Izvor: B92, 30.Nov.2011, 14:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život posle evra u tri scenarija
Berlin/Brisel -- Evropski finansijski sistem se i dalje urušava uprkos očajničkim pokušajima političara da očuvaju zonu evra, pa su glasine o raspadu valutne zone sve više šire.
Istovremeno, ekonomisti i biznismeni javno razmišljaju kako će izgledati "život posle evra".
Nema za sada zajedničkog stava kako će se taj proces odvijati i na šta će "spasti" evrozona i cela Evropska unija (EU), ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svi skeptici se slažu da raspad 17 - člane monetarne unije nije daleko.
Kompanija ICAP, koja upravlja najvećim sistemom za transakcije na svetskom deviznom tržištu, već je objavila da priprema instrumente za poslovanje sa drahmom ukoliko Grčka izađe iz zone evra.
Bivši čelnik najveće federacije nemačkih preduzetnika Hans-Olaf Henkel je još u avgustu pozvao svoju zemlju da se hitno odrekne evra u sadašnjem obliku i da ponovo uvede marku ili stvori novu uniju od finansijski stabilnih članica zone evra. Ironija je u tome što je Henkel pre deset godina važio za najubeđenijeg pristalicu opšteevropske valute, a sada o toj poziciji govori kao o "najvećoj grešci" u svojoj karijeri, navode nemačka glasila, uz opasku da stav tog preduzetnika deli i veliki broj njegovih kolega.
Na krah evra se istovremeno priprema i drugi učesnik međunarodnog deviznog tržišta, banka CLS čiji su eksperti, prema agencijskim izveštajima, već pokrenuli stres testove u pokušaju da proračunaju reagovanje tržišta u nekom od mogućih scenarija raspada zone evra.
Razmišljanja o perspektivama nakon nestanka evra poslednjih dana su mnogo manje maglovita i zakulisna. Novi premijer Italije Mario Monti je, na primer, 27. novembra bez uvijanja izjavio da ukoliko program štednje budžetskih rashoda zemlje ne bude usvojen, na zajedničku evropsku valutu se slobodno može staviti krst.
Praktično istovremeno ministar finansija Velike Britanije Džordž Osborn je objavio da vlada njegove zemlje takođe preduzima mere kojima se priprema za krah evrozone. Prema njegovim rečime, sve neophodne mere biće razrađene za nekoliko meseci.
Svetski poznati ekonomista Žak Atali, jedan od ideologa globalizacije i uvođenja evra, pre samo nekoliko dana je pretpostavio da zajednička valuta "evrolenda" možda neće preživeti do katoličkog Božića. Verovatnoću tako strmoglavog kraha on je ocenio sa 50 odsto.
Evropske zemlje bi za spas evra, smatra Atali, trebalo hitno da usvoje mere za koje još nisu spremne - na primer da Evropska centralna banka pokrene štampariju novca, ili da ozbiljno ograniče suverenitet pojedinih država.
Sve veći broj eksperata, insajdera ali i političara, priznaje da je verovatnoća kraha evra visoka, iako bi pre par godina takvo mišljenje bilo osuđeno kao jeretičko.
Za sada je, međutim, neizvesno čime može da rezultita taj proces (raspad zone evra), a eksperti predviđaju tri različita scenarija, sa opasnim posledicama po svetsko valutno tržište.
Potpun ili delimičan raspad zone evra imaće mnoštvo posledica, o čijem karakteru i dimenzijama može samo da se nagađa. U tom slučaju treba očekivati talas sudskih procesa oko nove procene duga i drugih finansijskih instrumenata, a takođe nije jasno po kom će se kursu proračunavi vrednost dugova. Postavlja se i pitanje šta će biti sa finansijskim sistemima zemalja koje su kurs svoje valute vezali za evro, kao što su na primer članice Evropske unije izvan zone evra.
Prvi od tih scenarija je najmanje bolan, jer predviđa izalazak ili prinudno isključenje iz zone evra njenih najslabijih članica, na primer Grčke, Italije i Portugalije. U tom slučaju evro će naglo ojačati, sbacivši "okove" privreda ogrezlih u dugove.
Investitori koji čuvaju novac u nemačkoj aktivi tada bi mogli da računaju na pozamašnu dobit, dok će oni koji su uložili u italijanske dužničke hartije imati ogromne gubitke.
Druga varijanta predviđa povlačenje jakih članica iz valutne unije. Ukoliko Nemačka istupi iz zone evra kurs zajedničke valute će se "srozati", a nova dojče marka ili druge valute zemalja koje bi napustile evrozonu će imati, bar u prvo vreme, vrlo visoku vrednost.
Eksperti ne isključuju ni treći scenario koji podrzumeva da nakon "udaljavanja" iz evrozone Nemačke, a možda i Francuske, preostale članice evrozone shvate nemogućnost poslovanja sa zajedničkom valutom i da je se na kraju dobrovoljno odreknu.
Hoće li evro dočekati Božić?
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Nov.2011
BERLIN/BRISEL -..Evropski finansijski sistem se i dalje urušava, uprkos očajničkim pokušajima političara da očuvaju zonu evra, pa su glasine o raspadu valutne zone sve aktivnije šire, dok ekonomisti i biznismeni javno razmišljaju kako će izgledati "život posle evra"...Nema za sada zajedničkog...
.jpg)
