Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Maj.2015, 12:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bertolini: Indikatore napretka ne kroje birokrate u Briselu

Izjava evropskog komesara za proširenje Žan Klod Junkera da Evropska unija sledećih pet godina neće primati nove članice ne znači da zemlje ne treba tome da teže, jer to građanima, državama i Evropskoj komisiji daje vremena da sve urade kako treba, smatra šef Odseka za proširenje EU Nikola Bertolini. On je u intervjuu za Radio Novi Sad rekao da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je za EU jako važno učešće celokupne javnosti jedne zemlje u procesu pridruživanja, ne samo zbog koncepta demokratije, nego i zbog toga što ekspertiza i znanje ne leže samo u vladi među ministrima, nego se korisne i kvalitetne informacije mogu dobiti i uvažavanjem kapaciteta kompletne društvene zajednice.

"Smernice EU za podršku civilnom društvu u regionu nisu sastavile birokrate u Briselu, nego su nastale kroz vrlo širok proces konsultacija. Tokom godinu dana konsultovali smo preko 5.000 organizacija u svih sedam7 zemalja zapadnog Balkana i Turske kroz različite komitete i radne grupe kako bi obezbedili validne početne informacije. Zovu se EU Smernice kako bi bile prepoznate u Briselu", kazao je Nikola Bertolini.

Prema njegovim rečima, to su obične smernice o onome šta je potrebno uraditi za civilni sektor: dobar pravni okvir, finansijsko okruženje, dobar kapacitet civilnog sektora za borbu sa problemima i dijalog sa vladama.

"Počeli smo od nule, jer postoji problem u prikupljanju realnih podataka. Definisanje Smernica je proces. Svake godine će se pratiti napredak po svim parametrima EU smernica i rezultati ovih merenja će se koristiti za političku diskusiju i biće baza za analizu koliko je okruženje stimulativno i koji su kapaciteti, odnosno biće deo Izveštaja o napretku", rekao je Bertolini.

Ko će to meriti?

Svaka zemlja je već sada identifikovala resursni centar koji će zajedno sa Tehničkom podškom za pomoć organizacijama civilnog društva (TACSO) obavljati merenja u sledeće dve godine, a zatim će resursni centri to nastaviti sami da rade posle 2017. godine. Različite javne ustanove će obezbeđivati relevantne podatke potrebne za merenje napretka, a u skladu sa EU Smernicama. To je novina, jer će relevalntne podatke obezbeđivati državni organi, pa će ceo proces biti više institucionalizovan.

Izjavili ste da će EU do 2020. godine udvostručiti finansijsku podršku civilnom sektoru u zemljama Zapadnog Balkana. Da li je dovoljno da samo EU ulaže u civilni sektor?

Podrška EU civilnom društvu u zemljama Zapadnog Balkana i Turske u poslednjih sedam godina iznosila je oko od 160 do 180 miliona evra, odnosno 1,4 odsto sredstava koja se dodeljuju kroz IPA fondove. Do 2020. godine EU planira da izdvoji dva puta više sredstava, od 350 do 380 miliona evra samo za razvoj civilnog društva, ali to neće biti dovoljno ako ne budemo radili sa vladama kako bi "otvorile" i nacionalne budžete za civilno društvo.

Sastavni deo civilnog društva su i male, lokalne OCD koje niko ne stimuliše.

Decentralizaciju organizacija podržavamo kroz naše finansijske instrumente i postoje važni rezultati koje pratimo. Važno je kako i koliko se OCD oslanjaju na građane i to bi moglo da bude odlučujuć faktor u finansiranju ovih organizacija. U sledećem programiranju uzećemo ovaj aspekt u obzir, jer rezultat njihovog rada treba da bude važan za svakodnevni život građana. Problem u regionu su mnoge organizacije koje su izgradili donatori posle konflikata. Sada moramo sve to da vratimo na nivo građana, i to možemo da finansiramo kroz različite podsticaje. Ako organizacija ima određen broj članova - građana možemo to da nagradimo. To su mali grantovi koje delimo kroz druge veće organizacije.

