Izvor: S media, 13.Avg.2009, 20:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Malinari prekinuli protest

"Proizvodjači malina iz užičkog kraja odlučili da prekinu protest ispred Vlade Srbije, jer je na sastanku u Vladi dogovoreno da 17. avgusta u Arilju bude održan sastanak na kome će se razgovarati o rešenju problema otkupne cene maline", izjavio predsednik Udruženja proizvodjaca jagodičastog voća "Vilamet" iz Arilja Dragiša Terzić.

Na sastanku u Vladi prisustvovali su savetnik zamenika predsednika Vlade Ivice Dačića Ivica Tončev, ministar za infrastruktuturu Milutin >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Mrkonjić i državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Željko Radošević.

Malinari koji su protest započeli juče, a noć proveli u Nemanjinoj ulici, zahtevaju da akontna cena kilograma malina bude 160 dinara i da po izvozu tog voća podele dobit sa vlasnicima hladnjača.

Predsednik Udruženja proizvodjača jagodičastog voća Vilamet Dragiša Terzić kazao je danas agenciji Beta da malinari nameravaju da na "beogradskom asfaltu... ostanu i 20 dana, ako treba".



Terzić je rekao da je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić danas obećao da će ugovoriti sastanak malinara sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem i ministrima trgovine i poljoprivrede, Slobodanom Milosavljevićem i Sašom Draginom.

Predstavnici Udruženja Vilamet iz Arilja predali su juče predstavnicima Ministarstva poljoprivrede zahteve za povećanje otkupne cene malina.

Terzić je kazao da pet članova tog udruženja i dalje štrajkuje gladju i da im je "teško, ali da drugog rešenja nema".

Prema njegovim rečima, malinari su sa predstavnicima hladnjača prvi sastanak imali 30. juna kada je trebalo da se dogovore o otkupnoj ceni maline.

"Tada je moglo da se uradi mnogo, mi smo apelovali na hladnjače da se izvrši klasiranje robe jer proizvodjači koji imaju dobru robu moraju dobiti dobru cenu", istakao je Terzić.

On je dodao da "hladnjače i dobru i lošu robu uzimaju po istoj ceni, ceni (za robu) koja je druge klase".

Komisija za zaštitu konkurencije saopštila je juče da "ne postoje saznanja koja osnovano ukazuju" da su hladnjače prekršile Zakon o zaštiti konkurencije pri otkupu ovogodišnjeg roda malina.

"Od države tražimo da nam pomogne u rešavanju problema sa hladnjačama, a ne da reši cenu maline koja je sada od 93 do 105 dinara", naglasio je Terzić.



Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je danas da podržava napore poljoprivrednika da dobiju veću cenu svojih proizvoda, ali podseća da Vlada Srbije ne utiče na cenu poljoprivrednih proizvoda koja se formira na tržištu, u zavisnosti od ponude i tražnje.

Predstavnici Ministarstva, navodi se u saopštenju, u protekla dva meseca više puta su se sastajali sa proizvodjačima malina i vlasnicima hladnjača u nameri da pomognu rešavanje problema u vezi sa ovogodišnjim otkupom malina.

Zbog protesta malinara za saobraćaj je zatvorena jedna kolovozna traka Nemanjine ulice čime je saobraćaj usporen.



Ševarlić: Vlada nema uticaja na cenu otkupa maline

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić izjavio da Vlada Srbije nema uticaja na cenu otkupa maline i ukazao da je protest malinara, zbog nezadovoljstva otkupnom cenom, posledica neorganizovanosti primarnih proizvodjača.

"Tačno je da postoji slobodno tržište na kojem se formiraju cene, a država je odgovorna za formiranje ambijenta", rekao je Ševarlić, komentarišući stav Vlade Srbije da ona nema uticaja na formiranje cene malina, kako to tvrde proizvodjači tog voća.

Prema njegovoj oceni, Vlada nema uticaja na cenu otkupa, ali ima na sistem organizacije agrobiznis sektora i na sistem subvencija, kao i na sistem izvoznih stimulacija (subvencija).

