Izvor: Politika, 03.Dec.2011, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija nije žurila s prodajom zlata

Srbija nije, za razliku od Hrvatske, požurila da se rastane od svojih zlatnih rezervi i sada, prema najnovijim podacima Svetskog saveta za zlato, ima najveće rezerve tog dragocenog metala u regionu.

Prema podacima koje je javnosti letos predočio Ilirika gold investicioni fond, pozivajući se na izveštaj Svetskog saveta za zlato, Srbija je na 59. mestu u svetu po raspoloživim rezervama zlata koje se nalaze u centralnoj banci. Reč je o 13,1 toni tog metala. Ta količina obuhvata, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svega 4,4 odsto ukupnih državnih stokova zlata.

Slovenija je od ostalih zemalja u našem regionu na 79. mestu po rezervama zlata, sa 3,2 tone i 14 procenata ukupnih državnih rezervi, Albanija je na 92. poziciji sa 1,6 tona, dok se Hrvatska, Crna Gora, BiH i Makedonija u tom izveštaju uopšte i ne pominju.

Zvaničnici u Srbiji uglavnom izbegavaju da kažu gde i kako se se čuva naše državno zlato, već je odgovor na to pitanje uglavnom kratak i jezgrovit – nalazi se na „sigurnom mestu” To znači u trezorima pod zemljom i sa jako „složenom” procedurom dolaženja do dragocenih poluga.

NBS nije nadležna za promet zlata, niti je u obavezi da objavljuje kolike su naše zlatne rezerve. Nezavisni eksperti ipak procenjuju da naše rezerve tog metala „teške” najverovatnije oko milijardu evra ili približno 1,35 milijardi dolara.

Čuvari zlata, u bezbednim podzemnim trezorima banaka, kažu da je procedura dolaska do žutih poluga  „višeslojna” i zahteva uvek učešće više lica i mnogo raznih potvrda.

Na pitanje zašto raste ulaganje u zlato, a ne na primer u nekretnine, ekonomisti kažu da je odgovor jednostavan: mala količina predstavlja veliku vrednost. Srbija po tome sledi svetski trend pomame za zlatom koje ne gubi vrednost. Zanimljivo je da se, iako je trgovina i zarada kupovinom zlata legalna i moguća čak i posredstvom investicionih fondova, na posedovanje zlata u našoj zemlji ne plaća se porez. Da li imate 100 ili 1.000 grama zlata, kolika je vrednost toga poreznika se zvanično ne tiče. U nekim zemljama, poput Kine na primer, sve do pre nekoliko godina nije bilo moguće da fizička lica kupuju zlato.

U drugoj polovini prošle decenije u Srbiju je bez mnogo buke stigla čuvena švajcarska kompanija "IQ invest" i ponudila fizičkim i pravnim licima mogućnost investiranja u zlatne i srebrne dukate i poluge.

Stručna lica koja se bave ubeđivanjem ljudi sa imetkom da svoj  kapital invesitiraju u zlato u prvi plan ističu da je to ulaganje kojom se investitor najbolje štiti od dejstva inflacije, jer je već mnogo puta dokazano da kad se beleži rast inflatorne stope tada dolazi i do poskupljenja zlata. Do 1971. godine je, inače, u svetu formalno važio takozvani zlatni standard jer je postojala međunarodna obaveza da se za svaku f. uncu zlata plati 35 dolara. Ali, SAD su objavile, početkomj osme decenije prošlog veka, da više ne mogu ispoštovati tu obavezu i zatim su, zahvaljujući ekonomsko - poltičkoj dominaciji, nametnule ostatku sveta svoju novčanu jedinicu dolar kao rezervnu svetsku valutu.

-----------------------------------------------------------

Sukcesija

Predstavnici pet zemalja nastalih na prostoru nekadašnje SFRJ u aprilu 2001. u Briselu su sedogovorilio raspodeli 46 tona rezervi zlata koje nekadašnja zajednička država imala u Banci za međunarodna poravnanja (BIS), čije sedište se nalazi u švajcarskom gradu Bazelu.

Te rezerve zlata, vredne približno 440 miliona dolara, podeljene su tako što je takođe bivša Savezna Republika Jugoslavija dobila 36,52,raspoloživog zlata koje se nalazilo u trezorima BIS-a, Hrvatskoj je pripalo blizu 28,5,Sloveniji – 16,39, BiH – 13,2 i Makedoniji – 5,4 odsto.

-----------------------------------------------------------

Hrvatska prodala nasleđeno

Za razliku od Veneculene, ali i nekih drugih država koje sada nastoje da maksimalno „koncentrišu” svoje devizne rezerve i sačuvaju ih „za crne dane”, Hrvatska tih briga je lišena. Jer, kako navode analitičari u Zagrebu, vlast se potrudila da „brzometno” proda po nepovoljnoj ceni rezerve zlata koje je dobila 2001. godine, nakon završetka deobe imovine bivše SFRJ.

Istraživanja pokazauju da je Središnja (centralna) banka Hrvatske, nakon što je u aprilu 2001. obavljena deobe imovine SFRJ dobila oko 13,1 tonu zlata u vrednosti od približno 135,2 miliona dolara. U septembru iste godine to zlato je prodala Banci za međunarodna poravnanja u Bazelu i u toj transakciji profitirala, kako se navodi, za sumu od desetak miliona dolara, zbog skoka berzanske cene zlata.

Da Hrvatska tada nije požurila s prodajom nasleđenog zlata, mogla je na istoj transakciji početkom ove godine da „zaradi” oko 480 miliona dolara ili 350 miliona evra.

-----------------------------------------------------------

Primer Venecuele

Venecuela i njen harizmatični predsednik Ugo Čavez, koji važi za nepomirljivog protivnika SAD, ponovo ustalasala robne berze nakon odluke da vrati 211 tona vlastitih zlatnih rezervi iz Evrope.

U agencijskim izveštajima iz Karakasa, objavljenim potkraj prošlog meseca, kaže se da je počela operacija perenosa venecuelanskih rezervi zlata iz evropskih banaka, nakon što je prva pošiljka, odaslata iz Pariza, pristigla u Karakas.

Čaves je odmah izjavio da se zlato vraća tamo gde mu je i mesto: „U sefove venecuelanske centrobanke”. Reč je o zlatu koji je vlada u Karakasu morala da položi kao zalog pre više od 20 godina, kada je dobila zajam od Međunarodnog monetarnog fonda.

Čelnik Venecuele je najavio da će njegova zemlja jedan deo svojih rezervi  zlata smestiti u Brazil, Kiinu i Rusiju koje Čavez smatra prijateljskim zemljama sa kojima je poslednjih godina značajno unapredio ekonomsko - trgovinske veze.

Venecuela ima, perema najnovijim podacima, oko 365 tona zlata u rezervi, u vrednosti oko 18,35 milijardi dolara, od kojih je do sada van zemlje bilo bezmalo 58 odsto od navedne količine.

objavljeno: 04.12.2011

Nastavak na Politika...

medio.rs: Srbija lider po zalihama zlata