Izvor: Politika, 28.Nov.2011, 01:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kakva EU nas očekuje posle krize?

U prvom koncentričnom krugu biće Nemačka i Francuska, u drugom države koje budu mogle (i htele) da ostanu u evrozoni, a u trećem ,,periferne države”

Paralelno sa krizom javnog duga, u Evropi se razvija dvostruka politička kriza, u kojoj su, prvo, međusobno suprostavljene elite država članica, a drugo,poreski obveznici u EU sa ,,evropskom” elitom. Politička kriza se uvek javlja paralelno sa ekonomskom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << budući da su ta dva polja neodvojivo povezana, ali njen dvostruki karakter u Evropi počinje da izaziva egzistencijalnu zabrinutost.

Kriza naravno ne znači kolaps, imajuću u vidu da su evropske nacije snažne i da je zajednička konstrukcija toliko složena da niko ne može sebi da priušti trošak njene razgradnje i da zasad ne postoji kredibilni alternativni model saradnje, ali ćemo u narednim godinama prisustovati stvaranju drugačijeg političkog pejzaža i odnosa snaga u Evropi.

Srbija bi trebalo pažljivo da prati ove događaje da bi se optimalno snašla u evropskoj zajednici kada konačno bude njen deo, ali i da bi dobro procenila dužinu procesa pristupanja, na koju će mnogo sudbonosnije uticati pomenuta kriza nego formalne odluke Evropskog saveta 9. decembra.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju „Politike” od 28. novembra

Nikola Jovanović

objavljeno: 27.11.2011.

Nastavak na Politika...