Izvor: Blic, 27.Okt.2016, 13:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto crnogorski mediji novog premijera zovu PUTIN IZ MOJKOVCA
Duško Marković nije političar visokog kalibra, ali jedino on može sačuvati jedinstvo DPS-a u slučaju da se Milo Đukanović stvarno povuče, tim rečima je dugogodišnji funkcioner DPS-a svojevremeno prokomentarisao mogućnost da Đukanovića nasledi Marković, koji u partiji uživa strahopoštovanje kao 12-godišnji šef tajne policije, iako tvrdi da “ono što je u mojoj glavi ostaje tajna za sva vremena”.
Osim toga, piše Vladan Žugić za podgoričke Vijesti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Markovićev dolazak na čelo Vlade može najjačoj partiji vratiti koalicioni kapacitet. Većina sadašnje opozicione strukture nije pokazala veliko gađenje na saradnju sa Markovićem, za razliku od učešća u izvršnoj vlasti koju bi predvodio Đukanović.
Ako se ostavi DPS i odnosi unutar te partije po strani, verovatnije je da Markovićevo imenovanje neće doprineti demokratskom imidžu Crne Gore, nego da hoće. U demokratskom svetu je gotovo nezabeleženo da šef tajne policije postane premijer i teško je izbeći analogiju sa istočnom političkom kulturom i modelom dolaska na tron Vladimira Putina.
Marković na čelo Vlade dolazi u vremenu kada će ukupne kamate na kredite godinama biti veće od rasta BDP što, po ekonomskoj zakonomernosti, vodi državu u dužničko ropstvo ili bankrot. Iskustvo na poslovima u rudniku Brskovo i predsedavanje mojkovačkom Opštinom od 1989. do 1991. neće biti od preterane koristi pravniku sa diplomom Kragujevačkog univerziteta, poreklom iz Podbišća kod Mojkovca.
Marković je lansiran u političku orbitu 1991. kada je postavljen za generalnog sekretara Vlade.
Čovek od poverenja
Postao je sedam godina kasnije šef Službe državne bezbednosti, preteče današnje ANB. Godinu ranije bio je jedan od šestorice ili sedmorice koji su podržali Đukanovića na sednici GO DPS uoči raskola u partiji.
Žalio se da su služba i on lično izloženi različitim vrstama podmetačina i spekulacija. Posebno su ga, kako je kazao, kao sportskog ribolovca pogađali napisi da mladice iz Crnog jezera lovi nedozvoljenim sredstvima: “Prvi put sam sada čuo da se dinamit baca u Crno jezero. Sve svoje slobodno vreme provodim u prirodi, ribolov je moj hobi….”
Ipak, verovatno mu je slučaj Moldavke S.Č. nanio najviše štete u karijeri u to vreme. Zbog te afere, SDP je 2003. odbio da podrži imenovanje Markovća za ministra policije jer “nije čovek koji može doprineti reformama u jednom od najvažnijih resora”.
Uprkos tome što ga s mesta šefa tajne policije nije sačuvao od ove i brojnih drugih afera, Đukanović je u Markovića imao ogromno poverenje.
Imenovao ga je za šefa ANB 2005, gde je ostao do isteka mandata, polovine 2010, iako navodno pri kraju nije krio nezadovoljstvo time što nije imao podršku stranačkog šefa u sukobu sa kontroverznim službenicima ANB Zoranom Lazovićem i Duškom Golubovićem.
Uloga u hapšenju Karadžića
Upućeni kažu da je svojevremeno članovima Odbora za bezbednost i odbranu išla voda na usta od Markovićevih pikanterija o ulozi ANB u hapšenju Radovana Karadžića, zahvaljujući čemu je, kako je tumačeno, kupio poverenje zapadnih službi. Koje je kasnije navodno ozbiljno bilo poljuljano optužbama o praćenju diplomata NATO zemalja.
Marković poverenje i napredovanje u karijeri Đukanoviću vraća bezpogovornom lojalnošću. Kažu da se ne voli ni našaliti kada su u pitanju odnosi sa Đukanovićem. Navodno, Marković je rekao da nije moguće kada ga je jedan novinar pre nekoliko godina obavestio da je njegov intervju bio gledaniji nego intervju sa Đukanovićem.
Uprkos tome, Marković održava komunikaciju, ili ima čak odlične odnose sa ljudima koje Đukanovići ne mogu ni nacrtane da vide. Jedan od njih je bivši guverner Centralne banke, Ljubiša Krgović.
“Glavni urednik”
Markovića, kao i Đukanovića, bije glas da voli da uređuju medije. Tako je bivši šef tajne policije, novi mandatar, viđen kao urednik 6. i 7. strane lista “Publika”, koje su početkom i polovinom druge decenije vlasti DPS-a služile za surov obračun sa neistomišljenicima.
