Evropska unija skraćenica EU je nadnacionalna i međuvladina unija, zajednica od 28 država sveta.
Unija je nastala od ekonomske evropske zajednice koja je osnovana rimskim ugovorom 1957. godine od strane šest država, zajednica se širila pridruživanjem novih država i tako je stekla veliku moć.
Zajednica je oformljena pod Mastrihtskim ugovorom 1992. godine . 2007. godine je predviđena izmena i dopuna sadašnjih sporazuma Lisabonskim potpisanim sporazumom gde su korigovane pravne strukture Evropske unije. Proces je završen u novembru 2009. godine zajednica je uključena u sve države članica gde postoji tržište sistema gde se garantuje slobodan protok roba usluga i kapitala.
Evropska unija je 2002. godine uvela zajedničku valutu pod nazivom evro koja se koristi u svetu i članicama unije. Evropska unija je teritorija na kojoj živi blizu pola milijarde ljudi. Kontrola pasoša na svim graničnim prelazima je ukinuta Šengenskim sporazumom. Politička aktivnost Evropske unije je zastupljena na svim poljima od zdravstva do ekonomske i politike odbrane. Eu je definisana kao federacija u monetarnim odnosima, konfederacija u socijalnoj politici, međunarodna organizacija u spoljnoj politici. Saradnja se odnosi na slobodnoj trgovini, poljoprivredi, zaštiti životne sredine, zaštite potrošača, tržište na carinskoj uniji, zajedničkoj politici u sferi ribarstva i poljoprivrede.
Unija ima svoje članice u svetskoj trgovinskoj organizaciji, posmatrač je na samitima ujedinjenih nacija i grupe osam. Bez obzira na veličinu prava i obaveze država članica jednaki su. Građani Eu predstavljeni su u Evropskom parlamentu a države članica u Savetu ministara. 21 članica unije je i članica nato pakta. Važne institucije evropske unije su evropski parlament, evropska komisija, savet evropske unije, evropski sud pravde, i evropska centralna banka, sve ove strukture tesno sarađuju i povezane su jedna sa drugom. Stanovnici evropske unije svoje predstavnike u parlamentu biraju svakih pet godina. Koristi koje pruža učešće u jedinstvenom evropskom tržištu, uz kvalitet života građana u zemljama članicama EU, osnovni su razlozi koji Evropsku uniju čine izuzetno privlačnom za zemlje nečlanice. Međutim pre nego što zemlja postane član Eu potrebno je da ispuni određene uslove tj kriterijume iz Kopenhagena usvojene na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993, koji su dopunjeni na sastanku Savetu u Madridu 1995. godine.
Ukratko za članstvo u Eu država treba da ispuni:
1 Političke uslove da ima stabilne institucije koje su garancija demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava i prava manjina.
2 Ekonomske uslove da ima funkcionalnu tržišnu privredu sa preduzećima koja se uspešno mogu nositi sa konkurencijom koju donosi učešće u jedinstvenom evropskom tržištu.
3 Da prihvati zajednički propis da prihvati i primeni propise Eu koji regulišu različite oblasti ekonomske i monetarne unije i političkog života. Zemlje koje su izrazile želju da postanu članice Evropske unije dele se u dve kategorije: Kandidati među kojima su i Crna Gora, Island, Makedonija, Srbija i Turska i potencijalni kandidati među kojima su Albanija, Bosna i Hercegovina, i Kosovo koje je prihvaćeno na više sporazuma nelegalnih iako je po neregularnom i nezakonitom procesu jer je sastavni deo Srbije.
Zbog sve većih neslaganja u politici i teškim finansijskim situacijama u svim državama unije sve je više nezadovoljnih građana na ulicama i skupova. Više zemalja rade na tome da prekinu ugovore i napuste uniju jedna od njih je i Češka. I Velika Britanija je najavila napuštanje unije, u pripremi je referendum u Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Italiji, Španiji, Belgiji, Francuskoj i Švedskoj o napuštanju Unije.
Zajednica se suočava sa opstankom i krizom. Već nekoliko godina i nazad Evropska unija se suočava sa sve većom nezaposlenošću i sve ozbiljnijim pretnjama od terorizma. Migrantska kriza i neslaganje zemalja članica o ovom gorućem pitanju dala je vetar u krila svim evroskepticima širom Evrope i ponovo u prvi plan izbacila i dovela u sam vrh popularnosti desničarske partije.
Danas sastanak EU i BiH na visokom nivou: Hoće li Varheji spasiti evropski put BiH?
SARAJEVO – Oliver Varheji, evropski komesar za proširenje, boraviće danas u BiH na forumu o evropskim integracijama...
Izvor: Nezavisne Novine, 03.Jun.2024, 11:32
Predsednik gruzijskog parlamenta potpisao kontroverzni zakon o stranim agentima
Predsednik gruzijskog parlamenta Šalva Papuašvili je danas saopštio da je potpisao zakon o "stranim agentima" koji je izazvao višenedeljne proteste u toj...
Izvor: Danas, 03.Jun.2024, 10:48
Šta će Evropska unija tražiti od BiH nakon što počnu pregovori o članstvu
BANJALUKA - Nakon što je 2006. godine propao posljednji ozbiljni pokušaj sprovođenja ustavnih reformi u BiH, međunarodna...
Izvor: Nezavisne Novine, 03.Jun.2024, 09:26
Koliko tekstilnog otpada proizvode zemlje Evropske unije?
PRAG – Zemlje Evropske unije su u 2020. godine proizvele oko 6,95 miliona tona tekstilnog otpada ili oko 16 kg godišnje po osobi. Sada, Češka vodi Evropu u rješavanju problema. FOTO: Pixabay U Češkoj se svake godine odbaci oko 180.000 tona tekstila, a samo se 3 do 4 odsto nađe u kanti za miješani otpad. Za reciklažu se sortira 39.000 tona, dok nereciklabilnih kontaminiranih u mješovitim kantama bude 75.000 tona. Ova zemlja, međutim, ima plan da obnovi svoje postojeće prakse upravljanja...
Izvor: Capital.ba, 03.Jun.2024, 09:16
Litijum i ostalo: Kako EU misli da se „oslobodi“ Kine
Evropska unija donela je smernice kojima namerava da se oslobodi zavisnosti od Kine kada su u pitanju 34 kritične sirovine za ekonomiju budućnosti, kao što je litijum. Može li to da uspe?
Izvor: Deutsche Welle, 03.Jun.2024, 08:27
Građani Srbije i dalje rade najviše u Evropi: Neradna nedelja i praznici pusti san
Realan broj radnih sati tokom sedmice za žitelje EU između 20 i 64 godina života na njihovom glavnom poslu prošle godine u proseku je iznosio 36,1 sat, objavio je Evrostat.
Izvor: Radio 021, 03.Jun.2024, 06:35
Sijarto o političarima u EU: "Ne priznaju neuspeh Ukrajine da bi izbegli odgovornost"
Političari iz EU ne priznaju neuspeh Ukrajine u ratu sa Rusijom da bi izbegli odgovornost, izjavio je danas mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
Izvor: Blic, 03.Jun.2024, 00:29
.jpg)
