Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Nov.2015, 20:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Disajni putevi se sužavaju od zagađenja

Broj obolelih sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća je u stalnom porastu. Na nastanak oboljenja utiču pušenje, aktivno i pasivno, urođeni nedostatak određenih plućnih enzima, genetika, infekcije u detinjstvu...

Čim zahladi, češće su bolesti disajnih organa, jer ovakvo vreme pogoduje virusima koji napadaju organe za disanje, ali i dodatno otežavaju hronična stanja respiratornog sistema, kao što je hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP). Tegobe su izraženije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ukoliko je prisutno i povećano aerozagađenje, izloženost raznim gasovima, česticama ili iritansima, i naravno - kod pušača.

Broj obolelih od HOBP je u stalnom porastu, upozorili su stručnjaci povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv ove bolesti. Suženje disajnih puteva karakteristično za HOBP ne može da se popravi i eliminiše, pa bolest stalno napreduje.

Procene Svetske zdravstvene organizacije su da od HOBP boluje oko 250 miliona ljudi u svetu. Godišnje više od tri miliona umre zbog posledica ove bolesti, i to je jedini od šest vodećih uzroka smrtnosti u svetu koji od 1970. godine ima konstantan porast.

"HOBP je, uglavnom, bolest stanovništva od 35 do 40 godina", rekao je dr sc. med. Dejan Dimić, pneumoftiziolog, pomoćnik direktora za medicinske poslove Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu Beograd. "U našoj zemlji procenjuje se da 10 odsto svih osoba starijih od 40 godina ima HOBP. Dijagnoza je postavljena kod 320.000 ljudi, ali se pretpostavlja da još oko 520.000 ima HOBP, ali nisu verifikovani."

Na nastanak HOBP utiču pušenje, aktivno i pasivno, aerozagađenje, urođeni nedostatak određenih plućnih enzima, genetska predispozicija, pol (više pogađa muškarce, ali raste i broj obolelih ženskog pola), godine starosti, česte infekcije u detinjstvu, niska telesna težina na rođenju. Najvažnije je da se bolest otkrije u ranom stadijumu, kada je i uspeh lečenja veći.

"Osobe starije od 35 ili 40 godina, pogotovo ako su pušači ili su izloženi nekim faktorima rizika, kašlju, iskašljavaju, imaju epizode gubitka daha, otežanog disanja, brzo se zamaraju i često osećaju malaksalost, trebalo bi da se jave na pregled kod pulmologa", istakao je dr Dimić. "Zlatni standard za postavljanje dijagnoze je spirometrija, odnosno ispitivanje plućne funkcije. Ukoliko su dobijeni parametri smanjeni, radi se bronhodilatacijski test, a na osnovu tih rezultata utvrđujemo da li osoba ima HOBP, astmu ili bronhitis. Ovaj test nam pomaže i da odredimo stadijum bolesti, na osnovu koga određujemo lečenje."

Jedna studija je pokazala da čak 75 odsto obolelih u teškom i veoma teškom stadijumu HOBP, oba pola, ima između šest i 15 pridruženih bolesti.

Ublažavanje tegoba

"Lečenjem ublažavamo tegobe, ali ne možemo uvek da ih potpuno uklonimo", napominje dr Dimić. "Obolelima povećavamo toleranciju na napor, poboljšavamo kvalitet života i opšti zdravstveni status, ali i usporavamo progresiju bolesti. Lekovi koji se najviše primenjuju su dugodelujući bronhodilatatori, i oni se inhaliraju. Obavezan je prestanak pušenja, izbegavanje faktora rizika, i izlaganja iritansima, obavezna vakcinacija protiv gripa, ali i pneumokoka. Ishrana bogata mineralima i vitaminima, plućna rehabilitacija, vežbe disanja za ojačanje plućne muskulature, pravilo iskašljavanje i dobra hidratacija su najvažniji za razređivanje sekreta.#

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...