Međutim, nakon optužbi tadašnjeg lidera LSCG Miodraga Živkovića da je DB pokušala početkom 2004. atentat na njega, u “Publici” je osvanula Markovićeva zlokobna izjava: “Drago mi je da su Živković i njegova porodica živi i zdravi, što najverovatnije ne bi bio slučaj da je SDB zaista organizovala atentat”. Marković je demantovao da je takvu izjavu uopšte dao, dobio je sudsku satisfakciju, a “Publika” je u međuvremenu ugašena.
“Nikada neću biti premijer”
Za razliku od Đukanovića koji u svakom javnom nastupu do poslednjeg momenta brani ljude iz bliskog okruženja ili iz šire partijske hijerarhije, Marković je, čini se, lako prao ruke od svojih saradnika.
Od kada se krajem 2010. ponovo vratio u Vladu, na mesto potpredsednika za politički sistem, unutrašnju i vanjsku politiku, i ministra pravde, počele su glasine da bi mogao da nasledi Đukanovića.
Kada je izbor pao na Igora Lukšića, Marković je rekao da ne razmišlja da bude premijer: “O tome uopšte ne razmišljam i budite sigurni da to nikada neću biti jer mislim da taj posao treba da rade mlađi ljudi”.
Ubrzo su usledile afere za Lukšića u kojima je deo političke javnosti prepoznao Markovićev rukopis, da li za svoj ili za račun Đukanovića, što je demantovao. Vrhunac je afera “listing” o navodnoj telefonskoj komunikaciji Lukšića i Milana Roćena sa Darkom Šarićem, pišu Vijesti.
Čovek nebira kumove
Ceh su platili Markovićevi kadrovi - Vladan Joković je smenjen s mesta šefa ANB, a Veselin Veljović s mesta v.d. direktora Uprave policije. Marković javno nije previše ginuo za svoje saradnike, jer, kako reče za Veljovića, čovek ne može da bira ko će ga zvati za kuma. Ipak i Joković i Veljović danas su na bitnim funkcijama. Neki njegovi saradnici su fascinirani njegovim organizacionim sposobnostima i radnim elanom, dok ga se drugi plaše.
Sa borbom za mesto prvog do Đukanovića priča o sukobu “grandovaca” i “mojkovačana” postaje javna. “Sijedi”, kako Markovića šifrovano nazivaju grandovci, latentno se dovodi u vezu sa švercom cigareta i fabrikom duvana u Mojkovcu što on odbacuje kao “najobičniju glupost”: “Sve je to apsolutna spekulacija, jer da bih imao vlasnički udeo morao bih imati novac koji sam na neki način uložio tamo, a da imam toliko novca verovatno bih ga uložio u turizam ili neku drugu privrednu granu koja mi je bliža kao čoveku koji voli pririodu, jezera, reke i ribolov”.
Jednom je rekao da te optužbe služe da bi skrenule pažnju s pravih švercera cigareta.
Afera “Tara” će ga verovatno i dalje progoniti, jer su, kako je rekao SDT Milivoje Katnić, pojedini dokazi o fabrici cigareta u Mojkovcu “emigrirali ili trajno uništeni”, iako je budući premijer rekao da je od SDT dobio obaveštenje da protiv njega ne vode istragu u tom slučaju.
Politika kao sudbina
Jedna od stvari koje u DPS zameraju Markoviću je, kako pišu Vijesti, to što navodno protežira sina. Predrag se po završenom fakultetu zaposlio u Montenegro erlajnsu, i “prebrzo” stigao do jedne od rukovodećih pozicija. Spekuliše se da je Marković nedavno hteo da ga stavi i na poslaničku listu, ali da su ga bliski saradnici odgovorili od toga.
Da je Markovićima politika usud ukazuje i primer Duškovog oca koji je, tvrde upućeni, ležao na Golom otoku. Njegov sin je prvo stidljivo, a poslednjeg dana kampanje i direktno prozvao krugove iz Rusije da se mešaju u izbore u Crnoj Gori.
“Zamenik da bi bio zamenjen”
Markovićeva pozicija se razlikuje od drugih Đukanovićevih naslednika po tome što i pre nego će sesti u premijersku fotelju kontroliše većinu poluga vlasti, formalno kroz funkciju ili prijateljskim kanalima - od sudstva i Vesne Medenice, preko policije i Slavka Stojanovića, ANB i Dejana Peruničića do Agencije za antikorupciju i Sretena Radonjića.
Lukšić je počeo nameštati svoje ljude nakon dolaska na premijersku funkciju i to nikada nije doveo do kraja, a Željko Šturanović za tako nešto nije bio ni zainteresovan.
Marković je dočekao svojih pet minuta slave nakon političke marginalizacije svih svojevremeno drugih do Đukanovića - Momira Bulatovića, Svetozara Marovića, Filipa Vujanovića i Lukšića.
Ranko Krivokapić je Markoviću svojevremeno rekao da je izabran za zamenika predsednika DPS da bi bio zamenjen.
Pitanje koje se nameće je: Hoće li Đukanović “pomagati” Markoviću sa mesta šefa DPS-a kao što je “pomagao” Lukšiću ili će budućem premijeru porasti apetiti?
Pogledaj vesti o: Milo Đukanović
.jpg)
