Izvor: Kurir, 03.Jun.2015, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ONI SU ZAUSTAVILI PROGON HRIŠĆANA: Danas su Sveti car Konstantin i carica Jelena
Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine. Jelena je u Jerusalimu pronašla Časni krst Gospodnji i sazidala crkvu Vaskrsenja Hristovog na Golgoti
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici obeležavaju danas praznik posvećen Svetom caru Konstantinu i njegovoj majci carici Jeleni.
Konstantin Flavije Valerije, potonji car Konstantin Prvi, rođen je 274. u Naisusu (Nišu), od oca Konstancija Hlora i majke Jelene.
Posle smrti >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << oca, 306. godine, od vojske je proglašen za avgusta (savladara) severozapada Rimskog carstva. Iako mnogobožac, bio je blag prema hrišćanima.
Odmah po dolasku na presto, imao je car Konstantin tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu, i Vizantiju. Pred borbu sa Maksencijem, po predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst kao znak pobede, uz reči "ovim pobeđuj"!
On je naredio da se iskuje veliki krst koji je nošen pred vojskom, i ovu borbu okončao je kao svoju veliku pobedu.
Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, kojim je prestao progon hrišćana.
Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoljem. Kada se car teško razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestar krsti.
Posle toga strašna bolest nestala je sa njegovog tela.
Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hristovu, a kada je bila u Jerusalimu pronašla je Časni krst Gospodnji i sazidala crkvu Vaskrsenja Hristovog na Golgoti, a potom i mnoge druge crkve u Svetoj Zemlji (Izraelu).
U svojoj 80. godini umrla je ova sveta žena 327. godine, a car Konstantin poživeo je još deset godina posle svoje majke.
Umro je u gradu Nikomidiji 337. godine, a sahranjen u crkvi Svetih apostola u Carigradu.
Njihov kult je posebno negovan kod Grka i Rumuna. Što je kod Srba Sveti Sava, kod Grka je car Konstantin.
Kod Srba postoje porodice koje slave današnji praznik kao krsnu slavu. Kao esnafsku slavu današnji dan proslavljaju kujundžije. U Pomoravlju i Šumadiji ima sela koje danas drže zavetnu slavu i nose litije.
.jpg)
