Štrajk prosvetnih radnika u školskoj godini potresao je obrazovni sistem u Srbiji. Akcenat medija i javnosti bio je na oštećenosti profesora i njihovim problemima, dok su učenici potpuno u priči zaboravljeni.
Srednjoškolci Srbije su organizovali sastanke i okrugle stolove u više gradova Srbije na kojima se između ostalih tema govorilo o uticaju štrajka prosvetnih radnika na učenike i kvalitet obrazovanja koji im je pružen kao i njihovu uključenost u donošenje odluka kao što je skraćivanje časova ili obustava rada.
Prvenstvena tema sastanka je bila da se govori o razlozima štrajka i o samoj legitimnosti istog, već o tome kako je sistem i odluka uticala na učenike i kako može da se odreaguje na njega. Pre svega, srednjoškolci ne osporavaju pravo nastavnika i članova školske uprave na štrajk, čak što više podržavaju borbu za ljudska prava. Srednjoškolci žele da budu pitani i da dobiju odgovarajući kvalitet obrazovanja, bez obzira na situaciju, prilikom razgovora sa mnogim srednjoškolcima iz različitih krajeva širom Republike koji dolaze iz škola sa različitom pozadinom i sistemom funkcionisanja zaključak je da postoji nekoliko tipova sprovođenja štrajkova u srpskim državnim školama.
Određeni broj škola u Republici nije štrajkovao, i da nije bilo smetnje u održavanju nastave. Većina škola jeste sprovela štrajk na različite načine i sprovodi ih. Škole kojima je čitav kolektiv nastavnika štrajkovao su isti implementirale obustavom rada ili skraćivanjem časova na trideset minuta. Bilo je škola u kojima je samo neki procenat nastavnika štrajkovao, te su oni iako se zvono oglašavalo na 45 minuta, završavali svoje nastavničke obaveze 30 minuta nakon početka časa. Učenici su na taj način između časova imali pauze od dvadeset do trideset minuta. Stavovi učenika su pokazali da se u nekim školama uprkos skraćivanju časova nastava odvijala neometano, i da su ocenjivani na vreme. Veliki broj učenika na časovima od 30 minuta je izgubilo vreme za dodatna pitanja, primedbe i ocenjivanja.
Štrajk je pokazao da utiče na kvalitet obrazovanja. Tokom rasprava o štrajku i časovima učenici su izneli ideju da je nužno menjati školski plan i program, jer je u gimnazijama uz dobru organizaciju nastavnika sasvim dovoljno da časovi traju po trideset minuta. Isti slučaj nije sa srednjim stručnim školama, kojima nije dovoljno 45 minuta za prakse iz stručnih predmeta. Kako učenici nisu osetili veliki gubitak skraćivanjem časova tokom trajanja štrajka, unija srednjoškolaca Srbije je postavila pitanje prosveti da li je to glavni problem u sistemu našeg obrazovanja.
Da li su učenici svih ovih proteklih godina gubili vreme provodeći na času nepotrebnih dodatnih 15 minuta ili je program skraćen i njima uskraćeno zakonom garantovano pravo na kvalitetno obrazovanje i časove. Srednjoškolci veruju da sva značajna pitanja treba detaljno istražiti i sprovesti neophodnu reformu sistema koja bi dovela do toga da se štrajkovi i nerazumevanja ne ponavljaju i da se učenicima obezbedi pristup u praksi primenljivom obrazovanju. Tokom štrajka učenici se nalaze između dve grupe ministarstva i profesora. Učenici su isključeni, i čini se da se tokom čitavog trajanja štrajka niko nije zapitao šta je sa obrazovanjem učenika, kako će se nadoknaditi izgubljeno gradivo, kako će spremiti prijemne ispite ako im je obrazovanje uskraćeno. Mnogim učenicima srednjih i osnovnih škola je 45 minuta časa veoma mnogo. Kada se sastave šest do sedam časova nastava traje do osam sati i do kasno se ostaje na nastavama.
Učenici se slažu da časovi od po 30 minuta bi više uticalo pozitivnije na njih i da bi onima koji putuju lakše bilo da se ranije vrate kući. Učenici bi bili odmorniji, i imali bi bolji prosek u školi.
U drugoj smeni se najviše izgubi vremena jer kasno učenici dolaze kućama i nemaju vremena za obnovu gradiva.
Učenici su u više navrata podnosili peticije da se časovi skrate na po 30 minuta kako bi imali što bolje rezultate u školi i na nastavama.
Privremeno skraćenje trase na Linija 74 zbog Fruškogorskog maratona
Zbog održavanja 11. jesenjeg planinarskog maratona na Fruškoj gori, obaveštavamo putnike da će trasa linije broj 74 (Novi Sad – Popovica) biti privremeno...
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Okt.2025, 10:54
Macut:Srbija prošla kroz jednu od najvećih kriza, moj cilj da se približimo Evropi
Premijer prof. dr Đuro Macut izjavio je danas da je Srbija prošla kroz jednu od najvećih društvenih kriza u svojoj istoriji i dodao da je njegova ideja da Srbija bude tehnološki...
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Okt.2025, 17:20
Štrajk zaposlenih u pančevačkoj gimnaziji, traže razrešenje v.d. direktora
U Gimnaziji "Uroš Predić" u Pančevu časovi su od skraćeni na 30 minuta, jer su zaposleni stupili u zakonski...
Izvor: NoviMagazin.rs, 14.Okt.2025, 12:09
Štrajk u Gimnaziji "Uroš Predić“ u Pančevu: Skraćeni časovi, smenjen i vršilac dužnosti direktora
Nakon što je direktorka Gimnazije "Uroš Predić" Zorica Pomar podnela ostavku iz ličnih razloga, na mesto vršioca dužnosti direktora postavljen je profesor likovne kulture Nikola Rikanović.
Izvor: Radio 021, 11.Sep.2025, 20:05
Roditelji učenika Pete beogradske gimnazije traže skraćenje školske godine
Roditelji učenika Pete beogradske gimnazije najavili su da će danas u 9 časova predati zahtev Ministarstvu prosvete da se nastava u...
Izvor: Blic, 20.Jun.2025, 09:49
"Nijedna škola više nije u blokadi" Policija prikupila podatke o školama u blokadi, oglasio se Dačić
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je jutros da, prema podacima policije,...
Izvor: SrbijaDanas.com, 02.Jun.2025, 10:18
Dačić: Nema više nijedne škole u blokadi, oko 50 škola ima skraćene časove
On je ocenio da nema razloga za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, jer je, kako kaže, vladajuća većina stabilna.
Izvor: 24sedam.rs, 02.Jun.2025
