Izvor: Radio 021, 12.Avg.2016, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikad manje transplantacija u Srbiji, krivi lekari?
Nove organe u 2016. godini dobilo je samo 14 pacijenata, a krivica za loš rezultat se često prebacuje na koordinatore transplantacija i nizak entuzijazam lekara.
U bolnicama su ove godine presađeni jedno srce, dve jetre i 11 bubrega. Pre samo tri godine obavljeno je čak 95 transplatacija, dok su čak 74 pacijenta dobila nove bubrege.
Kako kaže za "Politiku" Nacionalni koordinator Ministarstva zdravlja za transplantaciju Miljko Ristić samo jedna transplatacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << srca ove godina nas je "zakovala" na poslednje mesto u Evropi.
"Problem je što imamo jednog do dva donora na milion stanovnika. Za tako mali broj davalaca organa krivi su koordinatori, lekari koji razgovaraju sa porodicama ne bi li dobili saglasnost za uzimanje organa od njihovog preminulog člana. Njihova efikasnost i entuzijazam su na nedopustivo niskom nivou. Prosto je neverovatno da za tri godine ne postoji niti jedan davalac organa u Kragujevcu ili Nišu, gde postoje veliki klinički i urgentni centri", priča Ristić.
Ovaj hirurg je 2013. godine najavio i prvu uspešnu transplantaciju pluća, ali to se do danas nije dogodilo.
"Ne želim da optužujem nikoga, ali odgovornost za neurađeni posao ostaje na grudnim hirurzima. Osećam gorčinu što program transplantacija, koji se 2013. 'zahuktao', nije doživeo svoju punu ekspanziju", navodi Ristić.
On veruje da bi mladi mladi koordinatori trebalo da budu poslati na dodatnu obuku, te da bi u ovom poslu bili uspešniji stariji i iskusniji lekari.
Direktor Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja Nenad Milojičić negira da su koordinatori mladi, neiskusni, neobučeni ili da rade bez entuzijazma.
"Kao koordinatori rade iskusni lekari, ali se taj izbor sužava u manjim donorskim bolnicama, jer ne možemo nikoga da primoramo da bude koordinator. Lekari beže od ovog zaduženja jer je posao težak, odgovoran i bez radnog vremena. Malo se priča i o teretu sa kojim se oni suočavaju, jer su stalno izloženi smrti i razgovoru sa porodicom u trenutku kada ona gubi voljenu osobu, a oni moraju članove rodbine da zamole da daruju organe. Nekada su takve situacije na granici fizičkog obračuna i nisu nimalo prijatne", objašnjava Milojičić.
Međutim, on ostavlja mogućnost da je jedan od razloga pada transplatacije i nemogućnost plaćanja učesnicima u timu za transplataciju, ali ističe da to sigurno nije presudan faktor, te da se traži model kojim bi ljudi koji se bave i ovim poslom platio.
U Srbiji je 2013. godine bilo najviše transplantacije, na milion stanovnika bilo je između 4,1 i 5,7 donora. Uzlaznu kampanju donacije organa su prekinule majske poplave 2014. godine, kada je, kako kaže Milojičić, bilo neumesno propagirati transplantaciju.
Autor: Politika
.jpg)
