Izvor: Blic, 07.Nov.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da svi stanemo ispred ogledala

Četvrti filmski festival „Slobodna zona” biće otvoren večeras (18.30) u Dvorani kulturnog centra projekcijom dokumentarnog filma „Taksi do tamne strane” američkog reditelja Aleksa Gibnija, koji kroz priču o ubistvu nedužnog taksiste u američkoj bazi u Avganistanu na površinu iznosi politiku poništavanja ljudskih prava. Upravo takvi filmovi karakteristični su za festival „Slobodna zona”, koji će i ove godine pod sloganom „Pomeri granice” >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Beograd dovesti neke od najžešćih i najaktuelnijih svetskih angažovanih filmova. Kakav je danas značaj ovakvih filmova?

Iz filma „Sedmo nebo”

Navodeći da su sve aktivnosti ovog festivala rezultat potrebe da se podstakne debata o aktuelnoj društvenoj i političkoj situaciji u svetu i položaju Srbije u njemu, selektor „Slobodne zone” Srđan Keča kaže za „Blic” da angažovani filmovi ne mogu mnogo da utiču na stvarnost, ali i te kako mogu na ljudsku percepciju.

- Trudimo se da prikažemo filmove koji su demonstrirali najhrabriji pristup temama, koje su važne i intimne, a ne samo političke. Ipak, kao što je jedan od ranijih slogana našeg festivala govorio, svet ne menjanju filmovi nego gledaoci. Angažovani film može samo pomoći da gledaoci dožive transformaciju, da doprinesu da se jedan manihejski stav prekine.

Na pitanje kakav je mogući uticaj ovakvog festivala na srpsko društvo, u okolnostima u kojima je nedavno na projekciji jednog dokumentarca u „Reksu” zamalo izbegnut još jedan sukob desničara i njihovih protivnika, Keča kaže da je kod nas previše polarizovanja i pojednostavljivanja stvari.

- Koliko ja znam, na tu projekciju su uglavnom došli neki klinci u crnim majicama, u suštini deca. Problem je u tome što se zlo mistifikuje, a mislim da filmovi na našem festivalu, poput sjajnog britanskog filma o skinsima „Ovo je Engleska”, to ubedljivo razobličuju - kaže Keča.

I poznati književnik Boris Dežulović kaže za „Blic” da na prostoru bivše Jugoslavije još uvek ima previše tema koje nemaju više toliko veze s realnim životom ljudi, koliko su rezultat opasnih manipulacija. „Mi se još uvek bavimo Srbima i Hrvatima, Ogulinima i Karlovcima, umesto da otvaramo osnovna pitanja”, kaže Dežulović i dodaje da ne voli izraz „angažovana umetnost” jer smatra da bi umetnost morala biti angažovana po sebi.

- Reći angažovana umetnost je isto što i reći drveno stablo. Nevolja je i u tome što su poplavom idiotizacije medija i kulture ovakvi filmovi saterani u ćošak, po festivalima u evropskim i američkim selima, pa se protiv idiotizacije bore onako kako se umetnost ranije borila protiv Staljina ili buržoazije.

Podsećajući na sedamdesete godine prošlog veka, kada je, prema njegovom mišljenju, „iskra pobune” još bila moguća sa filmovima poput Skorsezeovog „Taksiste”, danas takve teme u Holivudu postoje samo kao provokacija i šok, da bi se zaradilo više na boks-ofisu.

- Danas neko napravi film u kojem se dva muškarca ljube samo da bi šokirao publiku, zaradio pare, gostovao kod Opre i u „Simpsonovima”, a ne da bi pomogao integraciji gej populacije" Nije ni to loše jer skreće pažnju na neku temu, ali umetnost koja se potpuno predala angažmanu ipak gubi. Zbog toga su festivali poput „Slobodne zone” važni jer su postali jedino mesto gde možete videti filmove koji ne prave takve kalkulacije.

Naš poznati reditelj Srdan Golubović u katalogu festivala piše da je društveno angažovani film borba za istinu koja je u naprednim i civilizacijski razvijenim zemljama važna i neophodna, a u manje razvijenim društvima opasna i zabranjena.

- Borba za istinu je važna da bi se ispunila najvažnija ljudska potreba, potreba za pravdom. Da bi se otkrila i razumela prošlost, da bi vrednosti te istine uticale na sadašnjost. Borba za istinu je potreba da se preispitamo. Da stanemo ispred ogledala i suočimo se sa sobom - kaže Golubović.

Filmovi koje ne treba propustiti

„Taksi do tamne strane”, američki dokumentarac o surovom tretmanu zarobljenika u američkim vojnim bazama, dobitnik „Oskara” za najbolji dokumentarni film 2008. (večeras u 18.30)

„Sedmo nebo”, igrani film nemačkog reditelja Andreasa Drezena, dirljiva i zabavna priča o tabuu erotske ljubavi između žene u šezdesetim i muškarca u šezdesetim godinama života, dobitnik nagrade „Otkucaji srca” žirija u Kanu, privukao pažnju publike Festivala u Paliću (večeras u 21)

„Posetilac”, drama američkog reditelja Tomasa Mekartija, o prijateljstvu penzionisanog njujorškog profesora i dvoje mladih emigranata i muzici koja ih spaja. Jedan od najgledanijih nezavisnih filmova u SAD i veliki hit na minulom „Sandens festivalu” (subota, 8. novembar, 21 čas)

„Neverovatna istina o kraljici Rakeli”, film islandskog reditelja Olafa de Flera Johansona o filipinskom transseksualcu Rakeli koji sreću traži u pariskoj porno-industriji. Dobitnik nagrade „Teddy” na Berlinalu 2008. godine (nedelja, 9. novembar, 18.30)

„Ovo je Engleska”, drama engleskog reditelja Šejna Medouza o engleskom tinejdžeru Šonu, koji se nakon pogibije oca u Foklandskom ratu pridružuje grupi skinhedsa, dobitnik „Bafta” nagrade za najbolji britanski film 2008. (u ponedeljak, 10. novembra, 21 čas).

Nastavak na Blic...

Kurir: Počinje "Slobodna zona"

B92: Festival angažovanog filma