Izvor: Politika, 20.Jun.2015, 15:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Istočni prsten” oživeo „Nabuko”

Ideja Brisela, da zaobilazeći Srbiju, gradi novi gasovod preko Bugarske, Rumunije i Mađarske zapravo je plan iz 2000. godine

Aleksandar Vučić, premijer Srbije, izjavio je juče da je neprijatno iznenađenje za Srbiju ako je tačna informacija da je Evropska unija nudila Rusiji izgradnju gasovoda koji bi zaobišao srpsku teritoriju.

Premijer je dodao, da je o tome razgovarao s ministrom spoljnih poslova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ivicom Dačićem, koji je ovu vest pre dva dana i doneo iz Sankt Peterburga, posle razgovora s prvim čovekom „Gasproma” Aleksejem Milerom, nazvavši je „vrhom licemerja Brisela”.

Reč je o gasovodu „Istočni prsten” koji bi išao preko Bugarske, Rumunije, Mađarske, Slovačke i u tom slučaju zaobišao Srbiju.

Mirek Topolanek, bivši premijer Češke, sada zadužen za promociju „Istočnog prstena”, objasnio je juče, da bi predloženi gasovod bio dugačak 832 kilometra. Išao bi preko Slovačke, Mađarske i Rumunije, dok bi po drugoj verziji dugačak bio 1.274 kilometra, s tim što bi cevi išle i preko Bugarske.

Gasovod je, objasnio je Topolanek, namenjen transportu gasa u oba smera, sa kapacitetom od 20 milijardi kubnih metara godišnje u prvoj fazi i 40 milijardi kubnih metara u završnoj fazi. Potencijalni izvori gasa za ovaj gasovod su kako Rusija tako i Azerbejdžan, Turkmenistan, Irak, Kipar. Optimalni datum za izgradnju prve faze gasovoda je 2018. godina.

On je priznao da je „Istočni prsten” konkurentan „Tesla gasovodu”  koji treba da prođe kroz Makedoniju, Srbiju i Mađarsku, budući da je planirano da preko „Tesle” gas dođe konačno do velikog austrijskog skladišta u Baumgartenu u Austriji, a da ide od granice s Turskom i Grčkom, gde bi Rusi dopremili svoj gas.

Upitan da li je iznenađen vešću po kojoj je Brisel hteo novim gasovodom da zaobiđe Srbiju, Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku u Privrednoj komori Srbije kaže za „Politiku” da nije zatečen takvom vešću.

– Gasovod „Istočni prsten” bi trebalo da koristi deo maršrute kojom je svojevremenog trebalo da prolazi američki gasovod „Nabuko” u kom Srbija, takođe nije bila viđena. S obzirom na to da za „Nabuko” još od polovine devedesetih godina prošlog veka postoji kompletna projektna dokumentacija „Istočni prsten” bi je sada iskoristio i tako smanjio troškove, kaže Savić.

To, međutim, ističe, ne znači da naša zemlja ne treba da razgovara oko eventualnog ulaska u ovaj gasovod, mada su joj šanse male da išta promeni.

– Glavni razlog za to je što Srbija i sada ima vrlo mali broj potrošača koji troše gas. Industrija ne radi, ekonomske perspektive  zemlje su tanke, tako da je teško očekivati da bi zemlje koje su sebe videle u Istočnom prstenu menjale rutu zbog malog potrošača kakav je naša zemlja, iskren je Savić.

On nema dilemu da bi ovaj gasovod uz rusku pomoć mogao da se napravi, bez obzira što zaobilazi Srbiju, jer je Evropi pored gasa iz Azerbejdžana, kog nema dovoljno, potreban i gas iz Rusije.

Razlog više da se veruje da preko naše zemlje više neće proći nijedan veliki gasovod, odnosno da nećemo imati priliku kakvu smo imali s „Južnim tokom” je i što se potencira gradnja dvosmernog gasovoda s Bugarskom, kapaciteta dve milijarde kubika godišnje, kaže Savić.

Ovakvom vešću nije iznenađen ni Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, koji kaže da je ovakav plan Brisela politički odgovor na situaciju u kojoj se našla naša zemlja. Nismo u NATO, a nismo ni uveli sankcije Rusiji, pa kako da sa zemljama EU budemo u istom projektu.

– Da nije tako „Istočni prsten” ne bi išao preko Karpata i planina u Bugarskoj, već dolinom Save i Dunava, kako bi troškovi izgradnje bili manji, a gradnja lakša, kaže Vuletić.

Savić se s tim ne slaže i kaže da će „Istočni prsten” da se gradi rumunskim delom Banata, dakle ravnicom, ali da to ne menja situaciju prema Srbiji, jer ona jednostavno nije predviđena za ovaj projekat, zaključuje Savić.

Nastavak na Politika...