Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Okt.2015, 10:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 4 - Plaćanje, krediti i prodaja njiva

Kada je pre godinu dana u Srbiju uveden "pej pal" (PayPal), internet sistem za promet novca sa inostranstvom, bila je to jedna od onih situacija u kojoj čovek jasno vidi gde zapravo živi i koliko je još dug put do onoga u čemu veći deo civilizovanog sveta već odavno uživa.

Na stranu to što se "pej palu" Srbija obradovala kao "najrođenijem" i što su svi brže-bolje pohitali da pazare opremu za bebe, veš >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i sličnu robu, koju ostatak planete kupuje u lokalnoj prodavnici, a kod nas - iz raznih razloga - predstavlja luksuz.

Taj deo priče bio je otužan, lepo ilustrujući koliko smo siroti i svega željni. Prava drama nastupila je, međutim, nekoliko dana nakon uvođenja "pej pala", kada je ukinut prijem novca u Srbiju i omogućen samo jednosmerni promet.

Iako su na kraju problemi uklonjeni, pa opet imamo idilu na polju internet kupovine i plaćanja, ostao je posve svega gorak ukus u ustima i osećaj da će do punog platnog prometa s inostranstvom mnogo vode Dunavom proteći. Jer, ako je najjednostavnija forma internet plaćanja prošla ovako kako je prošla, šta bi tek moglo da se očekuje od nekih kompleksnijih transakcija?

Upravo je to jedna od važnih i velikih tema koje obuhvata Poglavlje 4 u pregovorima sa Evropskom unijom, a koje obuhvata širok domen slobodnog kretanja kapitala.

Ovo poglavlje podrazumeva zabranu svih restrikcija u kretanjima kapitala i plaćanju (unutar država EU, između država članica, kao i sa državama van Unije), omogućavanje direktnih ulaganja, ulaganja u nekretnine, poslove s hartijama od vrednosti, poslove s investicionim fondovima, itd.

U prevodu, to znači da će građanima i građankama Srbije na primer, biti omogućeno da otvore račun u inostranstvu, da slobodno plaćaju u inostranstvu i da budu plaćeni novcem iz drugih država, da podignu kredit čak i u državama čije državljanstvo nemaju, da iz zemlje iznose i unose novac bez ikakvih ograničenja, da ravnopravno s ljudima iz Unije kupuju nekretnine na teritorijama van svoje matične države.

Naravno, rad na ovom pregovaračkom poglavlju, tj. prihvatanje evropske pravne regulative izuzetno je komplikovan i zahteva mnogo truda i reformi, posebno imajući u vidu da obuhvata saradnju i povezanost institucija od državnog značaja.

Čitavu stvar dodatno komplikuje činjenica da su među glavnim ciljevima Poglavlja 4 borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma, tj. veća i efikasnija kontrola tokova novca, u čemu se Srbija do sada i nije baš proslavila.

Pregovarački timovi država koje pristupaju Uniji imaju mogućnost da pokušaju da se izbore za određena privremena izuzeća, kojima štite svoje interese. Hrvatska je, recimo, uspela da ugovori zabranu prodaje svog poljoprivrednog zemljišta državljanima drugih članica EU u periodu od sedam godina od dana pristupanja (uz mogućnost da taj period bude produžen za još tri godine).

Ideja je bila da Hrvatska za to vreme razvije i osnaži svoje tržište, odnosno da spreči da masovnom kupovinom poljoprivrednog zemljišta bude poremećena poljoprivredna i svaka druga stabilnost.

Hrvatska je u međuvremenu zabranila i prodaju poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, kako bi se sprečilo da ga hrvatski građani kupe i kasnije prodaju strancima za mnogo više novca.

Iako se danas glavna pitanja u odnosima sa Evropom ne odnose na slobodan promet kapitala, već na otvaranje ovog ili onog graničnog prelaza sa Hrvatskom, stvari mogu da se preko noći promene i da se opet vratimo na staro.

A tada će biti jako važno kako će novac ulaziti i izlaziti iz Srbije, gde ćemo i kako dizati kredite i kakva će nam biti poslovna i privatna sloboda u odnosu na građane i građanke EU.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...