Da li su određene sankcije ako se do 2020. ne postignu postavljeni ciljevi?

Ne. Definisanje EU smernica za razvoj civilnog društva i njihovo usklađivanje sa realnom situacijom kroz sastanke sa predstavnicima vlada i civilnog sektora je način da se vlade "poguraju" u određenom smeru. Ako neka vlada ne želi da sarađuje to stavimo u naše Izveštaje o napretku. Ne možemo da uspostavljamo sistem kažnjavanja. Važan je razvoj civilnog društva u vašim zemljama, a za mene je podrška civilnom društvu i otvaranje vlada za podršku tom sektoru nešto što prevazilazi proces pridruživanja. Cilj je da se gleda dugoročnije od momenta pridruživanja.

Kako ocenjujete učešće OCD u zemljama Zapadnog Balkana i Turske u evrointegracijama?

Mislim da je to učešće tek na početku. Srbija je postavila paralelne strukture i želim da vidim kako će to funkcionisati. Nisam pobornik takvog rešenja, jer mislim da to stvara probleme u izveštavanju i zakazivanju sastanaka.

U Bosni i Hercegovini taj proces biće uspešniji ako budemo više radili sa vladom, imali više sastanaka, vršili pritiske i postavljali uslove. Tu mislim i na raspodelu sredstava u civilnom sektoru u BiH, jer ona mora biti transparentnija i prilagođena potrebama. Na primer, vlada u Bosni i Hercegovini je opredelila 60 odsto sredstava za sportske asocijacije, 30 odsto za ratne veterane, što je svakako važno, ali samo 10 odsto je odobrila za OCD, a dve trećine od toga je dato prijateljima.

Mnoga obećanja su data od strane nove vlade u Albaniji, koja nisu u početku ozbiljno shvaćena, ali posle našeg insistiranja vidimo pozitivne promene u menadžmentu koji upravlja sredstvima za podršku civilnom društvu.

OCD u Crnoj Gori učestvuju u svakom poglavlju ekipe za pregovore i bez obzira što još uvek treba utvrditi kako se te organizacije biraju, činjenica je da ih ima od tri do 20 u svakoj radnoj grupi za svako poglavlje. Eksterne strukture civilnog društva i eksperti pružili su vladi skoro 500 preporuka od kojih je 50 odsto prihvaćeno.

Makedonija je specijalan slučaj. Ona je prva elaborirala vrlo dobru strategiju za podršku civilnom društvu, ali i pored brojnih sastanaka sa zvaničnicima vlade u poslednje tri godine i obećanja strategija je ipak ostala samo na papiru.

Politička situacija u Turskoj je vrlo kompleksna i ne mogu je porediti sa Zapadnim Balkanom, jer postoji kulturna barijera i građenje mostova je još uvek izazov. Ne osuđujem ono što vidim da se dešava u Turskoj, ali mislim da EU treba zauzme oštriji nastup u odnosima sa Turskom i u korišćenju EU fondova. Mislim da najnoviji EU programi za podršku civilnom društvu kojima je upravljala turska vlada nisu podržavali stimulativno okruženje, a to je pesudno, jer je izgradnja kapaciteta bez stimulativnog okruženja izgubljena bitka.

Zbog čega je važno ulaganje u razvoj civilnog društva, kreiranje stimulativnog okruženja za njegovo funkcionisanje i razvoj institucionalizovanih mehanizama za saradnju vlada, OCD i EU u kreiranju javnih politika?

Dijalog između vlasti i organizacija civilnog društva mora postojati. Mislim da su tu svi na dobitku, jer dobijate informacije od više ljudi koji imaju iskustva i vide izazove u sektoru iz više uglova. Tako dobijate uvid u to u kojoj je zemlja poziciji u procesu pregovora. Mislim da na taj način svi dobijamo u procesu evrointegracija: i OCD i vlade i EU jer se uzajamno slušamo.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...