Izvor: B92, 28.Okt.2010, 12:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Inflacija i budžet koče pregovore

Beograd -- MMF sugeriše NBS da je loše procenila inflaciju za sledeću godinu, a Vladi da je budžetom za 2011. već premašila fiskalni okvir deficita od četiri odsto.

Pregovarački timovi Vlade i MMF-a tako su se ponovo našili u zategnutoj situaciji, jer brojke koje Vlada nudi nisu realne, smatra MMF.

Iako se pregovori vode iza zatvorenih vrata, izvori navode da je MMF u pregovorima insistirao da Narodna banka Srbije umesto procene od 4,5 odsto (plus-minus >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dva), inflaciju za sledeću godinu cilja na šest plus-minus dva odsto.

Planovi NBS tako bi mogli da iskliznu iz koloseka po drugi put. I ove godine centralna banka je ciljala inflaciju na maksimalnih osam odsto, ali će prema procenama rast cena, ipak, biti oko devet procenata.

"MMF je video da je besmisleno postavljati ciljeve koje Narodna banka ne može da ispuni. Pošao je od toga da je bolje postaviti realan nego promašen cilj koji kompromituje i smanjuje kredibilitet centralne banke", kaže neimnovani izvor „Blica”, objašnjavajući sugestiju MMF da se odustane od ciljane inflacije za narednu godinu.

Situacija je, međutim, nategnuta i kada su budžetske brojke za sledeću godinu u pitanju.

Po slovu Zakona o fiskalnoj odgovornosti, minus u državnoj kasi dogodine ne sme da pređe četiri odsto bruto domaćeg proizvoda. Međutim, Vlada Srbije napravila je fiskalni okvir po kome deficit prelazi taj nivo i dostiže čak pet procenata. Narednih dana vodiće se bitka koji će to rashodi u kasi dogodine morati da se smanje kako vlada ne bi prekršila Zakon koji je skupština usvojila pre samo nekoliko nedelja.

Situaciju sa prihodne strane dodatno otežava i to što će dogodine budžet biti uskraćen za poreze koji su se u vreme krize prikupljali od mobilne telefonije. Takođe, zbog primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija će dogodine spustiti i neke carinske stope na uvoz robe iz EU što će takođe državnu kasu lišiti nekih prihoda.

Krivac poskupljenje hrane

Rast inflacije u ovoj godini najviše je poguralo poskupljenje hrane. Samo od jula do septembra cene poljoprivredno prehrambenih proizvoda u proseku su porasle za oko 18 odsto u odnosu na isti period lane. Poskupljenje sve hrane i agrarnih proizvoda za deset odsto utiče na rast inflacije za 3,6 procenata. Cene energenata nisu imale značajniji uticaj.

Visoka inflacija dobro će doći državi da veštački poveća BDP i nominalni iznos deficita u budžetu. Međutim, predviđenoj inflaciji građani i privreda već su se počeli prilagođavati i u skladu sa tim planirati svoje troškove i planove.

"Računao sam na povoljnije uslove i uzdao se u optimistične izjave zvaničnika. Sada sa rastom inflacije teško mogu da računam i na stabilan kurs. Samo ove godine kursne razlike su mi pojele više stotina hiljada evra, a dalji rast cena može da znači i da ću u narednoj godini poslovati sa gubitkom", kaže za Radoslav Veselinović, predsednik „Galeb grupe”.

Toplica Spasojević, predsednik ITM grupe, očekuje da će već na kraju ove godine oko 75 odsto preduzeća biti u „minusu”.

"Pad dinara za jedan procenat znači i rast inflacije za 0,3 do 0,5 odsto. Kriva je i visoka potrošnja u javnom sektoru i rast cena poljoprivrednih proizvoda", kaže Spasojević.

Inicijalni udarac na inflaciju već početkom naredne godine biće rast penzija i plata u javnom sektoru. Guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je da bi prevremeno odmrzavanje zarada moglo uticati na povećanje inflacije od 0,3 do 0,4 odsto.

"Računao sam na povoljnije uslove i uzdao se u optimistične izjave zvaničnika. Sada sa rastom inflacije teško mogu da računam i na stabilan kurs. Samo ove godine kursne razlike su mi pojele više stotina hiljada evra, a dalji rast cena može da znači i da ću u narednoj godini poslovati sa gubitkom", kaže Radoslav Veselinović, predsednik „Galeb grupe”.

Toplica Spasojević, predsednik ITM grupe, očekuje da će već na kraju ove godine oko 75 odsto preduzeća biti u „minusu”.

ž

"Pad dinara za jedan procenat znači i rast inflacije za 0,3 do 0,5 odsto. Kriva je i visoka potrošnja u javnom sektoru i rast cena poljoprivrednih proizvoda" - kaže Spasojević.

Inicijalni udarac na inflaciju već početkom naredne godine biće rast penzija i plata u javnom sektoru. Guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je da bi prevremeno odmrzavanje zarada moglo uticati na povećanje inflacije od 0,3 do 0,4 odsto.

Krivac poskupljenje hrane

Rast inflacije u ovoj godini najviše je poguralo poskupljenje hrane. Samo od jula do septembra cene poljoprivredno prehrambenih proizvoda u proseku su porasle za oko 18 odsto u odnosu na isti period lane. Poskupljenje sve hrane i agrarnih proizvoda za deset odsto utiče na rast inflacije za 3,6 procenata. Cene energenata nisu imale značajniji uticaj.

Pratite specijal: NIS na berzi

Nastavak na B92...