Izvor: Danas, 20.Dec.2014, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volela bih da mi je govor mržnje „strani jezik“
Poruka poslata govorom mržnje, usmerena je uvek na lično svojstvo, ili svojstvo neke grupe. To se najčešće odnosi na rasu, nacionalnu ili etička pripadnost, jezik, društveno poreklo...
Jedan sasvim običan dan, a u ovom XXI veku, jedna obična ulica i mnogo galame, previše nasilja i mržnje na jednom mestu. Okrenula sam se oko sebe, ti ljudi su me posmatrali pogledom koji je bio hladan, prazan i prenosio je dovoljno jasnu poruku koja me je navela da osetim neprijatnost i >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pomerim se odatle. To romsko naselje je bilo relativno blizu moje kuće, a izgledalo je kao da sam u nekoj drugoj zemlji. Oduvek sam htela da mi neko odgovori na pitanja - šta je to što stvara u nama predrasude o ljudima koji imaju drugu boju kože, nešto siromašniji život, da li će se ikada pojaviti rešenje koje će izmiriti te "ratove". Pokušavam da otkrijem suštinu te mržnje, kako bih došla do rešenja. Smatram da su Romi u našoj zemlji na dosta načina diskriminisani. Onemogućeno im je zdravstvo, dalje školovanje zbog teške materijalne situacije, takođe užasni uslovi za život su nešto što u nama stvara sliku nečeg lošeg, pokvarenog, punog mržnje i zla.
Nastavila sam da koračam ulicom i naišla sam na dečaka koji je tu prosio. Dečak nije imao više od sedam godina, a njegova iscepana odeća, prljavo lice nateralo me je da zastanem na trenutak. Osetila sam sažaljenje prema tom dečaku, koga svi na ulici omalovažavaju i gaze, samo zato što je Rom. Svakodnevni prizor prosjaka i ljudi koji tu šetaju su zapanjujući. Psovke koje se dobacuju, povišen ton kojim se govori, dovoljan je povod da se rodi mržnja. Volela bih da se u ljudima probudi neka vrsta želje da počnu da se bore protiv diskriminacije, koja je očigledno svakim danom sve izraženija u našoj zemlji.
U poslednje vreme, govor mržnje najčešće obuhvata govor koji je usmeren prema polu i seksualnoj opredeljenosti. LGBT populacija je veoma aktuelna tema. Uglavnom se pripadnici te grupe smatraju ekstremima i odbačeni su u društvu. Reakcije na takav vid ''ljubavi'' nisu pozitivne, zato se završavaju nasiljem, govorom mržnje, što podrazumeva razne psovke, omalovažavanje pojedinaca i grupe, nepoštovanje njihovih odluka, interesa i želja. Mislim da svako ima pravo da živi život kakav želi, da voli koga želi i radi ono što voli.
Nijedna vrsta vandalizma nije prihvatljiva i dozvoljena, pa opet, nasilja i mržnje je sve više i sve ekstremnije. Tužno je kad vidim da mlađe generacije prihvataju to kao nešto što je normalno, kao nešto što se događa svakodnevno i zbog toga su sve češće i učesnici u nekoj vrsti vršnjačkog nasilja.
Govor mržnje se najopštije može definisati kao izražavanje koje sadrži poruke mržnje prema nekoj rasnoj, nacionalnoj, etničkoj ili verskoj grupi i njenim pripadnicima. Ratovi zasnovani na verskoj osnovi su sve češći. Gube se životi, uništavaju porodice zbog vere koja na određenoj teritoriji nije prihvatljiva. Mediji su ti koji se često trude da nam predstave određenu veru kao negativnu, predstave nam kao neku vrstu pretnje, što među ljudima stvara predrasude i mržnju, koja prerasta u nešto mnogo više.
Kada govorimo o medijima, neizbežno je spomenuti i društvene mreže, poput Twittera i drugih foruma, koje se takođe koriste za prenošenje raznih pretećih poruka zasnovanih na govoru mržnje u smislu rasne, nacionalne i političke diskriminacije, pa čak i fašističkog govora.
Strašne posledice govora mržnje pokazali su i ratovi na prostorima bivše SFRJ. Govor mržnje je predstavljao snažno sredstvo za podsticanje na linč, diskriminaciju, nasilje, neprijateljstva, vandalizam, ratne zločine - sve ono što predstavlja 'zločin mržnje'. Posledice tih zločina se mogu osetiti još uvek na tim područjima.
Volela bih da mogu da prošetam slobodno ulicom, da uključim TV, ili pročitam novine, a da ne naiđem na sukobe, nemire, ratove... Volela bih da mi je govor mržnje 'strani jezik', da ga moj narod ne poznaje i da ga nikada nije naučio. Previše se krije iza samo jedne reči koja je mnogo puta spomenuta ovde - MRŽNJA. Ne postoje prave reči koje bi je na pravi način opisale. Da bismo shvatili njenu suštinu potrebno je da samo izađemo na ulicu!
Autorka je osvojila treće mesto na konkursu Helsinškog odbora
O projektu
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji je tokom 2014. godine sproveo projekat "Mladi protiv ekstremizma - Razmišljaj svojom glavom" uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Cilj je da se proširi krug mladih ljudi sposobnih da prepoznaju ekstremističke stavove i ideologije, i da im se odupru; da podstakne mlade na kritičko preispitivanje vlastitih stavova i trendova u neposrednom okruženju kao i da ih motiviše na kreativno pismeno izražavanje. Projekat je zasnovan na interaktivnim jednodnevnim radionicama i javnim kampanjama koje su realizovane u Beogradu, Novom Sadu, Kruševcu, Zrenjaninu i Novom Pazaru. Priliku za pisanje eseja dobili su učesnici radionica, a autorima tri najbolja eseja uručene su novčane nagrade. Stavovi u tekstovima ne odražavaju stavove donatora.
.jpg)
