Izvor: Politika, 14.Apr.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UNHCR: Diskriminacija Srba u Hrvatskoj nije progon
Treba da se razmotri opravdanost odluke da se Srbima proteranim iz Hrvatske ukine status izbeglica, kaže Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća
Udruženje Dokumenta, osiječki Centar za mir, nenasilje i ljudska prava i Građanski odbor za ljudska prava upozorili su ovih dana, u svom godišnjem izveštaju o situaciji u vezi s procesuiranjem ratnih zločina, da je u godini u kojoj je Hrvatska postala članica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske unije zaustavljen proces pomirenja i da je međunacionalne odnose poremetilo otvoreno iskazivanje netrpeljivosti prema srpskoj manjini. Oni su konstatovali da je u 2013. godini bilo pomaka, ali da su ostali neistraženi zločini, posebno u Vukovarsko-sremskoj, Osiječko-baranjskoj i Sisačko-moslavačkoj županiji.
Kako je objasnila predstavnica Udruženja Dokumenta Vesna Teršelič, neistraženi su, primera radi, zločini nad srpskim civilima u Vukovaru, iako se dugo vodi istraga. Optužnica, međutim, još nije podignuta. Ona je, kako prenosi Hina, takođe upozorila da još niko nije pravosnažno osuđen za zločine tokom operacije „Oluja”.
Iz susedne Hrvatske stigla je i vest da je Štab za odbranu hrvatskog Vukovara pozvao na bojkot trgovina i uslužnih radnji u vlasništvu vukovarskih Srba, što je nekoliko hrvatskih udruženja koja su pozvala hrvatsku vladu da osudi taj čin Štaba nazvalo „revitalizacijom fašizma”. Štab je, podsetimo, prikupio i više od 600.000 potpisa za organizovanje „referenduma o ćirilici”, na kojem bi trebalo da se izglasa inicijativa da nacionalne manjine imaju pravo na upotrebu svog jezika tek kada u nekoj sredini čine polovinu stanovništva. Prema sadašnjem Ustavu Hrvatske, pravo na svoj jezik imaju manjine koje čine 33 odsto stanovništva u nekom mestu.
I pored ovakvog raspoloženja prema srpskoj manjini, UNHCR je, pozivajući se na Konvenciju o statusu izbeglica iz 1951. godine, koja predviđa da „izbeglički status prestaje onda kada nastanu trajne i suštinske promene u zemlji porekla i kada više ne postoje okolnosti koje su dovele do raseljavanja”, doneo preporuku po kojoj se Srbima izbeglim iz Hrvatske ukida izbeglički status.
Pojašnjavajući za „Politiku” čime se UNHCR rukovodio pri donošenju odluke, Melita Šunjić, portparol briselske kancelarije ove organizacije, kaže da se izbeglički status dodeljuje ljudima koji su u opasnosti od progona.
„Diskriminacija može i dalje postojati, ona se mora sprečavati i nešto činiti po tom pitanju, ali diskriminacija nije progon, ne zahteva međunarodnu zaštitu. To je kod nas standardna procedura. Prošle godine smo predložili ukidanje izbegličkog statusa za ljude koji su izbegli iz Ruande pre dvadeset godina. Smatramo da ne postoje više razlozi zbog kojih su ljudi pobegli iz Hrvatske, odnosno da se promenila situacija u zemlji porekla”, kaže Šunjić.
Na pitanje kako to da se nije uzimala u obzir najnovija situacija u Hrvatskoj, u kojoj se ponovo stvara antisrpsko raspoloženje, ona kaže da se „naravno i takve stvari uzimaju u obzir”.
„Međutim, vratilo se 133.000 Srba, znači da nije nemoguće vratiti se. Znamo da ima poteškoća, ali se ne sme jedna takva odluka gledati izolovano. Rok za ukidanje izbegličkog statusa tim ljudima u onim zemljama u koje su pobegli ostavljen je do kraja 2017. godine. U isto vreme odvija se proces traženja rešenja u regionu gde učestvuju sve države regiona. Takođe, sprovodi se i regionalni stambeni program. Ne može se unedogled imati status izbeglice”, smatra Šunjić.
