Izvor: Blic, 27.Jun.2016, 20:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KAKO ZAUSTAVITI BREGZIT Još nije gotovo: Nagovorite poslanike da odbiju referendum
Još nije gotovo! Zakon koji je prošle godine usvojen kako bi se uspostavio referendum o Evropskoj uniji ne propisuje da je njegov ishod obavezujuć, niti da ima bilo kakvu pravnu snagu. Samo poslanici u parlamentu imaju moć da donose i ukidaju zakone, piše za “Gardijan” akademik Džefri Robertson.
Njegov osvrt na Bregzit i njegovu primenu prenosimo u celosti:
“Pre nego što otpočne procedura >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Bregzita, parlament mora da ukine Zakon iz 1972. kojim se izglasalo pristupanje Evropskoj uniji i poslanici imaju sva prava, kao i obavezu, da glasaju za ostanak ukoliko procene da je to najbolje za Britaniju.
Vlada može pokrenuti Član 50 Lisabonskog dogovora, kojim se pokreće procedura napuštanja EU, samo slanjem poruke Briselu. To je pogrešno. Član 50 kaže: “Svaka članica može odlučiti da se povuče iz Unije u skladu sa svojim ustavnim pravima.” Temljni ustavni uslov Velike Britanije jeste da sve prvo mora odobriti parlament.
Britanija je, apsurdno, jedina velika zemlja (pored Saudijske Arabije) bez pisanog ustava. Imamo nešto što se naziva “ustavna konvencija” uz dosta istorije i tradicije. Ništa od toga ne obavezuje suvereni parlament da slepo prihvati rezultate referenduma.
Parlament je taj koji je 1972. izglasao pristupanje Evropskoj ekonomskoj zajednici, a samo tri godine kasnije održan je referendum kako bi se izmirio raskol u Laburističkoj partiji Harolda Vilsona oko vrednosti tog članstva. Da je Harold tada dobio većinu glasova za izlazak, i dalje bi morao da ubed parlament da o tome glasa - i daleko od toga da bi u tome uspeo.
Naša demokratija ne dozvoljava, mnogo manje zahteva, donošenje odluka na osnovu referenduma. Ta uloga pripada predstavnicima naroda (parlamentarcima) a ne samom narodu. Demokratija nikada nije predstavlja tiraniju proste većine, a još manje tiraniju gomile (u suprtnom bismo i dalje imali smrtnu kaznu). Demokratija podrazumeva izabranu vladu, pod određenom kontrolom i ravnotežom kroz običajno pravo i sudove, kao i izvršnu vlast odgovornu parlamentu, čiji članovi imaju pravo da glasaju prema savesti i zdravom razumu.
Mnoge zemlje, uključujući i narode Komonvelta, imaju odredbe koje dozvoljavaju promenu referendumom. Međutim, te odredbe su pažljivo sužene i obično ne dozvoljavaju promene prostom većinom.
U Australiji, primera radi, referendumski predlog mora da prođe u svih šest država (što bi oborilo Bregzit koji nije prošao u Škotskoj i Severnoj Irskoj). U drugim zemljama, mora da prođe čistom većinom, najčešće dvotrećinskom. U pojedinim američkim državama, koje dopuštaju javna glasanja, takođe postoje takve zaštitne mere. U Ujedinjenom Kraljevstvu (osim u slučaju akta iz 2011. o širenju moći EU), rezultati referenduma su više savetodavne prirode - u ovom slučaju savetuju poslanike da je zemlja podeljena gotovo na posla po pitanju članstva u EU.
Dakle, kako bi poslanici trebalo da glasaju u novembru kada premijer Boris Džonson ponudi ukidanje Zakona iz 1975? Oni iz Škotske i Londona bi rado glasali protiv toga, vođeni željom svojih birača. Tako bi glasali i poslanici laburista - što je i politika njihove partije na kraju krajeva.
Pročitajte još
Do novebra, mogu se javiti i drugi veoma dobri razlozi da poslanici odbiju da napuste Evropu. Bregzit se može ispostaviti vrlo teškim. Ostajanje u EZ može biti jedini način da se zaustavi otcepljenje Škotske ili da se spase funta. Ankete od nedelje pokazuju da je milion bregzitovaca već zažalilo zbog svoje odluke: značajna promena u izmeni mišljenja javnog mnjenja dala bi poslanicima kredibilitet da odbiju Bregzit. Može se dogoditi da Donald Tramp postane predsednik SAD, što bi zahtevalo snažniju EU nego ikad. Ili, jednostavno, većina poslanika svesnih svoje ustavne obaveze da urade ono što je najbolje za Britaniju, svesno odluče da ostanu u EU.
Nema poente održavati novi referendum (što zahetva nekoliko miliona putem onlajn peticije). Referendumi su strani našoj tradiciji, nisu prikladni za donošenje kompleksnih odluka i bez pažljive inkorporacije u pisanom ustavu, očekivanje javnosti može naštetiti našoj demokratiji”. Jedini put napred sada zavisi od hrabrosti, inteligencije i svesti lokalnog poslanika. Dakle, izrazite svoju reč na tradicionalniji način: lobirajte svog poslanika da glasa protiv vlade i Bregzita, jer parlament je suveren."
.jpg)
