Izvor: Politika, 19.Sep.2012, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DS ne sme da bude poslovni klub
Hteo sam da podnesem ostavku. Predsedništvo je tražilo da pregovaram o vladi i da ne dam mesto premijera. – Ne postoji obavezujuće glasanje. – Sebičluk u politici urušava Demokratsku stranku, smanjuje joj kredibilitet
Boris Tadić, predsednik Demokratske stranke, dočekuje nas u dvorištu sedišta stranke u Krunskoj ulici, sa knjigom intervjua Olivere Đurđević, a čitalac će brzo da vidi i zašto. Tokom intervjua nekoliko puta ponavlja principe za koje se zalaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i koje odmah na početku sažimamo. Prvi – ne može uspeh za sebe koji je istovremeno neuspeh za čitavu organizaciju da bude princip rada u Demokratskoj stranci. Drugi – vrednost je doprinos organizaciji i stranci na svim nivoima i samo tako se može očuvati misija koju DS ima u srpskom društvu, jer je DS nacionalna institucija, a ne pojedinačna ili grupna. Treći – DS mora da promeni program tako što će snažnije pokazati socijaldemokratsko opredeljenje.
A u intervjuu Oliveri Đurđević 3. juna 2004. godine tokom izbora za predsednika Srbije (koje je dobio), Boris Tadić je rekao: „Nije sramota izgubiti. Sramota je ne pokušati. Sramota je odustati.“ Dodaje tome da je i na Glavnom odboru rekao da je čovek koji nikada ne odustaje.
Rekli ste na Glavnom odboru da će odlučivanje o načinu izbora predsednika – neposrednim glasanjem ili delegatskim sistemom – odrediti rezultat izbora?
Činjenica da je na Glavnom odboru prošao predlog mojih protivkandidata govori o nameri kontrolisanih izbora. Ali ja ću insistirati da ne bude kontrole glasanja. I sam nosim teret delegatskog glasanja na izborima na kojima sam postao predsednik DS, a pošto verujem u pobedu na ovim izborima, ne želim da na nju padne senka kontrolisanog glasanja.
Ako je DS hvaljen jer na izborima odlučuje o svom predsedniku, uvek je bilo i primedaba, od 1990, da su izbori bili krivotvoreni. I na prošloj skupštini sam predlagao neposredne izbore, ali sam i tada ostao u manjini.
Inače sam pre nekoliko godina predložio da u statut unesemo odredbu o neposrednom biranju funkcionera.
Moglo je neposrednog glasanja da bude i ranije. Na izborima na kojima ste postali predsednik DS, bila je primedba da je vaš tim potpredsednika biran dirigovanim, kontrolisanim glasanjem?
To je deo političke kulture DS. Ja sam inicirao neposredne izbore i oni su mogući od prošle izborne skupštine. Posle toga skoro 80 odsto lokalnih funkcionera je birano na neposrednim izborima. I ti izbori ne ostavljaju sumnju. Ako neposredno biramo predsednika lokalnih odbora, s one strane pameti je da tako ne biramo i potpredsednike i predsednika stranke.
Ako su vojvođanski i beogradski odbor bili za delegatsko glasanje, onda se veruje da će ljudi iz tih odbora glasati za Dragana Đilasa koji je takođe kandidat za predsednika DS?
Ja sam član beogradskog ogranka. Kako neko može da natera mene da glasam onako kako je odredilo rukovodstvo odbora?
Statut ne kaže da delegat iz Beograda ili Vojvodine mora da glasa kako je odlučio taj odbor?
Ne, postoji samo preporuka, ne postoji obavezujuće glasanje.
Odmah posle drugog kruga predsedničkih izbora ljudi iz stranke su javno tražili Vašu ostavku, a krenula je i priča da Vi želite da podnesete ostavku?
To je apsurd politike. Upravo sam ja rekao građanima Srbije da se vidimo u nekom drugom filmu, uveren da gubitak izbora za predsednika Srbije ne ostavlja mogućnost da budem predsednik stranke. Iz naučnih radova moga oca odavno sam naučio da politika podrazumeva i legalitet i legitimitet.
Ali samo smo Dragoljub Mićunović, Marko Đurišić i ja bili za to da odemo u opoziciju. Većina predsedništva je ultimativno tražila da ja vodim pregovore o vladi i da budem premijer. Sa tim stavom slagali su se i mnogi ljudi koji kreiraju našu političku javnost. Bio je to težak trenutak za mene. Morao sam da pogazim datu reč, što je u politici opasno. Učinio sam to jer me je obavezivala odluka većine predsedništva stranke, iako sam bio uveren da od pregovora nema ništa pošto je Ivica Dačić još u kampanji rekao da se zna ko je premijer.
