Izvor: Politika, 19.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomatska ofanziva na Beograd
Kina se protivi nametanju rešenja, Rusija optužuje Vašington za "psihološki napad" na Savet bezbednosti, Austrija podržava nezavisnost Kosmeta Da počinje teška borba oko budućeg statusa Kosova i Metohije vidi se i po "diplomatskoj ofanzivi na Beograd" u kojoj je u glavni grad Srbije stiglo nekoliko ključnih ministara iz uticajnih zemalja. I mada su oni u Beogradu zbog dve ministarske konferencije posvećene ekonomskim odnosima, centralna tema u razgovorima je Kosmet.
Osim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ministara, Srbiju je posetio i jedan od četiri vicepremijera Kine Hui Lijangju. Zadužen za poljoprivredu, Hui je najviši kineski zvaničnik koji je u poslednjih nekoliko godina došao u Beograd, a sa njim su razgovarali i predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica. U odvojenim razgovorima istaknuto je da se za Kosovo i Metohiju, kroz pregovore dve strane, mora pronaći održivo, sporazumno rešenje, prihvatljivo za obe strane.
Srpski predsednik zahvalio je potpredsedniku kineske vlade na principijelnom stavu njegove zemlje po pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije i pozvao predsednika NR Kine Hua Đintaoa u zvaničnu posetu Srbiji.
Kako je saopštila Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima, kineski vicepremijer je u razgovoru sa premijerom Koštunicom naglasio da su stavovi Kine dosledni i jasni i istakao da se Kina zalaže za poštovanje Rezolucije 1244. On je ukazao da se Kina protivi nametanju rešenja za Kosovo i Metohiju i postavljanju roka u kojem treba da se rešenje nađe, kao i da se kroz pregovore dve strane, Beograda i Prištine, mora pronaći sporazumno rešenje za Kosovo i Metohiju.
Koštunica je na sastanku istakao da Srbija principijelno podržava politiku jedne Kine. On i Hui prisustvovali su svečanom potpisivanju nekoliko dokumenata o saradnji između Srbije i Kine – Sporazuma o saradnji u oblasti poljoprivrede, Sporazuma o dodeli bespovratne pomoći Vlade Kine Srbiji, Protokola o primopredaji kompjutera i kancelarijske opreme Kine i Protokola o fitosanitarnim uslovima za izvoz pšenice iz Srbije u Kinu.
O ekonomskoj saradnji u slivu Dunava za to vreme razgovarali su ministri spoljnih poslova i visoki predstavnici desetak evropskih država, ali ni tu nije moglo da bude izbegnuto pitanje Kosova.
"Proces određivanja budućeg statusa Kosova i Metohije mora biti okončan na evropski način, istovremenom zaštitom teritorijalnog integriteta Srbije i zadovoljavanjem potreba stanovništva pokrajine", rekao je predsednik Tadić na otvaranju ministarske konferencije Procesa saradnje na Dunavu. On je tom prilikom pojasnio i to da kada Srbija kaže da ne prihvata nezavisnost Kosmeta, to znači da insistira na poštovanju evropskih principa, između ostalog i principa pomirenja.
Obraćajući se prisutnima, među kojima su bili ministri inostranih poslova podunavskih zemalja, kao i koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek, predsednik Srbije je ocenio da će ukoliko Kosmet dobije nezavisnost evropska bezbednost biti ugrožena. Tadić je naglasio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost svoje južne pokrajine, i da Beograd narednih meseci treba da donese ključne odluke, i u tome nije sam. Jer, "svi treba da donesemo odluke koje će uticati na život svih nas, a Dunav kao najveća evropska reka simboliše potrebu da se rešenje za Kosovo i Metohiju donese zajedničkim naporima, na dobrobit svih građana Evrope".
U pauzi te konferencije ministar spoljnih poslova Vuk Drašković je, govoreći o aktuelnostima u vezi sa budućnošću Kosmeta, rekao da, kada bi se danas našla pred Savetom bezbednosti UN, nova rezolucija o Kosmetu koja bi počivala na planu izaslanika Martija Ahtisarija ne bi mogla da bude usvojena. Prema njegovim rečima, da bi takva rezolucija bila usvojena potrebno je da plan podrži šest nestalnih članica Saveta bezbednosti, ali "u ovom trenutku šestog glasa nema ni na vidiku".
