Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Maj.2016, 19:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Evrointegracije kao paravan za poluautoritativni način vladavine"

Đorđe Pavićević sa beogradskog Fakulteta političkih nauka i Marko Kmezić, saradnik sa Studija jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, ocenili su da je proces proširenja Evropske unije u svojevrsnom ćorsokaku, te da se danas i svi koji javno zagovaraju taj procesu zapravo pretvaraju, i evropski zvaničnici i naši. Oni su u emisiji "Pravi ugao" Radio-televizije Vojvodine ukazali da se u poslednje vreme sve češće >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << čuju i poruke koje zemlje Zapadnog Balkana pominju zajedno sa Turskom u kontekstu proširenja.

"Nepoverenje prema proširenju EU je stanovište većine građana Unije. U Austriji je čak 75 odsto ljudi protiv proširenja, ali je razlog takvog raspoloženja uglavnom Turska. A ono što ih takođe tangira kad su u pitanju balkanske zemlje jeste odsustvo vladavine prava, korupcija. Zato Zapadni Balkan naginje ka 'turskom scenariju", upozorio je Kmezić.

On dodaje da se zato ne vidi kraj procesu integracija, zbog čega i političari nemaju potrebu da se toliko bave proširenjem.

"I sve se pretvaraju da pregovori i dalje teku, i naši i evropski političari. Ideologija integracija jeste dominantna, ali je sve više paravan za poluautoritativni način vladavine kakav postoji u Turskoj, a sve više i u zemljama Balkana, pa i u Srbiji, kroz kontrolu pravosuđa, medija...", istakako je.

Prema rečima Pavićevića, evropski trend je da u mnogim razvijenim demokratijama jačaju pokreti protiv establišmenta, odnosno velikih partija i načina na koji vladaju, bez obzira da li su levo ili desno. U Srbiji, kako je dodao, ipak ne postoji duga i stabilna partijska struktura.

"Pa je kod nas moguće da se predsednik vlade ponaša kao da nije iz establišmenta i da prikazuje da se bori protiv nekih struktura koje tu postoje", naveo je on.

Pavićević napominje da se i u Velikoj Britaniji sve češće, uz Tursku, i ulazak balkanskih zemalja postavlja kao problem, jer ne žele da dele teret problema koje to sa sobom nosi.

"To se ponavlja u Velikoj Britaniji svaki put kad se najvljuje proširenje EU, ali problem je u tome što EU danas nema jedinstvo i 'meku moć' kao što je ranije mogla i da smiri taj proces. A sa tradicionalnim bagažom koji nosi ovaj region mi smo dobra meta onima koji se protive proširenju", ukazao je on.

Kmezić smatra da je problematičn i aktuelno bilaterlano uslovljavanje u regionu, kad je reč o odnosima između Srbije i Hrvatske. Smatra ipak da Hrvtaska za takav stav nema podršku EU, već da je u tom pitanju usamljena. Veruje da je ulazak zemalja Zapadnog Balkana ipak interes EU, jer je to najefikasniji način da Unija ovaj region drži što bliže sebi.

Pavićević, međutim, ocenjuje da je problem što pažnja prema procesu evrointegracija više ne postoji u toj meri kao ranije.

"Šešelj je bio povod da Hrvatska zauzme takav stav jer se i tamo dešavaju zabrinjavajući procesi, pa im je to argument da se ujedini desničarsko biračko telo u Hrvatskoj i da se obračunaju sa ostalima, pre svega SDP-om", dodao je on.

Kmezić ipak ne vidi da postoji interes za daljim zaoštravanjem odnosa između Srbije i Hrvatske, jer to nisu ni jedini problemi u regionu.

Govoreći o mogućem jačanju desnice u Srbiji, Pavićević je kazao da je desnica u parlamentu postojala i pre poslednjih izbora, jer je ima i u vladajućoj koaliciji, ali je ona "kontrolisina", dok je u parlament sad ušla i desnica "sa kojom će se teže izlaziti na kraj", ali tu, kako je dodao, ne vidi radikale "koji su pokazali da su spremni na saradnju sa SNS", već na koaliciju Dveri-DSS.

Smatra da ipak ne preti opasnost od radikalizacije političke scene u dogledno vreme.

Kmezić je ukazao da je u Srbiji oko 85 posto glasova na izborima otišlo strankama proevropske orijentacije, ali da moramo da se zapitamo "koliko su to zaprav provropske stranke, a koliko je to iznuđen put SNS i SPS da bi ostali u vlasti".

Jačanje desničara evropski trend

Pavićević je kazao da su aktuelni predsednički izbori u Austriji potvrdili da je Austrija podeljena. On je ocenio da je to delom posledica pliitčkog nasleđa ali i krize u kojoj su se našle tradicionalne velike stranke.

"I taj prostor je u velikoj meri zauzela desnica. Imamo razloga da budemo zabrinuti jer je to trend i u ostalim evropskim zemljama, ali mislim da je ipak današnja desnica drugačija od one koja je postojala ranije. Ipak, još uvek je neizvestan pravac u kojem će se to razvijati", smatra on.

Pavićević je oceni i da je podrška Srba u Austriji desničarskom kandidatu verovatno posledica njegovog stava protiv establišmenta, ali i protvljenja nazavisnosti Kosova.

Kmezić je kazao da desnicu u Austriji karakteriše konzervativna nacionalistička politika, koja je danas u manjoj meri antisemitska ali je ipak ksenofobna.

On kaže da je, nasuprot toj politici,novoizabrani austrijski predsednik Van der Beran političar koji se zalaže za evropske vrednosti i multikulturalnost.
Pogledaj vesti o: Turska

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...