Izvor: Politika, 28.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deklaracija o Srebrenici deli Skupštinu Srbije
Kao i pre dve godine, parlamentarne stranke ni sada ne mogu da se dogovore o tome da li treba osuditi samo zločin u Srebrenici ili sve počinjene ratne zločine
U Srebrenici je počinjen zločin nad Bošnjacima, slažu se sve parlamentarne stranke i sve ga složno najoštrije osuđuju. Sloge, međutim, nema ni u vezi sa predlogom Borisa Tadića, predsednika Republike, da Narodna skupština Srbije usvoji deklaraciju kojom će ovaj zločin osuditi. Sudeći po reakcijama stranačkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predstavnika, opet je, kao i pre dve godine, sporan tekst dokumenta, pa su tako DS, G17 plus i GSS za usvajanje deklaracije o zločinu u Srebrenici, dok, uz male razlike, SRS, DSS i SPS, smatraju da treba osuditi sve počinjene ratne zločine. Međutim, ovaj put postoji volja da se deklaracija usvoji većinom glasova, odnosno da se ne ide, kao ranije, na usvajanje konsenzusom.
Svi navedeni stavovi stranačkih predstavnika gotovo su u reč identični onima izrečenim pre dve godine, kada je parlament pokušao da donese deklaraciju. Povod da se Narodna skupština time uopšte bavi bio je predlog deklaracije nevladinih organizacija o Srebrenici, koju su parlamentu podneli poslanici Nataša Mićić i Žarko Korać, a koja nikada nije stigla na dnevni red. Predstavnici većine parlamentarnih stranaka u razgovoru o deklaraciji i sada i pre dve godine, uglavnom su koristili termin "zločin u Srebrenici". U prethodnom predlogu deklaracije nevladinih organizacija, međutim, zločin u Srebrenici se naziva genocidom i traži da "se poštuju presude, koje su jasno definisale pravni karakter genocida izvršenog u Srebrenici". Na kraju ove deklaracije tražilo se da se "država obrati žrtvama i njihovoj zajednici i da prizna da je zločin izvršen u naše ime i tim činom da se distancira od zločina".
Da je srpski parlament tada usvojio takav tekst deklaracije, to bi praktično značilo da Beograd, usred procesa pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, priznaje da je odgovoran za genocid u Srebrenici, iako je istovremeno sve vreme na sudu osporavao tu optužbu Bosne i Hercegovine. Na kraju je presudom suda u Hagu utvrđeno da "Srbija nije sprovodila genocid u Bosni i Hercegovini, ali da je kriva što nije preduzela sve što je u njenoj moći da spreči genocid nad Bošnjacima u Srebrenici".
Reagujući na ovaj drugi deo presude, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je "veoma važno da Narodna skupština u najskorije vreme usvoji deklaraciju, kojom će nedvosmisleno osuditi zločin počinjen na području Srebrenice". Prema Tadićevim rečima, to bi značilo ispunjavanje jednog dela presude Suda.
Na Tadićevu inicijativu, Vladeta Janković, potpredsednik DSS-a, reagovao je podsećanjem da je DSS predlagao deklaraciju kojom se osuđuju svi zločini, još u junu 2005. godine, te da se u njoj "izričito i nedvosmisleno osuđuje zločin u Srebrenici, ali se insistira na tome da budu osuđeni svi počinioci ratnih zločina". Janković je kazao i da DSS nema razloga da menja svoj stav.
Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, podseća da je SRS bila za to da se donese deklaracija kojom će se osuditi svi zločini, te da nema razloga da menja svoj raniji stav. Zločini su, kaže Nikolić, činjeni na svim stranama i "kakav bismo mi to narod bili kad bismo osudili samo zločin u Srebrenici, a zaboravili na zločine počinjene nad srpskim narodom".
Sudeći po izjavi Dragoljuba Mićunovića, predsednika Političkog saveta DS-a, i DS, uglavnom, stoji na ranijim stavovima. Mićunović je kazao da bi "Skupština Srbije trebalo da usvoji deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, ali bi njeno usvajanje trebalo da čeka formiranje nove vlade".
Suzana Grubješić, član Predsedništva G17 plus, kaže da njena stranka podržava inicijativu predsednika Tadića. Ona dodaje: "Očekujem da predlog deklaracije parlamentu dostavi Demokratska stranka, s obzirom na to da je inicijativa potekla od predsednika Srbije, ali i DS-a, a onda bi se obavile konsultacije između stranaka kako bi se utvrdio konačan tekst. Ukoliko opet, kao pre dve godine, ne bude saglasnosti, smatram da treba ići na glasanje, pa da parlament tako usvoji deklaraciju, mada bi ona imala veću težinu ukoliko bi postojao konsenzus".
Ivica Dačić, predsednik SPS-a, praktično, ponavlja raniji stav SPS-a o deklaraciji, pa kaže da su socijalisti za to da se osude svi zločini, a "neprihvatljivo je donositi deklaraciju samo povodom zločina u Srebrenici". On podseća da su zločinu u Srebrenici prethodili zločini počinjeni nad Srbima u ovom području i dodaje da je predsednik Tadić izabrao "loš tajming za ovakvu inicijativu, jer je morao da krene od toga da je Međunarodni sud pravde oslobodio Srbiju lažnih optužbi, a ne da opet kreće sa optužbama na račun svoje države i naroda".
U pisanoj izjavi medijima Nataša Mićić, predsednik GSS-a, ističe: "Raduje nas činjenica da je predsednik države sada, kad već nije pre dve godine, prihvatio nužnost donošenja deklaracije o Srebrenici".
Svoj predlog dokumenta parlamentu tada je podneo Predrag Marković, deklaraciju kojom se "osuđuju svi zločini počinjeni tokom ratnih dešavanja na prostoru bivše SFRJ". DSS je, predložio, dopunjenu verziju Markovićeve deklaracije, u kojoj se, pored pominjanja zločina u Srebrenici pominje i zločin počinjen nad Srbima u Bratuncu, jer je "zločin zajednička nesreća, a pojedinačna odgovornost". Radikali su tražili pominjanje još nekih srpskih stratišta, ali i osudu "Oluje" i "Bljeska", DS je, međutim, ponudio svoju "Deklaraciju o osudi ratnih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije, a povodom ratnog zločina nad bošnjačkim narodom pre deset godina na području Srebrenice". Sličnu deklaraciju DS-ovoj dostavio je i SPO. Dušan Petrović, zamenik predsednika DS-a, tada je, odbacujući optužbe da je DS kriv što nema zajedničkog teksta deklaracije, kazao i da zločin u Srebrenici u njihovom predlogu nije bio označen kao genocid za šta su ih optuživali, da je za osudu svih zločina, ali "bez istoriografskog nabrajanja mesta gde su se oni dogodili". Preganjanja oko teksta deklaracije trajala su nedelju dana, da bi na kraju Predrag Marković proglasio propast konsultacija.
Pošto u Skupštini Srbije dogovor nije postignut, deklaraciju, kojom se osuđuje zločin u Srebrenici, nešto kasnije doneo je Savet ministara tadašnje SCG, a zbog toga što pominje samo Srebrenicu, osudili su je predstavnici DSS-a, SRS-a i SPS-a.
M. Čekerevac
[objavljeno: 28.02.2007.]