Šefovica austrijske diplomatije Ursula Plasnik izjavila je da Austrija podržava plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija i negirala da postoji "nova inicijativa" za Kosovo.
Koštunica je u razgovoru sa Ursulom Plasnik rekao da je Vlada Srbije "sigurna" da u Savetu bezbednosti UN neće proći nova rezolucija o Kosovu i Metohiji koja se zasniva na Ahtisarijevom predlogu, jer taj protivpravan i nelegitiman predlog predviđa da se Srbiji otme 15 odsto njene teritorije. Predsednik vlade je na sastanku ukazao da standardi, koji je trebalo da prethode razgovorima o statusu, nisu ostvareni ni u jednom svom delu i da će misija SB UN lako utvrditi ovu činjenicu.
Čak je i "Njujork tajms" juče objavio tekst o ministarskoj ofanzivi pod naslovom "Diplomate će povećati pritisak na Srbiju da prihvati kosovski plan" u kojem se dosta prostora posvećuje stavu Rusije. "Mi jednostavno ne znamo kakve su stvarne namere Rusije", rekao je za taj list jedan visoki diplomata Evropske unije uključen u pregovore o Kosovu.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov doputovao je sinoć u Beograd, gde će danas prisustvovati sastanku ministara Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (OCES). Ipak, osnovna tema njegovih razgovora sa predsednikom Tadićem, premijerom Koštunicom i ministrom Draškovićem biće Kosovo i Metohija.
Juče je ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin na pitanje dopisnika Tanjuga iz Moskve izjavio da Rusija "neće podržati nacrt rezolucije kojim se nameće rešenje za Kosovo i Metohiju i sa kojim se ne saglašava srpska strana", ali je izbegao odgovor na pitanje da li će upotrebiti pravo veta, rekavši da je veto "krupna reč" i da on, "dok ne dobije nalog iz Moskve, ne želi da je upotrebljava".
Čurkin je izjavu američkog državnog podsekretara Nikolasa Bernsa da bi SAD mogle unilateralno da priznaju nezavisnost Kosova ukoliko Savet bezbednosti ne usvoji novu rezoluciju, za koju je američki zvaničnik naknadno rekao da je pogrešno preneta, nazvao destruktivnom. "To je element psihološkog napada na Savet bezbednosti UN", rekao je Čurkin.
U Beogradu će danas, osim Sergeja Lavrova, boraviti i grčka ministarka Dora Bakojani, a sastanku OCES-a prisustvovaće i ministri Turske, Jermenije i Azerbejdžana.
--------------------------------------------------------------------------
Lavrov: Ruski stav i dalje drugačiji od američkog
Madrid – Moskva i dalje ima drugačiji stav od Vašingtona kada je reč o budućnosti Kosova, izjavio je juče u Madridu, pre polaska za Beograd, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. "Rusija ima svoje viđenje Kosova. To je drugačije gledište od viđenja SAD", rekao je Lavrov novinarima posle razgovora sa španskim ministrom inostranih poslova Migelom Anhelom Moratinosom. "Potrebno je da nađemo legitimno rešenje", rekao je Lavrov i dodao da "nije prvi put da SAD imaju sopstveno gledište o tom pitanju".
Beta-Rojters
--------------------------------------------------------------------------
Rešenje za Nagorno-Karabah?
U Beogradu će se danas, osim o Kosovu i Metohiji, razgovarati i o još jednoj spornoj oblasti – Nagorno-Karabahu, jermenskoj enklavi u Azerbejdžanu zbog koje je do 1994. vođen rat. Jermenski ministar spoljnih poslova Vartan Oskanijan izjavio je da će upravo u Beogradu, na marginama 16. sastanka Saveta ministara spoljnih poslova Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (OCES), o tom problemu razgovarati sa svojim kolegom iz Bakua. "Nikad nismo bili bliže rešenju nego sada", optimistički je izjavio Oskanijan.
V. R.
V. Radomirović M. Lakić
[objavljeno: 19.04.2007.]
