Izvor: Prva.rs, 22.Dec.2014, 10:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve što ste hteli da znate: Šta su Rusi imali protiv "Dugmića" i da li Brega plagira?
Vesić, urednik listova "Rock" i "Pop Rock", autor kultnog serijala "Rockovnik" obeležio je jubilej knjigom koju „Laguna“ reklamira kao "definitivnu biografiju najveće jugoslovenske grupe", ali je on uveren da će biti bar još jedna knjiga posle njegove.
Na pitanje da li je bilo vreme da „Dugme“ dobije biografiju, Vesić kaže da - jeste.
- Croatia records je 40 godina „Dugmeta“ obeležila box setom, pa sam ja shvatio da je vreme da se podvuče crta ispod >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << jednog momenta Bijelog dugmeta. Bez obzira što ne postoji 25 godina, „Bijelo dugme“ je i dalje je živo i stalno ide nekim svojim putem. Kad god zagrebem malo po nečemu što ima veze sa njima, otvori se bunar svega i svačega. Ova knjiga je jedan momenat u istoriji „Bijelog dugmeta“ i mada je moj izdavač reklamira kao deifinitivnu biografiju, potpuno sam siguran da će biti još jedan faza „Dugmeta“ i još jedna knjiga o njemu.
U knjizi koja se čita kao uzbudljiva biografija benda od njegovog nastajanja, popularnosti, histerije koja ih je pratila, odlazaka i dolazaka ljudi u bend, do njegovog kraja i propasti zemlje i grada u kome je nastao, Vesić uz mnogo poštovanja i ljubavi piše o dobrom i o lošem u grupi, o Bregoviću, Bebeku, Tifi, Alenu, Ipi Ivandicću - tragičnoj figuri Ju roka- i drugim muzičarima, dokumentovano fotografijama, novinskim tekstovima, pričama poznanika, prijatelja, menadžera, ali bez zadiranja u privatnost i jeftinog korišćenja skandala (kojih je bilo).
„Dugme“ je "rođeno" u Sarajevu što, kaže Vesić, nije čudo jer je taj grad neverovatno mesto gde "nema, nema, nema nista pa se onda pojavi najveća rokenrol karijera istočno od Londona, najveća rokenrol karijera na svetu koja nije pravljena na engleskom jeziku".
- Takav primer ne postoji nigde. Takav bend sa svim atributima - veliki brojevi, veliki hitovi, euforija. To može samo u Sarajevu.
„Laguna“ je, inače, gotovo istovremeno sa Vesićevom biografijom „Dugmeta“ objavila i priču o Mladenu Mladenoviću, frontmenu EKV "Mesto u mećavi" novinara Aleksandra Žikića i ta knjiga je među najtraženijim naslovima tog izdavača.
Vesić, koji je autor serije i filma "EKV - Kao da je bilo nekad" uz osmeh podseća da je i sam Mladenović deset godina živeo u Sarajevu i to u periodu u kojem taj grad ne može da ne utiče na čoveka.
- Posle svega, mislim da su dva najveća benda te takozvane jugoslovenske scene „Bijelo dugme“ i EKV. Bijelo dugme nosilo je tu radost, tu radost pesme, a EKV je donela zabrinutost. Po njihovim tiražima tada se moglo videti kakav smo bili narod, koliko smo bili veseli a koliko zabrinuti. Mislim da bi danas bilo obrnuto. To se vidi i po ovim knjigama. Bez obzira što je Zikićeva knjiga reprint njegove knjige i 97/98. ona se bolje prodaje od moje o „Dugmetu“.
Osvrnuvši se na činjenicu da „Dugme“ nikada nije napravilo svetsku karijeru a imalo je sve "atribute" velikog rok benda, Vesić kaže da je „Bijelo dugme“ bilo "kolateralna šteta hladnog rata".
- Zapad nije hteo ništa sa druge strane Gvozdene zavese, a mi smo bili iza, iako to u stvari nismo bili. Rusima smo bili sa druge strane Gvozdene zavese iako zapravo nismo. „Bijelo dugme“ nije moglo ni na zapad ni na istok. Politički, Dugme nije moglo da napravi međunarodnu karijeru. Zna se da je menadžment stranih muzičara koji su nastupali ovde kupovao albume „Dugmeta“ i da se znalo ko su "dugmići" i šta sviraju ali je političko bilo nemoguće da se probiju.
Prema Vesićevim rečima, sovjetski ataše za kulturu stalno je slao negativno mišljenje o „Bijelom dugmetu“.
- Sovjetski savez je tada bio koncentracioni logor. Na koncertima nisi mogao da plešes ili bi dobio pendrek u bubrege, a zamisli koncert „Bijelog dugmeta gde ne možeš da plešes.
Vesić odbacuje često ponavljane optužbe da je Bregović plagijator.
- To nije krađa, već inspiracija koja je dozvoljena. U etnomuzikologiji postoji termin „naročito uspeo citat“. On nikad nije uzeo pesmu i bukvalno je prepisao već je od toga napravio nešto svoje. Uvek mi se činilo da je svaka od tih pesama kojima se inspirisao lošija od njegovih.
Na kraju, neizbežno pitanje - Bebek, Tifa ili Alen?
- „Bijelo dugme“ je bio Bebek. Bebek je ovde bio isto što i Elvis Prisli u Americi. On nas je formirao kao tinejdžere. „Bijelo dugme“ danas izgleda benigno ali je bio bunt tog vremena i on je sve napravio tom svojom pojavom malog đavola. Ničega ne bi bilo bez njega.
U jednom momentu kada se taj krug zatvorio, Tifa je doneo novu publiku i mada je snimio samo jedan album i uglavnom nije pevao na koncertima već publika njemu, on je ostavio ogroman uticaj, objašnjava Vesić.
- Danas kad sabiram, Bebek je sa šest albuma napravio 60 posto uticaja a Tifa drži čak 30 što je fascinantno. Alen je budućnost benda.
Vesićeva konstatacija možda bude i "proročka" buduću da će u subotu 27. decembra u novosadskom Spensu, Goran Bregović uz podršku „Orkestra za svadbe i sahrane“ i Alena Islamovića održati, kako je najavljeno, prvi koncert povodom 40 godina od osnivanja „Bijelog dugmeta“.
Izvor: tanjug
.jpg)
