve promene, dakle Mitrovčani će ubuduće živeti kao i građani ostalih gradova u Srbiji. Ne vidim način da međunarodna administracija poveća svoja ovlašćenja. Ako me pitate da li će u nekom trenutku doći do potpune teritorijalne podele Kosova, kao rezultat sporazuma Srba i Albanaca, ja na to ne mogu da odgovorim, jednostavno ne znam.

Nastavak na Blic...