Izvor: B92, 28.Jan.2012, 12:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vratilo se preživljavanje na čekove

Beograd -- Kako da pri kupovini potrošim što manje novca, odložim plaćnje na što duži rok i pri tome ne platim kamatu na dug?

S ovom finansijskom gimnastikom mnogi građani Srbije susreću se svakodnevno.

Kao jedno od rešenja vratilo se i odloženo plaćanje čekovima.

Na taj način ne kupuje se samo roba srednje vrednosti već se poček sve više koristi i kod pazara osnovnih potrepština.

Može li se dogoditi da se ček nađe u rukama bankara >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ranije nego što je obećano? Do toga može doći slučajno ili namerno. A kada se unovči, onome ko ga je potpisao je svejedno. Ukoliko kupac puštanjem čeka uđe u zonu dozvoljenog minusa, dobro je prošao. Tada će kamatni trošak biti samo između 19 i 38 posto godišnje. Problemi nastaju ako se granica pređe jer bankari na neodobrene pozajmice zaračunavaju stopu i do 51 posto godišnje. To je prevelik trošak i za one koji ne moraju da kupuju na ček, a kamoli za one kojima je to jedina šansa.

Podaci Udruženja banka Srbije govore da je 2006. godine izdato 9,6 miliona čekova, kojima je bila pokrivena suma od 24,56 milijarde dinara. U 2011. od banaka smo uzeli 8,96 miliona čekova a njima pokrili znatno veću sumu – 39,55 milijardi dinara.

Osim potrošača, poček izuzetno odgovara i trgovcima. Uoči novogodišnjih i božićnih praznika prosto su se utrkivali u tome ko će dati duži poček. Korpa se mogla napuniti na odloženo od 90 do 180 dana. Negde je važilo pravilo: što veća suma, to duži poček pa su mnogi kupovali i to što im nije baš neophodno.

A šta ih čeka dalje? Većina banaka u Srbiji izdaje građanima čekove. Pravilo je da se može dobiti onoliko koliko je pokriveno novcem plus suma za dozvoljeni minus. Novi zakon o Zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji se primenjuje od decembra, skresao je troškove koje su banke naplaćivale klijentima, kao što su provizija za uzimanje gotovine, gašenje računa i slično.

Bankari su sada našli novi izvor prihoda, a to je da se izdavanje čekova naplaćuje. Pojedine kuće to rade za deseta dinara a negde treba izdvojiti i celu stotku. Zato pri kupovini i ovaj novi trošak treba obavezno uračunati.

Postoje i drugi načini. Kreditne kartice zbog visokih kamata nisu popularne. Ali zato one tipa „instolment„ to postaju sve više. One najviše podsećaju na poček. Posle kupovine, klijent se javlja banci i ona tada deli trošak na rate. Pojedine kuće za ovu uslugu naplaćuju kamatu oko dvadesetak posto.

Druge, pak, na taj način pomažu svojim klijentima – trgovcima i proizvođačima, i na njihovu robu kod instolment-kupovine ne zaračunavaju kamatu.

Tako recimo Komercijalna banka ima zaključene ugovore sa čak 1.500 radnji i trgovačkih kuća gde se roba može kupovati na rete beskamatno preko instolment kartice. Rok plaćnja je do godinu dana .Kod onih kji nemaju aranžman sa ovom kućom kamata je 21,60 odsto godišnjem nivou.Po rečima direktora sektora za marketing Komercijalne banke Gorana Milićevića klijenti rado koriste mogućnsoti beskamatnog plaćanja.

U OTP banci klijenti koji imaju račun mogu dobiti čekove. Ali se umesto toga sve radije odlučuju za instolment karticu tipa Master standard.Ona omogućuje odloženo a beskamatno plaćanje do 38 dana. Kreditni limit po ovoj kartici je 200.000 dinara .Dug se otplaćuje u fiksnim mesečnim iznosima od 1.500,3.000 ili 5.000 dinara.Ova banka ima aranžmane sa prodavnicama gde se uz njihovu karticu dobija popust od 10 odsto .

A nauk za potrošače?

Pre kupovine treba dobro proučiti sve opcije, isplati se.

Nastavak na B92...

025info.rs: Vratilo se preživljavanje na čekove