Izvor: Politika, 31.Mar.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Netanijahu brine Brisel
EU pokazuje nameru da se direktno umeša u rešavanje višedecenijskog konflikta na Bliskom istoku
Postavljajući izraelsko-palestinski mir u ravan strateškog prioriteta, Evropska unija pokazuje nameru da se direktno umeša u rešavanje konflikta koji decenijama taložio surove greške određujući geopolitičke konture čitavog Bliskog istoka.
Nije prvi put da Brisel pokazuje ambiciju da uđe na teritoriju na kojoj se Amerika smatra ekskluzivnim brokerom odlučivanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a najnoviji povod angažmana Brisela je predizborna retorika izraelskog premijera.
Evropska unija, kao i administracija Baraka Obame, ne kriju otvoreno nezadovoljstvo izjavama Benjamina Netanijahua koji je pod sumnju doveo rešenje palestinskog pitanja po formuli dve države – temelj američke i evropske politike za rešenje bliskoistočnog konflikta.
Dok svet čeka da vidi kakva će biti nova Netanijahuova vlada, šef francuske diplomatije Loran Fabijus najavljuje da će posle konsultacija sa partnerima tražiti rezoluciju Saveta bezbednosti UN koja bi dala čvrst okvir za rešavanje izraelsko-palestinskog konflikta i obnovu mirovnih pregovora prekinutih aprila prošle godine.„Nadam se da partneri koji su bili uzdržani više neće biti uzdržani”, rekao je on podrazumevajući Amerikance koji su Izrael štitili od bilo kakvih inicijativa u UN ali sada nagoveštavaju da nisu spremni da stanu iza anti-mirovnih izjava izraelskog premijera.
Šefica diplomatije EU Federika Mogerini, najavljujući ambiciju Unije da se aktivnije uključi u mirovni proces koji se vodi uz američko posredovanje, pozvala je prošle nedelje Izraelce i Palestince da što pre obnove pregovore prekinute prošlog aprila.
Netanjahu je posle izborne pobede desnice pokušao da ublaži izjavu da palestinske države neće biti dok je on premijer, i pod rastućim pritiskom saveznika prihvatio da odmrzne prikupljene poreze koji pripadaju Palestinskoj vlasti.
Lideru Likuda malo veruju i u Vašingtonu i u Briselu. Predsednik Obama je i posle Netanjahuovih naknadnih objašnjenja rekao da je teško zamisliti kako bi palestinska država mogla da bude formirana, što moguće nagoveštava spremnost da se konflikt rešava u okvirima UN a ne putem direktnih pregovora na čemu je dosad insistirao Vašington.
U vremenima u kojima mnogi procenjuju da je formula dve države ozbiljno ugrožena masovnom gradnjom jevrejskih naselja na palestinskim teritorijama okupiranim još od rata 1967, EU razmišlja o mogućnosti bojkota ili upozoravanja na poreklo proizvoda koji dolaze iz tih naselja.
SAD su u decembru glasale protiv predloga palestinske rezolucije kojom se Izrael poziva na povlačenje sa Zapadne obale i istočnog Jerusalima kako bi njegov arapski deo postao glavni grad palestinske države koja bi se osnovala do kraja 2017.
Francuska je, zajedno sa Britanijom i Nemačkom, krajem prošle godine Savetu bezbednosti takođe predala nacrt rezolucije koja određuje precizne parametre za rešenje konflikta, ali je tekst odložen do posle izraelskih izbora.
Mnogo toga se u međuvremeno promenilo. U situaciji najgorih odnosa sa nekom vašingtonskom administracijom od stvaranja Izraela 1948, EU procenjuje da bi njena mirovna inicijativa mogla da dobije snažniju podršku atlantskog saveznika i time ojača geostratešku poziciju Unije u svetu.
Unija, koja obezbeđuje najveću pomoć Palestincima, još od 2009. poziva Izrael da prihvati rešenje dve države i da sa Palestincima podeli Jerusalim. Suočeni sa odbojnošću izraelske desnice, Evropljani su tokom poslednjih šest godina Netanijahuove vlasti bili veoma kritični prema politici Tel Aviva. Najoštrije su osuđivali naseljavanje Zapadne obale ili „razorne efekte” vojne akcije u Gazi 2014. Kada je ubijeno 2.100 Palestinaca, ogromna većina civila, gotovo trećina dece.
Posle šest decenija konflikta i 21 godine od potpisivanja prvog izraelsko- palestinskog sporazuma u Oslu, posle više od dve decenije neuspešnog pregovaranja, Švedska je u novembru 2014. postala prva zapadna zemlja koja je priznala palestinsku državu.
Iako je odluka izazvala „iritacije i mučninu” izraelskih zvaničnika, nezadovoljstvo Netanjahuovom politikom iskazano je i u parlamentima Britanije, Španije, Francuske i Irske.
Potvrđujući svoje strateške interese, Evropska unija, najveći trgovinski partner Izraela, nedavno je imenovala svog novog predstavnika za Bliski istok, a italijanski diplomata Fernando Đentilini imaće zadatak i da pojača dinamiku rada kvarteta – SAD, EU, Rusija i UN.
Boško Jakšić
objavljeno: 31.03.2015.
.jpg)