"Država je napravila problem kada je izvršila privatizaciju prehrambene industrije na način koji nije primeren proizvodnji", ocenio je profesor i podsetio na primer privatizacije prehrambene industrije u Sloveniji, tako što je 40 odsto vrednosti kapitala prehrambene industrije stavljen na raspolaganje zadrugarima, koji su sada suvlasnici tih kapaciteta.

Ševarlić je rekao da proizvodjači treba da se udruže u zadruge, koje bi onda formirale zadružna preduzeća, bilo za doradu ili preradu, za plasman u zemlji ili inostranstvu "i onda je zadrugaru sasvim svejedno da li će on zaraditi na vagi kad donese gajbicu maline ili će zaraditi na flašici soka ili od devizne doznake iz inostranstva".

"Ovako primarni proizvodjači nemaju nikakvog uticaja, odnosno nemaju nikakve benefite od bilo kog drugog segmenta reproceline", dodao je profesor, objašnjavajući da se malinari trenutno nalaze "izmedju čekića i nakovnja".

"Nakovanj" su proizvodjači reprometarijala i sirovina, koji zaračunavaju svoju cenu bez obzira kako će proći proizvodjači malina, a "čekić" su preradjivači i izvoznici maline, objasnio je Ševarlić.

Komisija uočila četiri sistemska problema sa malinama



Komisija za zaštitu konkurencije uočila je četiri sistemska problema u malinarstvu Srbije: od načina otkupa malina, preko ugovora koje proizvodjači potpisuju, do neorganizovanosti malih proizvodjača i otkupne cene koja ne zavisi od količine malina i tehnologije uzgoja.

Komisija je, istražujući da li postoji kartelsko organizovanje hladnjača pri otkupu malina, razgovarala sa predstavnicima proizvodjača, hladnjača, Ministarstva za poljoprivredu i poljoprivrednim inspektorima.

U izveštaju u koji je agencija Beta imala uvid, Komisija je zaključila da nema dokaza da je postojao kartel, odnosno monopson, ali je konstatovalo i da u malinarstvu postoji niz sistemskih problema koje ne mogu da reše ad hok mere protiv eventualnog kartela.

Kao prvi sistemski problem, u izveštaju je navedeno da pri otkupu malina nema odgovarajućeg klasiranja, kontrole kvaliteta i zdravstvene bezbednosti malina, kao ni kontrole da li su otkupljivači registrovani, da li su istaknuti uslovi otkupa, koji su rokovi isplate.

Komisija je ukazala da su problematični i dugoročni tipski ugovori koje početkom godine proizvodjači zaključuju sa otkupljivačima.

Na osnovu tih ugovora oni dobijaju pesticide i djubrivo koje ne plaćaju novcem, već vraćaju u malinama u vreme otkupa. S obzirom da ne znaju cenu otkupa, proizvodjači ne znaju koliko će morati da plate za djubrivo.

Problem je, navodi se u izveštaju, što su mali proizvodjači, prvenstveno iz brdskih krajeva, neorganiozvani. Proizvodjači koji imaju posede do jednog hektara, učestvuju u ukupnoj proizvodnji malina i do 90 odsto, ali nemaju dovoljno jaku pregovaračku poziciju prema hladnjačama.

Neretko je tim proizvodjačima potrebna pomoć u finansiranju proizvodnje malina, prenošenju novih saznanja iz tehnologija uzgoja, o standardima kvaliteta za izvoz.

Jedinstvena otkupna cena koja ne zavisi od količine malina i tehnologije uzgajanja i prinosa, takodje je, prema izveštaju Komisija, problem u malinarstvu.

Takva situacija dovodi do toga da ponudjena akontna cena - garantovani deo koji proizvodjači dobijaju od preradjvača bez obzira na izvoznu cenu, malinarima sa većim prinosima donosi zaradu, dok onima sa manjim prinosima često ne pokriva ni troškove uzgoja i berbe.

Nastavak na S media...

EMportal: Još nema dogovora o ceni maline

TV Avala: Podneta krivična prijava protiv Dragiše Terzića

Radio 021: Protest poljoprivrednika pred vladom

Glas javnosti: Malinari prete štrajkom glađu

Radio Televizija Vojvodine: Poljoprivrednici traže dogovor do petka

Mondo: Protest malinara prekinut

Blic: Malinari prekinuli protest