Baš isti oni koji su insistirali da vodim pregovore o vladi, izneli su zahtev da se nakon toga povučem. Pitao sam se zašto i video sam da postoje nova savezništva unutar stranke sa ljudima koji su godinama na klupi za rezervne igrače zbog veza sa aferama iz prošlosti, na primer slučajem „Bodrum” i sa centrima krupnog kapitala. Shvatio sam da su počeli pregovori o promeni Demokratske stranke i tada sam odlučio da to ne dozvolim, jer imam odgovornost za Demokratsku stranku. Dakle, neću da dopustim da DS postane poslovni klub. Istovremeno neću da dozvolim da rad za sebe obezbeđuje napredovanje, a ne rad za organizaciju i za opštu stvar. A upravo se to događa sa Draganom Đilasom i beogradskim odborom. On je radio za sebe i lokalne izbore, ali nije doprineo dovoljno na parlamentarnim i predsedničkim izborima.
Teško da će neko reći da je Đilas podbacio ako je na izborima u Beogradu sa velikom razlikom dobio svog glavnog konkurenta?
Beogradski odbor je podbacio na predsedničkim za 9,2 odsto, vojvođanski za 3,4 odsto, centralnosrbijanski za 4,2 procenta.
Sebičluk u politici urušava Demokratsku stranku, smanjuje joj kredibilitet. Takođe ni stranka ne može da radi samo u sopstvenom interesu, ona nije „koza nostra“, institucija koja rešava pitanja važna za tu grupu ljudi. Stranke moraju da budu posvećene interesima zajednice, društva u celini i ljudi koji ih vode moraju biti posvećeni opštim, a ne ličnim interesima, opštem, a ne samo ličnom uspehu.
A što se niste setili pre godinu ili dve da imate pojedince koji, kako kažete, rade pre svega u svom interesu?
To je tek sada postalo više nego vidljivo. Ja sam Đilasa predlagao za premijera Srbije. Posle ovih izbora ga ne predlažem jer nije pokazao spremnost da radi za opštu stvar.
Odgovor je da ste podbacili Vi, Vi ste bili simbol te stranke, te vlasti, Vi ste, kako se tvrdi, odlučivali o svemu...
Naravno da je moja odgovornost najveća, ali krivica nije pre svega moja.
Nije predsednik stranke zadužen da stvorene glasove pretoči u glasanje, već je za to zadužena organizacija. Posle izbora prostrujao je glas da sam raspustio beogradski odbor. Trebalo je to da učinim, ali je predsedništvo tražilo da o rezultatima izbora razgovaramo pošto završimo pregovore o vladi, što svedoči da nisam odlučivao sam. Mada je to stereotipija koju je teško oboriti.
Da li ste se čuli ili videli sa Draganom Đilasom posle sednice Glavnog odbora?
Nisam. Ali nisam prekinuo normalnu komunikaciju sa njim...
Pa šta je tu normalno, ako se ne čujete i ne viđate?
Očigledno smo i jedan i drugi krenuli u kampanju. I on i ja sada pre svega radimo na pridobijanju odbora. Ne postoji u politici toliki altruizam da se Đilas sada bavi mojim osećanjima odnosno ja njegovim.
Pomenuli ste ljude koji imaju krupan kapital. I Vi ste sarađivali sa njima. Veruje se da su oni ubedili Ivicu Dačića da bude sa Vama u vladi a ne sa Vojislavom Koštunicom i Tomislavom Nikolićem?
Demokratsku stranku prati stereotip da je u vezi sa krupnim kapitalom. Tvrdim da je ta veza prekinuta baš u mom mandatu. Inače, sa Dačićem sam razgovarao i dogovarao se o koaliciji mnogo pre izbora 2008. godine. Uticaj Miroslava Miškovića u kreiranju te vlade je – preuveličan. I dozvolite mi da načinim jasnu razliku između vlasnika krupnog kapitala i tajkuna. Tajkuni ostvaruju profit samo pod posebnom protekcijom države, a veliki kapitalisti su u stanju da se izbore sa uslovima međunarodnog tržišta bez tog kišobrana.
Dragan Bujošević
objavljeno: 19.09.2012.
.jpg)
