Izvor: Večernje novosti, 13.Okt.2012, 21:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rata za stan pretekla kiriju

Za građane koji imaju rešeno stambeno pitanje i ušteđevinu dileme nema - najbolja i najsigurnija investicija je kupovina kvadrata. Sada je idealno vreme za ulaganje u nepokretnosti, jer cena nikada nije bila povoljnija. Višak stambenog prostora u ovom trenutku ne donosi veliku zaradu od najma, ali će se i te kako isplatiti kada prođe kriza i poraste potražnja za nekretninama.Podstanari su, međutim, na velikim mukama. Da li da se upuste u avanturu zvanu stambeni kredit ili da nastave da plaćaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kiriju, koja je od mesečne rate za otplatu zajma manja bar za sto evra.Banke, kažu u agencijama za promet nekretnina, treba da plasiraju novac u stambeno kreditiranje, ali po istim uslovima za sve, sa minimalnim kamatama i učešćem. Savet je podstanarima da sačekaju kako će reagovati Narodna banka Srbije, odnosno hoće li obavezno učešće sa 20 odsto smanjiti na pet, kao što važi za subvencionisane stambene kredite.PRIČA PODSTANARSKA - Podstanar sam 15 godina i smučilo mi se da obijam tuđe pragove - kaže Mirjana B. iz Beograda. - Osećaj kada ste podstanar je kao da bacate pare kroz prozor. Tek ove godine uspela sam da ispunim sve uslove za kredit, obezbedim novac za učešće i sve prateće troškove. Zajam se i te kako odrazio na kućni budžet, teško se živi, jer je razlika između kirije i rate sto evra. Kirija koju sam plaćala za stan na Vidikovcu bila je 150 evra, a rata kredita za stan od 50 kvadrata, koji sam kupila na Karaburmi, iznosi 250 evra. Sada bar plaćam svoj stan, iako će ova nekretnina već za nekoliko godina biti neadekvatna pošto su moja deca različitog pola i imaće potrebu za svojim prostorom. Ali to je problem o kojem sada ne mogu da razmišljam.Prema rečima Kaće Lazarević, suvlasnice agencije „Alka“, subvencionisani stambeni krediti slaba su mera države za oživljavanje tržišta nekretnina.- Pošteno je da uslovi budu jednaki za sve i da nema ograničenja samo na novogradnju, jer su stari stanovi jeftiniji - kaže naša sagovornica. - Naravno da je za podstanare bolje da imaju svoj krov nad glavom, ali komercijalni krediti sada ipak nisu prihvatljivi. Situaciju komplikuje i strah građana od gubitka posla, pa se teško odlučuju na zajam.U centru Beograda sada ima stanova od 25 do 30 kvadrata koji mogu da se pazare za 55.000 evra, i to namešteni, sa ugrađenim kuhinjama i plakarima. Takođe, u beogradskim naseljima poput Mirijeva, Karaburme, Rakovice, Braće Jerković kvadrat košta oko 1.000 evra. Kuće na Voždovcu kod Trošarine mogu da se kupe za 1.100 do 1.200 evra po kvadratu.- U stambeni kredit mogu da se upuštaju samo oni koji imaju siguran posao i platu - kaže Milan Simonović iz agencije „Menadžer“. - Mnogo je stanova na tržištu koji su opterećeni hipotekom, jer kupci više ne mogu da plaćaju kredit, ostali su bez posla. Takvih slučajeva sam imao bar 50 samo u poslednjih godinu dana. Sada ti građani prodaju stanove, cena im je manja nego što su ih platili bar za 20 odsto i na velikom su gubitku. Ili idu na periferiju grada, umanjivši radikalno svoj komfor ili ponovo u podstanare.Pojedini kreditni kupci vraćaju se i u roditeljske domove, ali većina je tu „odstupnicu“ izgubila. Jer, upravo su roditelji prodavali svoje stanove, useljavali se u manje da bi svojoj deci pomogli bar oko učešća za kredit.
Pogledaj vesti o: Nekretnine

Nastavak na Večernje novosti...