Izvor: Politika, 18.Dec.2014, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pad rublje šteti ruskom, ali i evropskom tržištu
BEOGRAD – Ako potraje pritisak sa svetskog tržišta na rusku rublju i ako se nastavi pad cene nafte, moguće je pogoršanje situacije na finansijskom tržištu Rusije, ali i pad prihoda kompanija u nekim državama članicama EU, jedinstveni su u mišljenju domaći i strani analitičari.
Domaći finansijski eksperti ocenjuju za Tanjug da Srbija neće imati većih negativnih ekonomskih posledica od pada vrednosti rublje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osim u slučaju da kriza u Rusiji potraje duži vremenski period.
Usled pada cene nafte na svetskom tržištu, koja je u proteklih šest meseci prepolovljena, ruska rublja je u ponedeljak, 15. decembra, samo u jednom danu oslabila za 20 procenata. Banka Rusije je zato istog dana prodala 1,96 milijardi dolara na deviznom tržištu u cilju stabilizacije kursa, a u noći između ponedeljka i utorka ruska centralna banka je ekstremno povećala referentnu kamatnu stopu sa 6,5 na 17 odsto.
Devizno tržište je, međutim, reagovalo tek na prodaju deviznih rezervi ruskog Ministarstva finansija, kao i na njihovo saopštenje da će 29. decembra održati narednu aukciju deviznih depozita banaka u iznosu između dve i tri milijarde dolara.
Tržišta su juče na otvaranju reagovala rastom valuta za tri do četiri rublje, ali su zatim dolar i evro počeli da padaju a posle saopštenja ruskog Ministarstva finansija pad američke i valute evrozone je ubrzan.
Analitičar brokerske kuće FXLider, Nikola Bulajić, izjavio je Tanjugu da je pad vrednosti rublje posledica politike Rusije, čiji su se visoki budžetski prihodi i stabilnost valute u proteklih sedam-osam godina oslanjali na velike prihode od izvoza nafte i gasa i uživali u visokoj ceni nafte na svetskom tržištu.
Usled pada cene nafte na svetskom tržištu, mnoge državne naftne kompanije u Rusiji, koje imaju i monopol, doživele su pad prihoda od izvoza „crnog zlata” i gasa, a opali su i prilivi u državni budžet od rudne rente i poreskih dažbina, objašnjava Bulajić.
Cena nafte na svetskom tržištu pala je za 50 odsto u proteklih šest meseci, a zbog sankcija Rusija ne može da plasira naftu u SAD i zemlje EU, podseća on.
Povodom slabljenja rublje za oko 45 odsto od početka godine, Bulajić navodi da je to upozoravajuće za Rusiju, jer ona mora da vodi računa o padu deviznog kursa i njegovom uticaju na očuvanje socijalnog mira u zemlji.
Intervencije centralne banke na deviznom tržištu, povećanje REPO stope i ograničenje iznošenja kapitala iz zemlje su mere koje daju efekte na kratak rok, ali ako potraje pritisak na rublju sa svetskog tržišta, onda je moguće dalje pogoršanje situacije na ruskom finansijskom tržištu, objašnjava sagovornik Tanjuga.
Na pitanje kako situacija u Rusiji može da se odrazi na Srbiju, Bulajić je ocenio da Srbija neće imati većih negativnih ekonomskih posledica, osim ako ta kriza potraje duži vremenski period, i dodaje da je Turska najviše pogođena padom vrednosti rublje zato što je značajan izvoznik u Rusiju.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže za Tanjug da su se dešavanja na svetskim berzama, gde se praktično formira cena nafte, odrazila na stabilnost ruske nacionalne valute, koja je u ovoj godini oslabila 45 odsto.
Ruska centralna banka je intervencijom na deviznom tržištu uspela da zaustavi pad rublje, podsetio je Grubišić i predočio da iako ruska Centralna banka ima dovoljno „municije”, odnosno dovoljno visoke devizne rezerve (oko 450 milijardi dolara), od kojih je veliki deo u zlatu - treba imati u vidu da se i one troše.
„Zbog toga su monetarne vlasti Rusije preduzimale određene mere, kao što je podizanje referentne kamatne stope na 17 odsto, da povrate priliv kapitala i to je dalo nekog efekta, i sada je rublja privremeno stabilizovana i stabilizovana na nekom nivou”, rekao je Grubišić.
Šta će se dalje dešavati na ruskom finansijskom tržištu, zavisiće od razvoja političkih odnosa razvijenih zemalja Zapada i Rusije, kao i od kretanja cena nafte i gasa koje se formiraju na svetskom tržištu, kaže on i dodaje da će Rusija teško zameniti visoke prihode od energenata nekim drugim vidom izvoza proizvoda ili sirovina i to u kratkom periodu.
Rusija bi, prema njegovim rečima, mogla da se u izvozu energenata okrene prema Istoku i tako nadoknadi izgubljene budžetske prihode i stabilizuje finansijsko tržište, ali ta diverzifikacija traži vreme.
