Julijanska nova godina kod Srba poznatija kao Srpska nova godina a kod ostalih Pravoslavna nova godina je praznik koji se slavi 14. januara po Gregorijanskom kalendaru svake godine.
Tog datuma je 1. januar po Julijanskom kalendaru. Iako nije zvanična Nova godina, ona se rado slavi u balkanskim zemljama kao što su: Srbija, Crna Gora, BiH, Republika Srpska, Makedonija, pravoslavni delovi Hrvatske. Takođe se slavi i u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji, Gruziji.
Naučnici su samo delimično u pravu kad kažu da je Srpska nova godina u stvari starokalendarska, nastala po računanju vremena koje je ustanovio Julije Cezar. Iako se može nazvati i pravoslavnom jer je slave Rusi, Gruzini monasi na Svetoj Gori, pa čak i pravoslavni Japanci, srpska Nova godina je nešto sasvim drugačije jer je nastala kao znak otpora pokušajima da se zatre srpski identitet, narod i običaji.
Zato je julijanska Nova godina za Srbe tipično srpska jer je nastala iz prkosa i inata. Ona nije počela da se slavi javno 1919. godine kada je kraljevina SHS za vancrkvene svrhe usvojila novi gregorijanski kalendar. Srpska Pravoslavna Crkva se zalagala za usklađivanje kalendara i zato je bio angažovan veliki naučnik Milutin Milanković.
Srbi su postali sumnjičavi 1923. godine kada je iz Zagreba poručeno da pravoslavna slavlja navodno štete trgovini i privredi. Trgovinsko ekonomska komora iz Zagreba je podnela 12. 2. 1923. godine izmene zakona i papire Ministarstvu socijalne politike o potrebi izjednačenja kalendara s obzirom na štete koje po privredu proizvodi slavljenje verskih praznika po dva kalendara. Komora je smatrala da bi izjednačenje kalendara uticalo i na smanjivanje verskih razlika u zemlji. Protivnici promena u Pravoslavnoj crkvi plašili su se prelaska na novi kalendar zbog unijaćenja tada je navodio istoričar dr Radmila Radić.
Zebnju Srba su pojačali isti zahtevi iz hrvatskih gradova i sela gde su bili jaki centri franjevaca, nosilaca ideja da u Hrvatskoj i BiH nema srpskog stanovništva, već samo popravoslavljenih Hrvata. Čašu je prelio zahtev novokomponovanih srpskih bogataša, ratnih profitera koji su tražili da se kalendar dodatno podesi da Božić i Uskrs padaju uvek u dane vikenda, da ne bi imali gubitke zbog praznika. Taj pritisak je Srbe toliko izbacio iz takta da su starokalendarsku Novu godinu od 1923. godine počeli da praznuju kao opozicionu javno i prkosno, u restoranima i na ulicama, iako nije bila državni praznik slavila se kao najveći praznik. Proslavu nove pravoslavne organizovala je prva beogradska Kasina, a sledećih godina pridružile su se sve prestoničke kafane, bioskopi, lokali, kuće, domovi ratnika invalida. Doček julijanske nove godine 13. januara bio je proglašen državnim praznikom da bi opet bio zabranjen. Što su sankcije vlasti i vlade bile žešće to je narod u inat vlastima slavio sve bogatije i raskošnije.
I tradicija se zadržala sve do današnjih dana. Srbi su među retkim narodima u svetu koji su stvorili sopstvenu novogodišnju proslavu pa je zato i nazivaju Srpskom novom godinom, jer je postala simbol prkosa i jačanje vere kod naroda. Njen smisao jeste drugačiji jer je od verskog postala nacionalni praznik u međuratnoj Jugoslaviji, u inat vlastima koje su smislile da Srbi treba da prihvate integralno jugoslovenstvo i njime zamene sopstveni identitet. Još se više i snažnije slavila Srpska nova godina u komunističkoj SFRJ, iako su slavljenici u slučaju da ih ideološki ispravne komšije prijave, išle pravo na saslušanje u policiju. To je davalo čar slobodarstva i nepomirljivosti s diktaturom pa se zbog proslavljanja Srpske nove godine i rado i često rizikovalo iz ljubavi i prkosa.
Baš zbog toga kad je ovaj praznik kasnih devedesetih postao dozvoljen čak i po volji vlastima, oduševljenje je bilo veće ali se slavilo skromnije. Kako je globalistički pokret počeo da raste Srpska nova godina je ponovo dobila na popularnosti. Mnogo stranaca svake godine posećuje Srbiju zbog ovog praznika i proslave.
Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića 1850. godine je Nova godina uvrštena u praznike državne, tako se slavi do dana današnjeg u krugu porodice i prijatelja. Te godine 1. januara 1851. godine izveštavalo se u celom svetu o veselom dočeku u beogradskim društvima. Uz veliko veselje i vatromete, Nova godina je dočekana tradicionalno u restoranima. Danas se proslavlja u kafićima, splavovima, ali i na gradskim trgovima širom Srbije uz vatromet i koncerte popularnih pevača i pevačica.
Tradiocionalnim vatrometom na Svetosavskom platou ispred hrama Svetog Save svake godine tačno u ponoć se obeležava početak Nove godine po julijanskom kalendaru a narod se može ugrejati na Svetosavskom platou uz kuvano vino i rakiju.
Vatrometu prisustvuje veliki broj građana, a prethodno u hramu se služi blagodarenje za prošlu i moleban za uspešnu i blagoslovenu Novu godinu.
Istraživanje NSPM: Članstvo SNS i SPS za EU 41 odsto, protiv 42 odsto
U anketi maju ove godine pitali smo građane da li bi BRIKS, na čelu sa Rusijom i Kinom, mogao biti spoljni oslonac Srbije umesto EU. Njih 46,6 odsto je odgovorilo...
Izvor: Danas, 31.Okt.2024, 16:03
Litijumska groznica
Poznavaoci (ekonomske) istorije dobro su upoznati sa „zlatnom groznicom” koja je tresla Ameriku, Kanadu, Australiju i Južnu Afriku u 19. veku. Dva veka kasnije svedoci smo nove „groznice”, ovoga puta litijumske, i to usred Evrope. Zahvaljujući razvoju tehnologije, na teritoriju Srbije, „koja leži na 200 milijardi dolara rudnog blaga”, kako je to maja ove godine objavio NIN, sjatiše se brojne rudarske i druge multinacionalne kompanije u potrazi za tim „prokletim profitom”..
Izvor: JužneVesti.com, 28.Okt.2024, 13:05
KONAČNO: Sjajna Olga Danilović došla do druge titule u karijeri! (FOTO) (VIDEO)
Nakon 6 godina pauze nova titula! Mlada srpska teniserka Olga Danilović došla je do svoje druge WTA titule u svojoj karijeri savladavši u finalu Gvangdžua, Amerikanku Karolajn Dolehajd rezultatom 6:3, 6:1 u dva seta, nakon svega 75 minuta borbe . Прикажи...
Izvor: HotSport.rs, 27.Okt.2024, 11:25
Vidović: Krajnje je vrijeme da se socijalni partneri dogovore o iznosu minimalne plate
BANJALUKA – Ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović izjavila je za Srnu da je finansijsko stanje u Srpskoj stabilno uprkos ekonomskim i političkim sankcijama, te poručila da se iz budžeta izmiruju sve obaveze, što je projektovano i za naredne tri godine, a što će omogućiti nove investicije vrijedne nekoliko milijardi KM. “Kod nas je javni dug 31 odsto, a zakonom dozvoljen je 55 odsto od BDP-a. Ukupan dug je oko 37 odsto, a prema zakonu dozvoljeni dug je 60 odsto. Mi se držimo...
Izvor: Capital.ba, 12.Okt.2024, 11:37
Banja Srpske Toplice treba da bude otvorena do Nove godine (VIDEO)
Banjaluka bi uskoro trebalo da obogati svoju turističku ponudu obnovljenim Banjsko-rekreativnim centrom u Srpskim toplicama, čije se otvaranje...
Izvor: Nezavisne Novine, 30.Sep.2024, 10:04
Poreska uprava RS: Fiskalizujte se na vrijeme
BANJALUKA – Krajnji rok za fiskalizaciju prve grupe obveznika nove fiskalizacije ističe 17. decembra 2024. godine, te iz...
Izvor: Nezavisne Novine, 20.Sep.2024, 16:54
"BOŽE PRAVDE" ZA PRVI ŠKOLSKI ČAS Srpska himna za početak škole, ko prekrši ovo pravilo sledi PAPRENA KAZNA (VIDEO)
Nova školska godina počela je danas, a đaci su se "krivicom kalendara" našli ponovo u klupama 2. septembra umesto, tradicionalno, prvog.
Izvor: Blic, 02.Sep.2024, 09:58