Protiv ovakve odluke već su se izjasnili i Srpsko nacionalno veće, koje predvodi Milorad Pupovac, kao i Koalicija udruženja izbeglica, na čelu s Miodragom Lintom. Oni su uputili pisma UNHCR-u, kritikujući ovakvu odluku i navodeći argumente protiv nje. U pismu koje je potpisao Linta, a koje je poslato Visokom Komesarijatu UN-a za izbeglice, upozorava se da Srbi izbegli iz Hrvatske ni posle 19 godina ne mogu da ostvare osnovna ljudska prava.
„Više od 40.000 izbeglica nije povratilo svoje stanarsko pravo, odnosno Hrvatska im ne vraća njihove stanove u kojima su živeli do početka rata, čime je sprečila povratak stanovništva koje je živelo u gradovima, nije obnovljeno više od 10.000 srušenih srpskih kuća po hrvatskim gradovima gde nije bilo rata i više od 8.000 kuća na područjima zahvaćenim ratom. Hrvatska je oduzela i više od 800.000 katastarskih čestica poljoprivrednog zemljišta izbeglim Srbima i oni nemaju od čega da žive kao povratnici. Takođe, nisu poništeni ni ugovori o razmeni kuća koji su za vreme rata sklopljeni pod pritiskom, dok je posle rata mnogo kuća otkupila hrvatska državna agencija za promet nekretnina.”
Prema rečima Milorada Pupovca, „nažalost”, nisu nastupile tolike promene koje navodi UNHCR. On podseća da je SNV u februaru uputio pismo UNHCR-u, u kojem mu to jasno stavlja do znanja.
„I ponovo ćemo to uraditi, zbog toga što je u protekle dve godine došlo do slabljenja interesa hrvatske države za povratak izbeglica, što se vidi u smanjivanju finansijskih sredstava i nerešavanju izbegličkih pitanja, kao što su obnova kuća i stambeno zbrinjavanje i zapostavljanje razvoja povratničkih sredina. Zato smatramo da UNHCR krajem godine treba da razmotri opravdanost svoje odluke i da otkaže njenu realizaciju do onog momenta dok stvari ne budu takve da se može reći da je vreme da se to poglavlje završi”, objašnjava Pupovac za „Politiku”, dodajući da, uz sve to, ponovno širenje etničke mržnje i pozivanje na diskriminaciju Srba svakako nisu dobre pretpostavke za povratak.
Ističe i da bez obzira na to koliko se vlada trudila da vodi pozitivnu politiku prema manjinama, ipak sve to ostavlja loše posledice. Posebno, zato što je vlada sprečena da sprovodi pozitivnu politiku prema manjinama. Na pitanje ko sprečava vladu da se tako ponaša, Pupovac odgovara da „postoje ljudi koji su jači od zakona, javnost i političke stranke koje imaju više razumevanja za one koji krše zakon nego za vladu koja primenjuje zakone”.
Svoju zabrinutost zbog statusa nacionalnih manjina u Hrvatskoj prošle godine su, da podsetimo, izrazila i 73 poslanika Evropskog parlamenta, uglavnom iz redova socijaldemokrata, liberala i zelenih, kao i četvoro članova konzervativne Evropske narodne stranke.
„Društva se cene po tome kako se ponašaju prema malima i slabima, a Hrvatska je, sve do sada, bila dobar primer zemlje koja štiti manjine. Delom je zbog toga i postala 28. članica Evropske unije”, kaže se u pismu evropskih parlamentaraca.
Iz Zagreba su, pak, pre dva dana poručili da će Hrvatska „do kraja izvršiti sve ono što je vezano za obnovu i završetak povratka izbeglica” bez obzira na to što joj je priznat status zemlje koja više nema izbegličku krizu. Premijer Zoran Milanović je rekao kako je pitanje povratka izbeglih više od obaveze, „nešto što je vredno i dobro, čak i kad obaveza ne bi bila formalna, jednako važno kao uređivanje statusa nacionalnih manjina i manjinskih grupa”. Problem je, međutim, što je obećanja hrvatskih zvaničnika bilo i svih proteklih godina, a mnoga pitanja ipak su ostala nerešena.
Jelena Cerovina
objavljeno: 14.04.2014.
.jpg)