Postoji i mogućnost da se članice OPEK-a (zemlje izvoznice nafte) „iza kulisa” dogovore o smanjenju obima proizvodnje nafte i na taj način podignu cenu „crnog zlata” na svetskom tržištu, što bi Rusiji odgovaralo, ali je potreban konsenzus, odnosno, neka vrsta „džentlmenskog” sporazuma između glavnih igrača, smatra Grubišić.
„Da li je to moguće postići u relativno kratkom periodu, to je pitanje”, kaže saogovornik Tanjuga.
Grubišić je takođe ne očekuje da će se dešavanja na finansijskom tržištu Rusije značajnije odraziti na srpsku privredu, zato što Srbija ima svoju strukturu prihoda, koja se ostvaruje sa više strana.
Moguće su minimalne promene u prilivu kapitala koji se očekuje iz Rusije, ukoliko investitori iz te zemlje procene da je za njih rizičniji plasman kapitala u Srbiju, dodaje on.
Inače, ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je da „Rusija ima monetarne resurse i potrebne ekonomske instrumente da se izbori sa najvećim monetarnom krizom u zemlji”.
„Rublja nije mogla da ne reaguje na sankcije, ali kurs ipak ne odražava objektivnu sliku. On je otišao van granica komfornih za privredu”, kazao je premijer na sastanku sa ekonomskim blokom vlade, predsednikom Centralne banke i rukovodiocima najvećih kompanija.
Prema njegovim rečima, postoje dva osnovna razloga pada kursa rublje koji ne zavise od Rusije - sniženje cena nafte i spoljnopolitički pritisci u vidu sankcija, preneo je Tas.
„Dosadašnja finansijska tržišta za naše banke i naše kompanije praktično su zatvorena. Naravno, rublja nije mogla da ne reaguje na to, ali cifre koje vidimo u menjačnicama poslednjih nekoliko dana ne odgovaraju objektivnoj slici i neosnovano su otišle van granica komfornih za privredu i građane”, kazao je Medvedev.
„Svi se slažu da je rublja danas potcenjena, kurs se udaljio od fundamentalnih pokazatelja i ne odražava stanje u privredi”, dodao je on.
Po mišljenju Medvedeva, ono što se sada dešava na deviznom tržištu je „igra na emocije”, ali je svakako neophodno što pre stabilizovati situaciju.
Medvedev smatra da nema smisla uvoditi oštre mere za regulisanje tržišta, već da to treba uraditi na osnovu tržišnih mera, a potrebni resursi i instrumenti postoje.
Šef Komiteta nemačke industrijske grupacije za istočnoevropske ekonomske odnose, Ekard Kordes, upozorava da se ne treba radovati nevoljama ruske valute, i predviđa da će nemački izvoz u Rusiju ove godine pasti za 20 odsto.
„Oštar pad ruske rublje će dodatno naštetiti trgovini koja je ionako ugrožena zapadnim sankcijama usled ukrajinske krize, i smanjiće prihode stranih kompanija koje posluju u Rusiji”, kaže Kordes za poslovni nemački dnevnik „Handelsblat”, i dodaje da će, ukoliko se aktuelna situacija nastavi, Nemačka iskusiti još veći pad.
Prema oceni zamenika predsednika Vnješekonombanke (VEB) Andreja Klepača, budžet Rusije biće u dobitku za 50 do 100 milijardi rubalja (0,7 do 1,5 milijardu dolara) usled pada rublje i cene nafte, ali će privreda biti na gubitku.
Klepač, koji se ranije bavio makroekonomskim prognozama kao zamenik ministra za ekonomski razvoj, ukazao je na konferenciji lista Vjedomosti, da je sadašnji nivo cena nafte za 40 dolara po barelu niži od obračunatog u budžetu, a dolar je ojačao za 20 rubalja.
Prema nekim stručnjacima, dodaje Klepač, prilikom pada cene nafte za tri dolara po barelu, rusku valutu treba devalvirati za jednu rublju.
„Prosta računica pokazuje da će budžet biti u dobitku oko 700 do 900 milijardi rubalja. Ali mi zaboravljamo da naša privreda pada, smanjuje se uvoz. Zbog toga realna korist nije velika. Orijentaciono 50 do 100 milijardi rubalja”, rekao je Klepač.
On je skrenuo pažnju da u tim uslovima, već sledeće godine rusku ekonomiju očekuje pad.
Klepač ne isključuje mogućnost da pad investicija u 2015. godini može dostići 10 odsto.
Prema zvaničnoj prognozi ruskog Ministarstva za ekonomski razvoj, u 2015. godini investicije se mogu smanjiti 3,5 odsto.
Prema izveštajima sa svetskih berzi, iako bi trenutno skoro dvostruko niža cena nafte nego što je bila letos, trebalo pozitivno da se odrazi na oporavak globalne ekonomije kroz povećanje potrošnje i smanjenje troškova poslovanja, investitori su ipak zabrinuti da niske cene nafte u stvari reflektuju smanjenu tražnju sve slabije globalne ekonomije.
Tako su najveće evropske berze početkom ove nedelje izgubile oko 2,0 odsto svoje vrednosti zbog pada rublje u odnosu na dolar, uprkos naporima ruske centralne banke.
Tanjug
objavljeno: 18.12.2014.
.jpg)
